Grčka reč klyster (klysteros) znači brizgaljaka, štrcaljaka (a klyzo – pljuskati, ispirati, prati), i od nje potiče reč klistir, u istom značenju, ali i označavajući isto što i glagolska izvedenica - klistirati - ubrizgavati klizmu, odnosno - toplu ili hladnu vodu u rektum i debelo crevo radi izazivanja pražnjenja zastalih fekalija, odnosno čišćenja zaostalih naslaga i trunja. Voda za klistiranje može imati dodatke ulja, soli, sirćeta, sapuna ili glicerina, već u zavisnosti od date prilike, opšteg stanja pacijenta, odnosno stanja njegovih creva. Inače se ovo načelo ubrizgavanja koristi i u svrhu neposrednog unosa lekova (unekoliko sličnog primeni čepića za skidanje visoke temperature kod beba i dece), odnosno, u naročitim slučajevima (kao što su koma, disfunkcija ili odstranjenost želuca i/ili tankih creva, nemogućnost gutanja...), za supstitutivno unošenje tečne i kašaste hrane.

Mi ćemo ovde govoriti o klistiranju samo kao o postupku ispiranja rektuma i debelog creva.

*

Klistiranje ljudi sprovode već nekoliko hiljada godina, kako govore neki indijski zapisi. U okviru naročite staroindijske jogističke zbirke postupaka za pročišćenja tela, nazvane „Šatkarma“ („šest karmi“ /postupaka, akcija/ - za čišćenje tela i psihe uz pomoć vode, tkanine, prane, koncentracije i pokreta), pored uputstava za čišćenja sinusa, jednjaka, želuca i tankih creva, opisuje se i kako oprati debelo i krajnje crevo. U tu svrhu koristi se posuda sa surlicom, mada je uvežbani jogista u stanju da pokretima mišića vodu usisa neposredno iz lavora, ili potoka, koristeći pri tome prošupljen bambusov štapić kao što slon koristi surlu.

*

U novije vreme postoje uslužne radnje za klistiranje, odnosno, naročite ambulante za kolono-hidro-terapiju. One prve vam u stvari omogućavaju da komforno obavite manje više klasično klistiranje, dok ove druge koriste naročitu mašinu koja vam uliva i iz vas izliva stotine litara vode, tako da, kako sam čuo da neki pobornici ove prakse kažu, iz creva ispere i ostatke „maminog mleka“, a ne samo šljaku koja se godinama nakupljala. Lično, nisam pobornik primene ovakvih, invazivnih i agresivnih tehnika kao najboljih (osim u naročitim slučajevima hitnosti), verovatno zato što su me lično iskustvo (koje pored ostalog podrazumeva razne agresivne tehnike) i rad sa ljudima podučili da je postupnost i primena blagih postupaka mnogo bezbednija i efikasnija, a efekti trajniji. Dakle, valja ponekad postiti, pa imati dane (u sedmici, mesecu ili godini) kojima jedemo samo voće i povrće, potom piti dosta tečnosti, čajeve pogotovo, „O krvna grupa“ treba da navali na ceđeno povrće, ostali na ceđeno voće i povrće, potom valja jesti hranu sa dovoljno vlakana koja masiraju i čiste zidove creva (testa, sosovi, namazi, sirevi... nemaju vlakna, i pretvaraju se u lepljivi malter), a valja ponekad obaviti i klistiranje u kućnim uslovima. Ako bi se merilo i poredilo, bolje je jednom nedeljno obaviti klasičan klistir, što je 52 puta godišnje, nego jednom godišnje pustiti da vam mašina stotinama litara vode potpuno sapere creva, ostavljajući ih u prilično neprirodnom i unekoliko biološki oslabljenom stanju, bez i malo crevne flore itd... No, stvar izbora. Svako neka izabere po svojoj volji. To vam je isto kao i sa dijetama – neke žene uvek „padaju“ na brze dijete koje nude fenomenalne rezultate. Da je neka od njih tako fenomenalna, onda ne bi svakih mesec dana nastajala nova, još fenomenalnija. No, problem tih dijeta i nije u tome da li vam omogućavaju da skinete 5kg za 10 dana, jer u gotovo svim slučajevima one to čine (međutim, pola rezultata otpada na prosto smanjenje sadržaja creva), nego u tome što niko nije u stanju tako da se hrani trajno, i vraća se svojoj kujni, pa tako i svojoj kilaži. Stvar izbora, kako rekosmo. Sasvim je legitimno primeniti i instant postupke, ali je dobro obavestiti se o svemu i saznati o čemu se radi, i koji su rezultati.

*

Nekada davno sam eksperimentisao sa svim i svačim (zaista je malo toga što nisam probao, ali i godinama sprovodio; neke stvari i dan danas sprovodim), pa sam tako naišao i na postupak Šatkarma. Prao sam se uzduž i popreko, i to me je dovelo do naročitog, „polulevitirajućeg“ stanja, budući da sam bio i vegetarijanac i da sam bio uredno fizički aktivan, a i sprovodio sam neke sisteme meditacije, tako da mi je organizam, gledano ćelijski, nalikovao dečijem – znoj mi nije imao nikakav miris, ni posle čitavog dana znojanja, a mokrio sam isključivo providnu mokraću. I tako godinama.

Dakle, to što sam hteo, to sam i postigao. Međutim, pošto osim sklonosti ka zdravlju, higijeni, i dobrom fizikusu posedujem i ine blagodeti, kao što je recimo svest, zdrav razum, logika, a potom i poriv da se ostvaruje Istina, a ne privlačan predložak, vremenom sam se manuo postupaka koji me dovode do fantastičnog stanja tela, kao i onih duhovnih koji mi priušćuju blaženstvo nematerijalnog tipa. Zašto? Pa zato što se ni u takvom stanju nisam osetio zaokruženim, ucelovljenim. Vremenom sam naime odlučio da pratim sebe a ne tuđa verovanja, pa ni tuđa znanja (osim ako ih ne pronađem u sebi), da činim ono što osećam da treba da činim, a ne ono što mi daje izdvojenu korist koja nije srodna sa ostatkom mene. Biti u blaženom stanju tela i duha, prosto blistati i malo šta osim blistavosti uopšte i videti, nalik je stanjima koja se postižu opijatima ovog ili onog tipa.

Volim snove, ali još više volim budnost, pa mi se nije sanjalo da sam blažen, nego mi se bivalo budnim da sam takav kakav jesam, i opredelio sam se da živim sebe. Da sam u tome koga sam uzeo da živim otkrio istinskog, autentičnog, originalnog... indijskog jogija, ili blaženog bliskoistočnog sveca od tridesetak godina, koliko sam tada imao, nastavio bih prethodnom stazom (tačnije tim puteljkom Jedine staze)...

Međutim, ima tu i dobrih i blagotvornih stvari koje mogu da koriste i ljudi koji nisu opredeljeni samo za to da se ceo dan ispiraju raznim vodenim klistiranjima, od nosa do zadnjice, i onim duhovnim, od uma do svesti, duše... Dakle, klistiranje je, ako se sa njime ne preteruje, zdrav postupak i za „civile“, ne samo za jogije*.

*

* baš kao što je i zdušna i tehnički ispravna meditacija-molitva (umnogome različita od one folklorne, formalne, deklamujuće...) osvešćujuća i za običan svet, a ne samo za pomenute jogije i monahe, ako se sa njome ne preteruje u žarkoj želji da se uspne na Nebo i tako uzdigne iznad pretpostavljeno loše verzije sebe, i iznad „zabludelih i nesvesnih“ (takođe - ako se ne sprovodi kao bekstvo od stvarnosti u kojoj doživljavamo tugu ili bes usled nesposobnosti da se u njoj ostvarujemo...; mada, treba biti realan, ni većina svetaca nije bila u stanju da se ostvaruje u ovom svetu, ali, na žalost, ljudi najčešće odlaze u duhovnost da bi našli zamenu za bolno stanje nesposobnosti da se živi, pri čemu bi, da mogu, odmah menjali duhovnost za neki holivudski uspeh, pa i neki manji, ili za uspešnu strasnu emotivnu vezu koju nikada nisu imali /to je naravno u podsvesti, često onoj nedohvatnoj/).

Klistiranje se obavlja u sledećim slučajevima:

1. zastoj pražnjenja creva (opstipacija)
2. ispiranje rektuma i/ili debelog creva u svrhu detoksikacije creva, ali i čitavog organizma
3. održavanje higijene rektuma kao i prostate, odnosno vagine-materice-jajnika
4. kao deo predoperativnog i pretporođajnog postupka
5. pod ostale slučajeve spada, recimo, rektalno klistiranje pre analnog snošaja

Moderno, brzo i lako klistiranje

Tehnika modernog, brzog klistiranja u svrhu detoksikacije samog rektuma, prostate kod muškaraca, jajnika i materice kod žena, i čitavog organizma, sprovodi se u kadi, uz pomoć „creva“ za tuš (reč crevo pisao sam kao „crevo“, kad god se radilo o crevu tuša, a ne o onom u trbuhu). Ne treba joj pristupati češće od 1-2 puta sedmično, bez obzira koja je svrha klistiranja. Prethodno treba izvršiti sledeće pripreme:

1. obaviti veliku nuždu, ukoliko rektum nije prazan (ako se klistiranje primenjuje zbog opstipacije, zastoja stolice, onda treba postupiti po dodatnom objašnjenju, datom na kraju teksta)
2. proveriti da li ima tople vode u bojleru ili u toplovodnoj mreži
3. ući nag u kadu (ili polunag /nadam se da nema vickastih pitanja tipa – je l od pola, il’ do pola?/) i odvrnuti pa odložiti ručku tuša (tzv „slušalicu“); zaptivajuću gumicu koja se pojavi na spoju sa crevom skloniti u stranu (najbolje nabosti je na šiljak ležišta ručke /tzv „viljušku“/, ako vam je baterija takva); spojni prsten pustiti da sklizne niz crevo

Obavili ste pripreme, i sada prilazite samom klistiranju. Čučnite iznad otvora u kadi, ako je to moguće; ako ne, onda na njen suprotni kraj, tako da ste prema otvoru okrenuti leđima. Pustite toplu vodu (nikako hladnu i nikako vrelu; mlaka opet nije dovoljno topla, a vruća je pretopla) da teče srednje jakim mlazom (ni da „udara“, ni da „piški“). Uhvatite rukom kojom ste spretniji gornji deo „creva“, i to tako da sam vrh dobrano obuhvatite jagodicama palca i kažiprsta, čime ćete pri dodiru sa otvorenim i manje više izvrnutim čmarom sprečiti da materijal od koga je načinjen dodirne osetljivu sluznicu (on je sam po sebi grub, a često ima i neravnine, pa i one šiljate i oštre!).

Napnite se tako da se otvorite dole, a „crevo“, iz koga srednjim mlazom teče topla voda, i koje držite na opisani način, polako prinesite čmaru. Kažiprstom i palcem se dodirnite, a ne metalom/plastikom, i malo pritisnite ka gore, tako da unekoliko izvršite zaptivanje. Voda će krenuti unutra, što ćete svakako osetiti.

Pri prvom punjenju vodu treba pustiti samo plitko, ili do pola (po osećaju, jer nemate nikakav merač), potom mlaz odvojiti od sebe i ispustiti prljavu vodu u otvor, ili ka otvoru, već u zavisnosti gde čučimo. Pri tome mlaz iz „creva“ treba ostaviti da teče ispred nas ali usmeren ka slivniku, što će sprečiti razlivanje prljavštine po stopalima i kadi. Odmah po ispuštanju vode iz tela i pošto smo mlazom saprali ostatke u slivnik, valja pribeći ponovnom punjenju na opisani način, ali ovaj put do trenutka kada osetite zastoj, uz pritisak i blagu neprijatnost (tada je voda došla do vrha rektuma i krenula preko sigme u debelo crevo, na vašu levu stranu). Postupak se može ponoviti još jednom do dva puta. I to bi bilo to.

Nije dobro obaviti klistir pred izlazak iz kuće, ako nemate prethodno iskustvo. Može vam se desiti da negde u gradu, na poslovnom sastanku ili romantičnom druženju, dobijete proliv. No, kada se uvežbate, tačno ćete znati kako stoje stvari po pitanju zaostale vode, i postupaćete shodno tome.

*

U slučaju da neko želi dublje čišćenje, onda mora da se zabarikadira kod kuće, i da posle opisanog ispiranja rektuma nastavi preko one granice neprijatnosti pri navali vode na sigmu i kolon, posle čega će voda bezbolno, ali uz izvesnu neprijatnost, nastaviti da se penje i puni debelo crevo. Pražnjenje posle ovog punjenja je mnogo obilnije, iz nekoliko puta i uz pojavu fekalija, kao i blagih grčeva. Temperatura tela tada pada, i moguća je pojava drhtavice, zato je potrebno da je voda prilično topla, kako je opisano, a i da je u prostoriji u kojoj se ova radnja obavlja takođe toplo, po mogućstvu 25-30 stepeni celzijusa. Postupak dubinskog čišćenja se takođe može ponoviti, ili više puta ponavljati, ako imate snage i volje, sve dok iz vas ne izlazi potpuno čista voda. Posle toga treba biti na toplom, piti neki čaj i očekivati bar jedan poriv da izbacite slivenu vodu, ako ne i više njih. Pri pražnjenju će iz vas izlazi čista voda, ponekad sa nešto sluzi, ili pak mutna voda, što opet zavisi od stepena do kojeg ste se ispirali. Posle nekoliko ovakvih postupaka tačno ćete znati koliko treba ići duboko vodom, koliko puta, i kako ide „postoperativni tok“. Važno je unos vode obavljati postupno, najpre plitko a potom dublje, jer time ne podižete bakterije i toksine iz donjeg dela creva u one gornje delove, što svakako nije zdravo.

Kod osetljivijih tipova, ili onih koji su se „malo jače isklistirali“, može doći do vrtoglavice ili opšte slabosti. U tom slučaju valja piti čaja, sa nešto meda i polenovog praha, ili čak i soli, pogotovo ako je pao krvni pritisak. Ništa jako i obilno, jer ćete dobiti žgaravicu (povišenu kiselinu, hiperaciditet). Prvi sledeći obrok treba da je blag, i zasnovan na raskuvanom pirinču, mrkvi (šargarepi), pahuljicama, krompiru... (nulta krvna grupa – pirinač, ječam, ječmene pahuljice, mrkva; izbeći pšenicu i krompir).

*

U slučaju da osoba želi da se isklistira jer ima zastoj stolice, tzv opstipaciju, u svemu treba da postupi kako je opisano, osim u delu koji se odnosi na ispuštanje vode iz rektuma u slivnik. Naime, pokrenute fekalije bi zaglavile slivnik, i dotična osoba bi se našla u neprijatnoj situaciji. Zato je potrebno pripremiti se za pražnjenje, koje može biti obavljeno u naročitu posudu, kofu i slično, prethodno smeštenu u kadu, ili u wc šolju. Ako će se koristiti wc šolja, valja pripremiti peškir srednje veličine i postupiti ovako: posle punjenja rektuma, a po potrebi i kolona u nekoj meri, mlaz treba odvojiti od sebe i ako je moguće isključiti ga, čmar stisnuti, prineti peškir između nogu, potom izaći iz kade i prići wc šolji, skloniti peškir i sesti na nju. Ako navala po punjenju vodom nije prejaka, onda bi bilo dobro pre izlaska iz kade brzo se obrisati. Posle izbacivanja fekalija, nije loše vratiti se u kadu i isprati rektum od ostataka, kako je gore opisano, a i da se toplom vodom povrati telesna toplota, jer - treba pripaziti da se pri klistiranju ne prehladimo.

***

PS - Pušenje izaziva lakše i brže pražnjenje creva, tako da medicinska statistika potvrđuje da koliko god kod pušača bila učestalija pojava raka pluća, utoliko je ređa pojava raka rektuma i debelog creva. Međutim, nikada nije dokazano da su svi pušači koji su dobili rak pluća nastradali od ove bolesti kao pogibeljnog patološkog procesa koji je neposredna posledice samog pušenja; mnogi svakako jesu, ali mnogi i nisu; isto tako, i mnogi nepušači su dobili rak, koji dakako nije uzrokovan inhalacijom duvanskog dima (prosto ne možete sve nepušače obolele od raka pluća proglasiti za žrtve pušača, jer su bili pasivni pušači – to bi značilo da ste poludeli od tuge i besa zbog smrti od raka pluća nekog vama bliskog nepušača i sada duvan doživljavate kao najveće svetsko zlo, ili bar jedno od najvećih zala; genetska predispozicija, psihički tokovi i uticaj okoline ... – to je ono što u najvećoj meri određuje da li će neko nastradati od izvesne pojave ili navike, ili će biti dovoljno otporan da preživi, jer, grubo ali ne i neprecizno gledano, gotovo sve je škodljivo, te ako stvar gledate usko, počinjete da se plašite svega...; pušenje jeste škodljivo, ali su škodljivi i kola pića, začini sa supe sa natrijum glutaminatom i drugim aditivima, roštilj, mleko..., sredstva za ličnu i kućnu higijenu, tehnički uređaji..., pa ipak smo svemu tome svakodnevno izloženi, manje više voljno; kada neko obavi izvesna istraživanja i utvrdi za nešto da je škodljivo (pod uslovom da istraživanje nije lažirano), onda se to uzima kao značajan podatak i rabi kao podstrekač za odricanje od škodljivog, ili za udaljavanje od njega, ali se potpuno previđa činjenica da bi na svetu nastao haos kada bi se sve uzelo ispitivati, jer bismo svakodnevno bili izloženi udaru podataka o škodljivosti desetina i stotina stvari, postupaka i pojava sa kojima smo u svakodnevnom životu „kao nokat i meso“.

PPS - Magijsko poimanje korišćenja rektuma je većini ljudi nepoznato, a i kad ga saznaju odbojno im je. Dakle, seksomagijski praktičar - u slučaju da je aktivan, puni pasivnog energijom ali i semenom, dok - pasivni preko rektuma prima energiju, ali i seme, čiji sastojci preko sisaljki u sluznici rektuma bivaju usisani u krvotok. Poenta kod magijske prakse je na mentalnoj koncentraciji, pa je tako i kod seksomagijske prakse, a tako je i u njenim naročitim vidovima: A. – analni snošaj sa ženom, i B. – analni homoseksualni odnos. Naglasak na ovom tipu upotrebe seksualne, semene i orgazmičke energije, jeste u svrhu – materijalizacije neke želje, ili pri radu na promenama u fizičkom telu, ponajpre na revitalizaciji i isceljivanju. Proširenje i produbljenje priče o „seksualnoj magiji“ i navođenje detalja ove čudne ljudske aktivnosti, prevazilazi namenske okvire ovog teksta, tako da ćemo to, ako bude bilo potrebe, učiniti na inom mestu...

PPPS - Rektum, pored anusa, kod homoseksualaca obavlja, u fizičko „plezirogenom“ smislu, onu funkciju koju kod žena obavlja vagina. Splet nerava u toj zoni biva stimulisan izazivajući zadovoljstvo, pored zadovoljstva koje pruža samo širnje anusa i rektuma. Izraz gay (gej) znači – veseo, radostan, živahan (razuzdan, raskalašan...) i očito je prilepljen uz homoseksualce kao opis najčešćeg stanja u kojem se oni (ponajpre oni pasivni) nalaze kad imaju redovne odnose (tj. kad nisu u apstinencijalnoj krizi, koja sa sobom povlači krizu identiteta, emotivnu, ili bilo koju psihofizičku krizu...). U tom smislu, vrlo su nalik ženama koje takođe imaju vrlo veselu narav kad imaju redovne zadovoljavajuće seksualne odnose, a vrlo su histerične (histeria = materica), agresivne, nervozne ili depresivne kada ih nemaju. Začudo, gay lady je – laka žena.

www.zlatolek.com