Primarijus dr Petar Borović o ishrani kao presudnom uzroku dobrog zdravlja

LEČENJE PIJENJEM HLADNE I VRUĆE VODE

Piše Jasna Jojić, objavljeno 2011. “M.B.”

Ako svaki obrok započnemo velikom čašom vode obezbedili smo komforan rad sistemu za varenje i maksimalno zaštitili zdravlje. Kad u nečemu preteramo umesto leka popijemo čašu skoro vruće vode.

Tokom istog obroka ne valja mešati sveže voće i povrće
Supu možemo preskočiti – voda i voće blagotvorniji su od nje
Čak 85 odsto žena u Srbiji nema svakodnevnu stolicu jer ne konzumira dovoljno čiste vode i voća
Talamus od kojeg zavisi rad našeg mozga zahteva 4 čaše vode svakodnevno
Budni i posle ponoći prošpuštaju priliku da im organizam stvori hormon melatoin koji je borac protiv moždanog i srčanog udara

dr Petar Borović

Lekari na fakultetima medicine i kasnijim specijalizacijama savladaju mnoga teška znanja ali im promakne da nauče kako je ishrana presudna za zdravlje organizma i da svoje pacijente pre svega treba da savetuju o kulturi i navikama jedenja i pijenja a tek u nuždi da prepisuju lekove. Sa ovakvim stavom i živopisnim izraževanjem, primarijus dr Petar Borović je jedan od medijski najzastupljenijih lekara, popularan predavač na univerzitetima u savetovalištima i na tribinama, pisac knjiga za masovno medicinsko opismenjavanje i na neki način zaštitni znak Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“
* Javnost vas poznaje kao kreatora, inicijatora i najupornijeg borca u borbi protiv pušenja na javnom mestu. Vi ipak, sudeći po izjavama medijima, smatrate da je važnije omasoviti kulturu ishrane i kult života. Kako to izgleda u praksi, na vašem primeru?

– Život treba voleti. Ja ga zaista volim i verujem u izreku da je veselo srce najbolji lek. Pored toga obraćam veliku pažnju na svoju ishranu i, sledeći najbolje savete iz narodne i moderne medicine, mislim da oni koji se zdravi rode, mogu dugo živeti bez ikakvih bolesti samo ako ne muče svoje telo, pre svega sistem za varenje i preradu hrane.

* Niste pristalica sve popularnije terorije o pet manjih oborka dnevno?

– Oko nas je sve više ugojenih ljudi jer dnevno unose previše energije a predanja i nauka govore o dva do tri obroka između kojih postoji višečasovna pauza, dovoljno dugih da se dobro razloži hrana koju smo uneli. Mislim da je to najpravilnije jer češći obroci zbunjuju želudac… Ako ga mi na dva sata ili još češće, grickanjem slatkiša i slaniša, prekidamo, teramo ga da dodatno radi, vari, stvara višak kiseline i da se muči – učinak je isti kao kad bi nas neko kad zaspimo na svaka dva sata gurkao i budio pitajući nas da li spavamo, pa nam onda govorio: „ma spavaj, samo spavaj, to je zdravo“. Mozak bi sa takvim tretmanom tokom noći izludeo a mi bismo se od umora razboleli. Isti je slučaj i sa sistemom za varenja, a posebno sa želucem!

* Kako onda da jedemo a da ne maltretiramo naš želudac i da očuvamo njegovo, i samim tim, i zdravlje celog organizma?

– Sve što nam treba uzima se tri puta dnevno. Doručak je najbolje pojesti ujutru, pola sata posle buđenja i to ovim redom: prvo popijemo čašu vode koja se u stomaku zadrži tek 20-ak sekundi, odmah nastavljamo da jedemo sveže voće, sezonsko ili iz zamrzivača, najbolji je koktel u kojem je bar jedna domaća, neprskana, neugledna jabuka iz naših šuma. U njoj ima 600 puta više pektina, vitamina i minerala nego u velikoj jabuci skupe sorte. Ukupna količina voća koja je organizmu potrebna tokom dana je 600 grama i najbolje je podeliti je na dva do tri dela sa što više raznog sezonskog voća. Koristan je koktel jabuke, narandže i nekog bobičastog voća. To želudac svari za 20 minuta tako da ne moramo praviti nikakvu pauzu, već posle voća odmah nastavljamo da uzimamo druge neophodne namirnice.

* Šta preporučujete za doručak kojem će se naš sistem za varenje obradovati a šta za preostala dva obroka?

– U „predjelu“ od voća morali bi biti citrusi jer se tokom noći, dok odmara, organizam oslobađa otrova i takozvanih slobodnih radikala. Njihov najsavesniji ubica je limun. Ako spojimo korisno sa ukusnim za doručak bi mogli, posle čaše vode, da pojedemo šolju izmiksanog voća koje sadrži vitamin C – poput jagode, ribizle, kivija, i obaveznog limuna ili narandže. Izuzetno je dobro pojesti uz to jabuku. Englezi imaju izreku: „dve jabuke na dan – doktor iz kuće van!“. Potom se mogu jesti jaja ili namazi. Doručak treba biti solidan jer nam daje snagu za najaktivniji deo dana. Moja preporuka za taj obrok su dva sendviča koja su inače savršena za mršavljenje a mogu se spremiti i uveče pa ostati sveži u foliji do ujutru. Ručak, posle vode i voća, može da sadrži bareno povrće i parče nekog lakšeg mesa, ribe ili slično. Salatu treba izbegavati jer sveže voće i sveže povrće nikada ne treba mešati. Salata se može pojesti za večeru, ali, začinjena uljem od lana, susama, masline ili sincokreta i limunom. Svaku vrstu sirćeta treba izbegavati jer je pogubno za želudac. Pre te salate umesto svežeg voća mogu se jesti bademi, orasi, pinjole, plodovi šišarke severonokorejskog bora koje sadrže leptin, hormon sitosti. Tako nećemo preopteretiti želudac da cele noći vari hranu a nećemo biti ni nervozni zbog gladi.

* Uveče je dobro piti vodu i čajeve?

– Najbolje što možemo pružiti našem telu jeste voda. Ona je jedina supstanca koja prolazi kroz sve organe a da se zbog nje nijedan od njih ne uznemiri. Organizam je uopšte ne oseća a voda je blagotvoran lek. Naravno ni tu ne treba preterivati. Optimalna doza je šest čaša dnevno. Najbolje je, treba ponoviti, popiti pred obroke. Taj režim pijenja vode, pokazale su naučne studije, oslobađa žene od cistitisa, čisti bubrege, sprečava stvaranje «peska» i kamena, takođe sprečava pojavu kamena u žuči, doprinosi savršenoj stolici… Čak 85 odsto žena u Srbiji ima zdravstvene probleme jer nema svakodnevnu stolicu i to upravo zato što ne konzumira dovoljno vode i voća.

* Ako ipak, i pored pažljive ishrane, imamo problema sa varenjem i „pobunama“ želuca i creva?

– Ukoliko se naviknemo na ovaj režim ishrane teško da može doći do preopterećenja. Ali ukoliko i dođe najefikasniji i potpuno bezazlen lek je da odmah posle prvih simptoma popijemo čašu baš tople vode. Ne vrele da se opečemo. Otprilike 40-60 stepeni celzijusa. Odvratnog je ukusa ali očaravajućeg dejstva.

* Imate još neki savet za zdrav život?

– Redovno spavanje! Treba leći oko 23 časa a probuditi se oko 6-6,30. U svakom slučaju čovek koji je budan i posle ponoći prošpušta priliku da njegov organizam stvara hormon melatoin koji je od neprocenjive važnosti kao zaštita od moždanog i srčanog udara, produžava mladost a kožu održava lepom. Spavanje ne sme biti kraće od šest-sedam sati jer to dovodi do glavobolja, poremećenog pražnjenja creva, nervoze, pojačanog stresa i mnogih ozbiljnijih oboljenja.

ANTRFILE
KAFA I SUPLEMENTI ZBUNJUJU TELO
*Kakav je vaš stav prema zdravstvenim preparatima, sintetičkim vitaminima, zelenim čajevima, kafi…?

– Imamo sreću da živimo u zemlji sa najmanje zagađenim tlom u Evropi i još uvek dobrom klimom. Voće i povrće koje kupujemo na pijacama, ako je sazrelo na suncu, ima dovoljno vitamina. Ako tome dodamo orah, lešnik badem, lanene pločice, 5 – 6 crnih maslina….eto zdravlja.
– Inače, sintetički vitamin C, kada god možemo, treba da zamenimo prirodnim jer se višak ne izlučuje već se taloži u žuči i može se stvoriti kamen. Čoveku je dovoljno 83 miligrama ovog vitamina a to će dobiti iz jedne narandže. Samo pušači treba da utrostruče dozu zbog štete nastale unosom nikotina. Isto je i sa drugim preparatima. Primera radi punu dozu koenzima Q10 možemo dobiti ako unesemo dvadesetak nepečenih badema a selena unosom 1-2 brazilska oraha.
– Kafa je posebna priča. Ona potpuno izludi naše telo. Prže je do pregorevanja dok ne potamni i tada se kidaju ugljenikove veze i stvaraju se kancerogene materije – a prži se samo da bi se pojačalo dejstvo otrovnog kofeina. Kod nekih žena kafa može da bude jedan od faktora displazije dojke, osteoporoza, pojačane nervoze, gastritisa… pa i raka bešike i vagine. Uostalom, ako želite lep, uspešan poletan dan obradujte svoj organizam i probudite ga čašom vode uz 1 – 2 kaščice meda sa par kapi limuna, i bićete kao novi.

ANTRFILE
SENDVIČI ZA ZDRAVO MRŠAVLJENJE
* Dugujete nam recept za pomenuti idealan doručak?

– Za dva sendviča koji drže sitost do kraja dana treba četiri kriške crnog tostiranog hleba (da bi mu se ubile gljivice) koje mažemo pavlakom. Jedan, slani, nadevamo struganom šargarepom, korenom celera, kriškama barenog jajeta, i, ko voli, sa dva čena belog luka. Drugi,slatki semdvič, se nadeva smesom od strugane šargarepe, kisele jabuke, dve kašičice meda i sokom par kapi limuna.

ANTRFILA
APOTEKA U ZAMRZIVAČU
* Pored koštunjavog voća zdrave su i semenke?

– Izuzetno, i to od sveg voća. Treba ih samo izgrickati pre gutanja. Posebno je preporučljivo pojesti po 20-tak semenki od sušenih koščica kajsija. Ne smeju se jesti ako su gorke, onda su otrovne. Inače ja voće jedem cele godine. Sezonsko voće zamrzavam u solidnim količinama. Grožđe kupujem početkom septembra, dobro operem, i zamrzavam na poslužavniku a posle pakujem u plastične kese. Kada se tokom zime uželim grožđa, trešanja,…, da bi u toku odmrzavanja izbegao oksidaciju i uništavanje vitamina, vadim ih iz kese, stavim u posudu i prelijem vodom sobne temperature koliko da ogrezne. Za relativno kratko vreme pred vama se nalaze grožđe, trešnje, smokve… skoro kao da ste ih sada brali. Lubenicu ili dinju očistim od semenki izmiksam i zaledim u plastičnim posudama koliko mi treba za jedan obrok. Smrznutom paradajzu ili malinama, da bi se izbegao kiselkast ukus po odmrzavanju, dobro je dodati malo šećera.