Jabuke

Još jedno voce u nizu cija je funkcija

procišcavanja nezamenljiva je jabuka. Bogata je pektinom koji deluje na osecaj sitosti i povoljno deluje na sistem za varenje, pa se iz tog razloga jabuka smatra najboljom dijetalnom namirnicom. Od njenih plodova priprema se jabucni ocat koji je, pomešan s medom i vodom, okrepljujuce sredstvo za organizam, a korišcena je i kao narodni lek. Od nje mogu da se prave i cajevi za lakši san, protiv umaranja, glavobolje, migrene i upale grla. Najcešce se jede sirova, ali može da se skuva za kompote, marmelade, džemove i da se cedi za sokove.

Jedna jabuka dnevno

Jedna jabuka dnevno može znatno da pomogne i u lečenju brojnih bolesti. Bogata je pektinom koji deluje na osecaj sitosti i povoljno deluje na sistem za varenje, pa se iz tog razloga jabuka smatra najboljom dijetalnom namirnicom. Od njenih plodova priprema se jabucni ocat koji je, pomešan s medom i vodom, okrepljujuce sredstvo za organizam, a korišcena je i kao narodni lek. Jabuka je jedino voće koje može da se jede ujutro na prazan stomak, pre ili posle jela, uveče, čak i pred spavanje. Istraživanjem je dokazano da dve jabuke dnevno smanjuju rizik astme čak za trećinu. Sok od jabuke, međutim, pokazao se kao najjače sredstvo u borbi protiv astme, a njegova tajna se krije u velikom broju antioksidanasa. Tako samo 100 grama jabuke sadrži čak tri puta više antioksidanasa nego ista količina pomorandže, a osam puta više nego ista količina banana. Tajna čudotvornog delovanja jabuke na probleme sa astmom krije se u njenoj kori. Zato ne ljuštite koru od jabuke.

Zbog velike količine pektina, vlakna koja se nalaze u voću, jabuka je odlična u regulisanju varenja. Pektin formira zaštitni sloj oko sluznice želuca, smiruje ga i sprečava iritacije. Upravo zbog toga se, u slučaju problema s varenjem, preporučuje konzumiranje jabuke svakih nekoliko sati, a za smanjivanje grčeva u želucu odlična je prokuvana jabuka.

Jabuke sadrže flavonoide i druge spojeve koji mogu da smanje i spreče slabljenje kostiju, poboljšaju nivo estrogena koji vrtoglavo opada u vreme nastupanja menopauze i poboljšaju apsorpciju kalcijuma i da na taj način umanje rizik od pojave osteoporoze.

Jedna jabuka prosečno sadrži osam odsto naših dnevnih potreba za vitaminom C, poznatim kao odličnim borcem za zdrav i jak imunitet. Pektin koji se nalazi u jabuci podstiče proizvodnju antitela i belih krvnih zrnaca koji uveliko pomažu telu da se odbrani od bolesti.

Jabukovo sirće je izvanredan lek kome uvaženi strucnjaci pripisuju čudotvornu moc i smatraju da ono treba da postane deo svakodnevne ishrane. Jabukovo sirće može da smanji visinu krvnog pritiska. Naime, on pomaže u borbi protiv gojaznosti, smanjuje povećanje nivoa šećera nakon obroka i kontroliše nivo holesterola.

Jabuka jača nerve

Jabuka je jedino voće koje može da se jede ujutru i uveče pred spavanje, pre i posle obroka, u suštini jedino voće za koje ne važi uobičajeno pravilo da se jede mimo obroka. Zrela jabuka sadrži oko 12 odsto šećera, vitamine A, B1, B2, C i PP, organske kiseline (jabučna kiselina koja štiti creva), mineralne soli i oligoelemente, kalcijum, fosfor, natrijum, hlor, gvožđe, magnezijum, sumpor, bakar, cink i kalijum koji je neophodan za dobro funkcionisanje nervnog sistema i srčanog mišića, a pektin smanjuje holesterol u krvi. Jabuka je odlična za jačanje mišića i nerava, pročišćava krv, redukuje holesterol i čuva zube, i odličan je regulator telesne težine.

Jabuka - čudotvorni lek protiv stresa

Bez obzira na vrstu, jabuka je pravi rudnik zdravlja. Ona sadrži više korisnih sastojaka nego bilo koje drugo voće, ali ne samo to: naučnici su ustanovili da je svaki od tih dragocenih sastojaka i veoma delotvoran protiv stresa. Kada smo pod stresom, često se i više znojimo. Pošto udeo vode u jabuci čini čak 85 odsto, konzumiranjem ovog voća možete da nadoknadite gubitak tečnosti. Kada smo pod stresom, organizam luči hormon adrenalin i troši vitamin C. Osim toga stvaraju se slobodni radikali, koji izazivaju starenje ćelija (npr. kože). Vitamin C pomaže da se neutrališe njihovo štetno dejstvo. U jednoj jabuci ima 18 miligrama ovog vitamina. Jabuka sadrži i sve vitamine iz grupe B (izuzev B12), i to u velikim količinama. Ovo pogoduje nervnom sistemu, između ostalog i zbog toga što vitamin B podstiče stvaranje belančevina. Stres se negativno odražava i na varenje. Rendana jabuka je poznat domaći lek protiv dijareje. Velika količina vlaknastih materija aktivira rad crevnih bakterija. Jedna jabuka sadrži 2 grama grožđanog i 5,7 voćnog šećera, koje telo brzo apsorbuje pa samim tim brzo dobija novu snagu. Proteini su zaduženi za regulisanje metabolizma, a osobe pod stresom ih više troše. Jabuka sadrži sve aminokiseline, koje su neophodne organizmu za stvaranje novih belančevina. (Blic)

Jabučni sok štiti od gubitka pamćenja

Skromna jabuka oduvek je poznata kao zdravo voće, a ustanovljano je i da pomaže u očuvanju dobrog pamćenja. Dve-tri čaše jabučnog soka na dan značajno smanjuju rizik od slabljenja pamćenja koje se javlja u starijem dobu, pokazalo je istraživanje sprovedeno na sveučilištu u Massachuttetsu. Naucnici smatraju da je za to zaslužan visok sadržaj antioksidanata u tom voću. Naravno, isto zaštitno dejstvo ima i konzumiranje svežih jabuka, a da bi zaista bile korisne pri očuvanju pamćenja, na dan ih treba pojesti od dve do četiri.

Pijte mutni sok od jabuke

Nova studija otkriva da je, osim crne cokolade i crvenog vina, mutni sok od jabuke takode bogat antioksidansima, te je cetiri puta zdraviji od bistrog jabucnog soka. Otkrili su da mutni sok sadrži 4 puta vecu koncentraciju polifenola u odnosu na bistri jabucni sok Naucnici sa Sveucilišta Agrikulture iz Wroclawa u Poljskoj, uporedili su bistre i mutne vrste soka od jabuka. Otkrili su da mutni sok sadrži 4 puta vecu koncentraciju polifenola u odnosu na bistri jabucni sok. Polifenoli su aktivni antioksidansi za koje se veruje da sprecavaju pojavu kardiovaskularnih bolesti i raka. Potrošaci kupuju puno više bistrog nego mutnog jabucnog soka, verovatno zbog percepcije da je bisti sok cistiji, veruju naucnici, te dodaju da je ironicno da se upravo u procesu proizvodnje bistrog soka odstranjuju blagotvorni sastojci jabucne pulpe. Osim toga, bistri sok ima duži vek trajanja.

Jabuka štiti od raka

Novo istraživanje pokazuje da pektin iz jabuke, kao i eskstrakti soka jabuke, pripomažu stvaranje antikarcinogena tokom procesa fermentacije u debelom crevu i na taj nacin štite od karcinoma. Pokazalo se da pektin i ekstrakti posebno povisuju nivo butirata za koji se veruje da ima antikarcinogena svojstva. Buduci da su jabuke ucestala namirnica u zapadnim zemljama koje beleže i najvecu pojavu karcinoma debelog creva, ova bi saznanja mogla biti od velike koristi. Pored ovoga jabuka sadži i vitamine A, B1, C, kalijum, kalcijum, magnezijum i fosfor.

Jabukama protiv raka debelog creva

Nemacki strucnjaci dobili su još jednu potvrdu poznate britanske poslovice "Jedna jabuka na dan, pa doktor nije potreban", ustanovivši da konzumiranje ovog voca ima za posledicu manju ucestalost raka debelog creva. Tim predvoden dr Diterom Šrenkom utvrdio je da jabuke i sok od tog voca podsticu biološki mehanizam kojim se tokom procesa fermentacije stvaraju antikancerogena jedinjenja, prenela je agencija DPA pisanje nemackog casopisa "Ishrana". Nemacki strucnjaci veruju da pektin iz jabuke i ekstrakta jabucnog soka doprinose povecanju nivoa jedinjenja butirat, za koje se veruje da predstavlja hemopreventivni metabolit koji može da spreci nastajanje raka debelog creva. Butirat je masna kiselina kratkog lanca koja, prema tvrdnjama nemackih strucnjaka, ne samo da predstavlja važan nutritivni element za epitel debelog creva, vec ima i znacajnu ulogu u zaštitnom dejstvu prirodnih vlaknastih materija protiv raka tog organa. Laboratorijski testovi, koje su sproveli dr Šrenk i njegov tim, ukazuju da povecana proizvodnja butirata u organizmu, putem konzumiranja jabuka, inhibira produkciju histonskih deacetilaza (HDAC) što dovodi do znatnog smanjenja nastajanja prekanceroznih i tumorskih celija. U zapadnjackoj ishrani jabuke su znacajan izvor prirodnih vlakana i plan polifenola niske molekularne težine i kao takve ispoljavaju antikancerogeno dejstvo u debelom crevu, naglašavaju nemacki strucnjaci.

Ne ljuštite koru jabuke

Americki naucnici izdvojili su hemijske sastojke iz kore jabuke koji mogu imati pozitivne efekte na zdravlje. U studiji objavljenoj u publikaciji „Žurnal poljoprivredne i prehrambene hemije” Rui Hai i Ksingdžiu He ukazuju na to da je „konzumiranje jabuka povezano sa smanjenim rizikom od zdravstvenih problema kao što su rak pluca, obolenje srca i moždani udar”. Tradicionalni savet da se jede neoguljena jabuka zasnovan je, uglavnom, na sadržaju vlakana - kora jabuke sadrži 75 procenata dijetalnih vlakana. Nedavno su naucnici pokazali da ljuska jabuke sadrži i najviše korisnih fitohemikalija za koje se veruje da su odgovorne za efekt „jabuka na dan - doktor sve dalje”. Do sada, medutim, naucnici nisu identifikovali specificne fitohemikalije koje su odgovorne za antikancerogene efekte. Rui Hai i Ksingdžiu He preradili su izvesnu kolicinu crvene delišes jabuke i napravili ekstrakt fitohemikalija iz kore. Posmatrali su antikancerogeni efekat ovih sastojaka u laboratorijskim kulturama na celijama ljudske jetre, grudi, i debelog crijeva i identifikovali grupu sastojaka sa jakim antikancerogenim efektima.

Jabuke nas zimi štite od prehlada

Svake bi godine trebali pojesti 30-40 kilograma jabuka, kažu nutricionisti, što znaci barem jednu svaki ili svaki drugi dan. One olakšavaju i poticu varenje te su zato dobra dijetalna hrana. Treba ih jesti zimi jer jacaju imunološki sistem organizma, ali i leti, jer nadoknadjuju izgubljenu tecnost. Sprecavaju taloženje masnoca u jetri i deluju antikancerogeno. Ako je jabuka sama u želucu, brzo se svari. No ako se jede s drugom hranom, posebno masnom i bogatom belancevinama, varice se i nekoliko sati. Zato se preporucuje da se pojede pola sata pre obroka ili nekoliko sati posle. U organizmu deluje bazno i tako pomaže uravnoteženju kiselo-bazne reakcije, tj. pomaže cišcenju organizma. Dokazano je i da smanjuje nivo lošega holesterola zbog visokog nivoa tanina. Za crvenu boju kore antocijanidini, koji štite organizam od upala, pa su crvene jabuke zdravije od zelenih.

Borac protiv osteoporoze

Bor je mikroelemenat otkriven 1910. godine. Od druge decenije prošlog veka smatran je važnim za rast, a tek nedavno ustanovljeno je da je za zdravlje ljudi od životne važnosti. Naime, neophodan je za izgradnju kostiju i njihovo održavanje u zdravom stanju, zatim za celijske membrane, koje su apsolutno neophodne za normalno funkcionisanje celija, a samim tim i za život, a izgleda i kao kofaktor u nekim fermentskim reakcijama u organizmu. Ako se ne jede dovoljno voca, narocito koštunjavog, ne unosi se dovoljno bora, a to može da poremeti metabolizam kalcijuma, usled cega kosti postaju krtije. Osim toga, bor drasticno povišuje nivo estrogena u krvi (isto kao preparati ovog hormona), kao i drugih sastojaka koji sprecavaju gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju, odnosno osteoporozu. Ovo je narocito važno za žene u postmenopauzi, a da bi bor bio delotvoran potrebno ga je svega tri miligrama, što se može obezbediti s dve jabuke i 100 grama kikirikija (naravno, neslanog!), na primer. Ta kolicina smanjuje gubitak kalcijuma za citavih 40 odsto! Pored koštunjavog voca (badem, lešnik) i kikirikija, bora ima i u jabukama, kruškama, groždu i groždicama, urmama, breskvama, mahunarkama, narocito soji, ali i medu, vinu, pivu i vinu od jabuka. Simptomi nedostatka bora kod ljudi nisu dovoljno ispitani, a kod životinja se to ispoljilo kroz usporen rast. Višak ovog minerala iskazuje se kroz mucninu i gadenje, proliv, osip na koži i letargiju. Ako ga u vodi za pice ima više od 150 miligrama po litru, može izazvati simptome intoksikacije.