PROČITANO

1149

PUTA

OD 14.01.2018.

OSOBNA REKONEKCIJA I SAMOISCJELJENJE

Bez obzira da li smo Indigo ili nismo,niko od nas nije pošteđen evolucije.Oni koji nemaju karakteristike indigo osobe će biti u još većem iskušenju. Ove nove energije,koje"zapljuskuju"planetu,jednostavno,ne biraju,da li smo indigo ili nismo.

Čovečanstvo je hiljadama godina funkcionisalo,potiskujući sva svoja osećanja,sada je vreme promene i ove nove energije nas jednostavno, teraju da se menjamo.
Potisnuta osećanja,traume,sve stresne situacije smo potisnuli i tako stvorili blokade u telu.Šta se sada događa,ove nove frekvencije energije "udaraju" u te blokade i mi to osećamo kao bol ili bolest.

Ako se obratimo lekaru,on će vrlo značajno i stručno,dodeliti ime tom našem stanju i počeće lečenje bolesti.S obzirom,da ne znaju šta se ustvari događa sa našim telom, dobićemo sijaset lekova,koji će napraviti još veću pometnju.Stekla sam utisak,da lekari, za sve ono,što ne mogu da objasne ili kada ne znaju,šta je u pitanju,nazivaju istim imenom - RAK.

Naravno,leče nešto, što ne znaju ni sami,šta je a najmanje se pitaju odakle to potiče i šta je uzrok tome.(Naravno, da ima izuzetaka ali su nažalost u manjini)
Rak dojke ili rak debelog creva ili rak jetre,sve je to,jedno te isto i isti je lek: hemoterapija i zračenje - trovanje!

Rekonektivno isceljivanje nam pomaže upravo u ovoj transformaciji kroz koju prolazimo.
U ovom procesu, kao i nakon pokretanja energije(nakon odrađenih tretmana)naše telo i aura se oslobađaju svih negativnih zapisa,koje naše ćelije pamte(to su te blokade koje smo stvorili potiskivanjem).Oslobađaju se i postaju sve manje i manje guste,da bi na kraju bile prosvetljene.
Tada ova energija može slobodno da "prolazi" kroz naše telo i da pomaže naš proces transformacije kroz koji sada prolazimo.

Primetljivo je koliko mnogo ljudi umire od raka,to su nažalost oni koji se drže onih vrednosti,koje su ustanovljene u "realnosti",koji ne veruju svom unutrašnjem glasu.Oni,za koje je istina jedino ona koju im saopšte lekari ili ona koja je objavljena na TV-u.
Ako nije bilo na TV-u ili u vestima onda to i ne postoji...

Imam prijateljicu kojoj je određena hemoterapija,i nerado odlazi, kada treba i kaže ovako"Kako sam se dobro osećala i sad mi 'lepo nije dobro', samo kad pomislim šta me čeka tamo i posle toga, kad se vratim."
Naravno, da posle svakog odlaska na hemoterapiju, odmah dolazi na tretman,pa sam je par puta pitala:Šta mi to radimo?Ustvari šta ona to radi sebi?
Ode da primi terapiju i odmah nakon toga dođe na tretman, da bi se toga oslobodila!
Odgovorila mi je "Plašim se da odbijem,jer ne znam kako ću onda sa bolovanjem...i šta ako...itd.

Naravno da bih volela da je "probudim" da shvati,šta sebi radi i kuda to vodi,i da ponekad pokušavam, takvim pitanjima, da doprem do nje,ali ne vršim pritisak,jer znam da ne može protiv sebe i da mora sama da dođe do tog zaključka.Na svu sreću,prošla je hemoterapiju,zračenje i neku preventivnu terapiju,nakon toga,to su opet neki citostatici (otrovi) i jedino što mogu je, da se nadam da joj neće prepisati još neku dodatnu preventivu.

Radile smo tretmane redovno i jedina je u grupi od desetak žena,sa kojima se viđa kad odlazi na terapije,koja ima kosu i odličnu krvnu sliku!

Naravno,kada je u pitanju rak, onda je to, da citiram Alberta Hirneisa, "smrtna presuda",pa se uglavnom oboleli drže i dalje lekarskih uputstava,nažalost!Ne mogu da poveruju u sebe, u mudrost svog tela,niti da se usude da preuzmu odgovornost za svoj život,nego prepuštaju tu svoju moć drugima,što je najveća greška.Kad se samo setim da sam uvek grešila kad nisam slušala sebe,već druge!Ali uvek!

Moja iskustva sa Rekonektivnim tretmanima su očaravajuće pozitivna,tako da se ja svaki put prijatno iznenadim,tako da mi zastane knedla u grlu!
Znam,naravno,čime se bavim i kako to deluje,ali s obzirom da je ovo nova "nauka" i za mene su to sve relativno nova iskustva.

Proces se pokreće prilikom(uglavnom) tri tretmana.Nakon toga nastupa reakcija,koja je individualna,sve u zavisnosti od različitih potisnutih iskustava i naravno zavisi i od naših godina.Ako je neko mlađi,predpostavlja se da ima manje potisnutog materijala(mada,nažalost ima i izuzetaka)To je proces koji traje i u kom se postepeno oslobađamo.

U tom procesu,prilikom oslobađanja svega, bolova,emocija,strahova,čovek prolazi kroz različita stanja koja nisu prijatna.Naravno, da ih ja delim sa njima,dok prolaze kroz to i da se zajedno "dobro namučimo" dok im svaki put objašnjavam da to sve dobro..
Ovaj proces je sasvim drugačiji od onog na koji smo navikli,a to je da kad odemo kod lekara,popijemo lek,nastupi olakšanje.Ovde je obrnuto,pa ja često to poredim sa spremanjem kuće.Kad god krenemo u "veliko spremanje" prvo nastane haos.Povadimo sve iz ormara,pa selektiramo:šta nam treba,šta je za bacanje, i tek nakon tog haosa nastane red.

Potiskivali smo godinama, pa se to,po mom mišljenju,relativno brzo oslobađa,potrebno je od jednog do nekoliko meseci.Tokom tog vremena se osoba oseća svakog dana sve bolje,jer se svakog dana menja i postaje "lakša" za neki oslobođeni problem.

Sve su to usputne poteškoće,koje prevazilazim zajedno sa osobama sa kojima radim,
samo zbog jedne stvari - krajnjeg rezultata!A to je ISCELJENJE!

Najlepši trenutak je kada pozvoni telefon i čujem vest, da nakon odlaska na kontrolu,rezultati pokazuju da "nema ni traga od epilepsije!"Nakon 15tak godina
borbe sa bolešću i lečenja.

Jednom sledećom prilikom,ponovo je zazvonio telefon i ono što sam čula je bilo:"Morala sam prvo tebi da javim!Trudna sam!To je naravno bila ćerka moje prijateljice,koja je imala nekoliko spontanih pobačala i želju da rodi dete.Kada se obratila svom ginekologu,prvo što joj je rekao,nakon pregleda,to je nemoguće,mora da je vanmaterična trudnoća!(Užas!)
Nakon toga se, uplašena,izmaltretirala,putovala u veći grad,na ispitivanja,naravno, odvojila je 250e da bi na kraju, dobila rezultat da je ipak sve u redu.Rodila je slatku devojčicu!

Primera ima dosta,mogla bih još nabrajati ali ću to ostaviti za neku drugu priliku,možda u posebnom postu koji će govoriti o iskustvima pacijenata ali iz njihovog ličnog iskustva.

Nabrojaću samo neke od dijagnoza koje su postale prošlost nakon odrađenih tretmana:Razne alrgije,Astma,problem sa štitnom žlezdom,meningitis,hepatitis C,cista na jajnicima i druge.

Napomenuću za kraj,nešto što je proizašlo iz mog ličnog iskustva sa Rekonekcijom,kao sa radom sa "pacijentima".
Rekonektivno isceljivanje,to su ona uglavnom tri tretmana,koji su dovoljni da se energija pokrene,služe da se naše biće dovede u ravnotežu,to za bolesne znači ozdravljenje.
S obzirom da je jako teško menjati sebe,čovek nakon toga se oseća dobro,jedno izvesno vreme i ako ništa ne promeni u svom načinu života ili razmišljanja,vrlo lako će sebe ponovo dovesti u stanje neravnoteže(bolesti.)
Kada ozdravimo, to zdravlje nije sad jedna ravna linija,već uvek oscilira,u odnosu na stresne situacije i ono naše potisnuto.

Zbog toga naglašavam, da je Lična rekonekcija,povezivanje lanaca DNK, vrlo važna, jer nas oslobađa uzroka i strahova a to stanje,koje nastupi posle toga,je naše zdravlje.
Oslobođeni strahova i povezani sa svojim unutrašnjim bićem,sopstvom ili Tvorcem, svejedno,smo bliže intuiciji i svom unutrašnjem glasu.Tada naše biće biva okrenuto više prema sebi, nego prema spoljašnjem svetu.

Tada znamo tačno,šta želimo i to i činimo,jer smo oslobođeni strahova,naš život se menja iz korena.Problemi,koje smo imali do tada,samo jednostavno nestanu!Zašto? Jer nema više onog potisnutog sadržaja u nama,kojim smo bli uslovljeni i problemi nemaju više za šta da se "zakače"."Kako je iznutra tako je i spolja",jedan citat iz Biblije,koji je dosada bio citat, sada postaje deo nas i deo našeg života! To je jedan neopisiv osećaj,ne može da se dočara rečima,treba da se doživi...!

TO JE ONA SLOBODA NAŠEG BIĆA,ZA KOJOM SMO VAPILI! ONA SE NALAZI U NAMA I ZA NJOM MORAMO SAMI POSEGNUTI!

"Neka bude Svetlost..."