Osećanja odredjuju čovekove misli, postupke i želje i potčinjavaju njegovu volju. Čovek se napreže fizički,  psihički i emocionalno da bi zadovoljio svoje želje, što je jednako patnji. Naše misli, emocije, kao i stanje naših unutrašnjih organa i delova tela utiče na stanje našeg biopolja ili aure i istovremeno biopolje deluje na njih.

 

Poznata je izreka: „Slično, slično privlači“.  Ako je čovek sretan, radostan, dobro raspoložen, zadovoljan sobom i svojim životom, pun ljubavi i razumevanja želi da sretne osobu sa kojom može da razmeni ova plemenita i uzvišena osećanja. I obrnuto, čovek pun brige, straha, strepnji, nervozan, loše raspoložen privući će osobu sličnih osobina pa u tom susretu doživi i poneku neprijatnost. Sve u fazonu „Samo si mi još ti trebao“ ili „Samo mi je još to falilo“, ili „Dodje mi kao kec na jedanaest“.

 

Čovek mora težiti ostvarenju svog unutrašnjeg mira i duhovnog spokojstva, jer to daje životnu snagu našem odbrambenom sistemu, što pomaže fizičkom i duhovnom izlečenju.

 

Što manje duhovno radimo na sebi, telo više teži ka neravnoteži i ide u pravcu bolesti.

 

Bolest je prisutna u svakom telu. Nekad se ona podnosi lako i ne pridaje joj se neki značaj. Ponekad se bolest teško podnosi, a nekada je stanje tako teško, gotovo nepodnošljivo. I sam čovek je nestabilan u svojim osećanjima. Ponekad razdražljiv, ljut, besan, ljubomoran, histeričan, euforičan. I tako naši organi, srce, pluća, bubrezi i jetra funkcionišu  nestabilno.

 

Ćovek ima sposobnost da oseti šta se dešava sa drugom osobom. Da li je uznemirena, uplašena, vesela. Ukoliko ne rezoniramo sa drugima (nismo na istoj talasnoj dužini) to znači da nema sklada unutar nas samih. Ako čovek na pitanje “kako si“ odgovara „bez veze“, „glupo“, „nikad gore“, „užas“,  možemo ispred sebe imati osobu punu negativne energije spremnu na akciju, borbu, napad i agresiju bez posebnog povoda ili razloga.

 

Suprotno tome, osoba koja na isto pitanje odgovara „odlično“, „nikad bolje“, „fantastično“, u sebi gaji pozitivna osećanja i sa nama razmenjuje „pozitivnu“ energiju.

 

Od rodjenja do smrti prati nas naša sudbina. Svako od nas želi da taj život bude ispunjen lepim dogadjajima, interesantnim poslom, uspešnom karijerom, dobrom porodicom, poslušnom i uspešnom decom itd... Od čega ovo zavisi? Sigurno da mnogobrojne okolnosti, naše okruženje, društvena sredina i neki drugi spoljašni uslovi mogu imati uticaja na našu sudbinu. Ono što je suštinsko i što čovek mora da prizna, to je da smo mi uzrok onoga što nam se dešava u životu. Koliko ste samo puta mogli čuti „od sutra ja uzimam sudbinu u svoje ruke“.

 

Najlakše je prebaciti krivicu na nekoga drugoga, kao da se to nas ne tiče. Ovakvo razmišljanje sigurno neće rešiti nijedan problem i čovek će i dalje za svoje neuspehe kriviti nekog drugog.

 

Sve dok čovek ne shvati da su njegove misli živi programi koji rade u njegovoj glavi i da ti programi odredjuju njegovu budućnost tj. sudbinu on sam neće uspeti u životu. I opet će za taj neuspeh okriviti sudbinu.

 

I tako čovek i dalje radi protiv sebe. Misli utiču na naše ponašanje i postupke. Što češće mislite kako je život težak, kako imate malo novca, kako je sve skupo i sve češće naglas diskutujete  o tim stvarima u našoj glavi formira se misaoni obrazac „život je užasan“, „nemam para“, „gazda me malo plaća“... Tako misli prodiru u podsvest, utiskuju se kao obrazac u biopolje ili auru i odmah počinju da žive svoj život i potpuno se preslikavaju na Vaš sadašnji život, tako da u realnosti i sadašnjosti imate stalno nedostatak novca i živite težak život.

 

Možemo reći da je pesimizam, pored nesigurnosti i apatije, jedan od uzroka neuspeha.

 

Uzmimo na primer devojku koja želi da osvoji mladića i da se uda. Pri tome stalno misli da ga ne zaslužuje, da je bolji od nje, da je ona ružna, debela, bez novca, bez stana... Ona je u glavi napravila program koji radi protiv nje i na kraju male su šanse da se njena želja ostvari. Isti je slučaj sa čovekom koji je krenuo i započeo novi posao. On stalno razmišlja o teškoćama i mogućim problemima, nepoverljiv je prema klijentima, sumnja u realizaciju započetog, rasipa energiju i na kraju ceo projekat je osudjen na neuspeh. Tako negativno stvoren obrazac ne utiče samo na osbu koja ga je stvorila već i na druge ljude koji dolaze u vezu sa tom osobom. Naš uspeh u školi, poslu, ljubavi, sportu, zavisi od nas. Nije potrebno rasplinjavati se istovremeno na mnogo stvari niti ih uz to još i uopšteno postavljati. „Programi“ naših misli utisnutih u našu podsvest ili biopolje rade samo onda kada su konkretni.

 

Želja je jaka emocija. Ako je želja snažna, a uz to čovek ima jaku volju i motivaciju i uz pozitivno i optimističko razmišljanje sigurno korača ka uspehu. Bez želje i volje nećemo uspeti rešiti nijedan problem. Često se dešava u životu da čovek nastoji da reši neki problem, ali mu to ne polazi za rukom. Na dubljim nivoima podsvesti postoji nedostatak želje. Čovek mnogo puta toga nije svestan. Po onoj narodnoj „traži posao a moli Boga da ga ne nadje“.

 

Postoje bolesnici koji podsvesno ne žele da ozdrave. Oni imaju svoje razloge zbog kojih žele da budu bolesni. Ponekad je to tuga zbog gubitka drage osobe, želja za pažnjom, socijalna ili materijalna pomoć i sl.  Jaka želja, snažna volja, život bez straha, mnogo angažovanja i aktivnosti, pozitivno razmišljanje donose čoveku uspeh u životu. Oko tog čoveka je snažno i jako biopolje, koje mu omogućava da dugo i uspešno radi i održava svoje telo u dobroj kondiciji i dobrom zdravlju. Aktivna životna pozicija zaloga je dugog života. To potvrdjuju životi mnogih naučnika i duhovnika.

 

I obrnuto, nepostojanje želje, apatija, nesigurnost, pesimizam, slabe organizam i vode ga u bolest.

 

Od svih rušilačkih emocija najjači je osećaj straha. Strah od gubitka posla, bračnog druga, strah za budućnost, strah od smrti.

Strah blokira i materijalnu i duhovnu stranu života. Strah parališe. On uništava inicijativu, entuzijazam, podriva samopouzdanje. Strah drži čoveka u visokoj nervnoj napetosti i razdražljivosti.

 

Kada se formira misaoni obrazac „ja to ne znam, ne mogu“,“neću uspeti“, „ispašću smešan“, „ismejaće me“, „rugaće mi se“, tada program blokira sve konstruktivne procese i obično je prepreka za bilo kakav početak

 

Sumnja je sestra straha.Ozbiljna smetnja za postizanje željenog cilja. Stalna sumnja u sebe utiče na donošenje ispravnih odluka. Sumnja i neodlučnost rasipaju životnu energiju i podrivaju veru u sebe i svoju budućnost. Postoji i „zdrava sumnja“ koja je „zadužena“ za preispitivanje i donošenje važnih odluka u životu.

 

Podvrsta straha su fobije kojih ima na desetine. Većina strahova se formira u vremenu trudnoće i ranog detinjstva. Strahovi se nalaze u kolenima uz onu dobro poznatu izreku „Klecnuše mi kolena“.

 

Strah može izazvati glavobolju, jer ljudi koji pate od straha imaju napete i bolesne mišiće u predelu ramena i vrata. Loša cirkulacija u glavi dovodi do dugotrajnih glavobolja koje se zovu migrene.

 

Interesantno je pomenuti da kod nepoverljivih ljudi posle kratkotrajnog stresa ili zbog nagle promene vremena i najmanje promene u organizmu, probadanja ili žiganja izazivaju uzbunu, zabrinutost i strah. Strah koji menja strukturu aure još više pojačava bol i ako duže potraje može telo odvesti u bolest.

 

Uzrok agresivnosti je nezadovoljstvo. Ova izuzetno jaka emocija ima razornu moć u organizmu, Agresivni ljudi imaju rušilačku snagu vulkana ili tajfuna i bez zadrške uništavaju sve pred sobom. Zaposlen čovek nezadovoljan svojim šefom ima želju da ga „sravni sa zemljom“. Nemogućnost da nešto učini svom šefu ne znači da se „oluja“ u njegovom organizmu smirila. On rušilačku snagu nosi kući i tada nanosi udarce svojim najbližima. Energija agresivnosti vraća se kao bumerang, menja u suprotno biopolje ili auru i polako se telo kreće ka bolesti. Agresivnost pomaže nastajanju čira na želudcu, povišenog krvnog pritiska, nervoze, konstantne uznemirenosti i dr.

 

Još jedna negativna misao koja živi u našem mozgu je „griža savesti“. Ljudi ove vrste stalno osećaju da su nekome nešto dužni da čine i trude se da se svojim rodjacima, prijateljima pa i najužoj familiji uvek nadju pri ruci. Ovi, pak, nastoje da ih maksimalno „iskoriste“ za svoje ciljeve. Ljudi sa izraženom grižom savesti imaju problema sa bolovima u mišićima, umorom, fibromialgijom i sl. Činiti i pomagati potrebno je do odredjene granice. Iz cele situacije treba se izvući tako što ćete najbližima staviti do znanja da niste ničija svojina i da ćete činiti i pomagati samo onda kada Vi to želite i onoliko koliko Vi možete.  Nedugo iza toga Vaši rodjaci, poznanici i prijatelji ostaviće vas na miru i više poštovati.

 

 

Ogovaranje – Ako negativno mislimo i pričamo o drugom naše biopolje počinje  da se deformiše. Ogovaranje nam skraćuje život, utiče na zdravlje i duhovnost. Možemo reći da pored zdravog vazduha , hrane i vode i dobrodušnost utiče na dugovečnost. Poznato je da su Kinezi, Japanci, Filipinci, Tajvanci... najučtiviji i najdobrodušniji narodi na svetu i narodi koji dugo žive.

 

I na kraju mišljenje i predstava o sebi obeležiće ceo Vaš život. Zato je prvi cilj Vašeg puta prema zdravlju promena načina razmišljanja, promena misli i uklanjanje negativnog mišljenja o sebi. Još je veliki otac Tadej govorio: „Kakve su ti misli, takav ti je život“.

 

Nazdravlje

 

Vaša Jadranka Šunić