Ljudi su kao drveće. Na jednom kraju ukorenjeni u zemlju,  a drugim krajem streme ka visini u pravcu neba. „Visina do koje čovek može stići, uslovno rečeno, zavisiće od jačine njegovog korenovog sistema. Ako biljku iščupate iz korena i prebacite na drugo mesto, sve skupa sa korenom, može se desiti da se osuši stablo a lišće uvene i otpadne. Iako ste biljci pokušali dati idealne uslove da nastavi svoj život, veću saksiju, plodniju i bolju zemlju, dovoljno sunca, niste je mogli održati u životu. Posle izvesnog vremena biljka se osušila.

 

Iz različitih razloga ljudi menjaju zemlju stanovanja, odlaze u ekonomski razvijenije delove sveta, u zemlje naprednije tehnologije, dobijaju veće stanove i bolje uslove za rad, pa ipak tuguju, pate i na kraju se ne mogu prilagoditi ili se razbole i vrate nazad. Dakle, iščupajte i izmestite čoveka od njegovog korena, veliko je pitanje kako će se uklopiti u novu sredinu.

 

Neko na ovo može gledati sa podsmehom, smatrati glupošću i odbijati bilo kakvu vezu

čoveka sa drvećem, ali niko od nas ne može osporiti da smo zemaljska bića vezana za zemlju preko naših stopala i nogu.

 

Kažemo da je osoba dobro uzemljena, odnosno da su joj noge čvrsto na zemlji ako je osoba dobro povezana sa osnovnim realnostima života: svojim telom, seksualnošću i ljudima sa kojima dolazi u kontakt.

 

Dobro uzemljena osoba zna ko je, gde je i gde joj je mesto. Ako se osoba oseća sigurno i jako, prirodno će zauzeti uspravan stav. Ako je uplašena težiće da se poguri, uvuče glavu u ramena. Mnogi su zauzimali takav stav u školi, pred nastavnikom i profesorom, u strahu da nas ne prozove i pita. Hteli smo jednostavno postati „nevidljivi“.

 

Ako je osoba tužna i depresivna telo će jednostavno klonuti i postati beživotno.

 

Kad osoba želi da prikrije nesigurnost koju oseća u odredjenom trenutku,stajaće kao vojnik, a njeno držanje će biti neprirodno kruto.

 

Način na koji čovek stoji važan je i u sociološkom smislu. Kada za neku osobu kažemo da je na položaju, mislimo da je ona priznata kao neko i nešto. Očekujemo da kralj stoji kraljevski, sluga ponizno, foto-model izazovno, ili u žargonu „sexy“, borac labavo na vrhovima prstiju spreman za akciju itd.

 

Postoje ljudi za koje porodica i/ili okolina kaže da žive „u oblacima“. Pri tome, naravno, ne mislimo da mu noge nisu na zemlji, već da osoba više pažnje poklanja svojim mislima ili bolje rečeno da osoba sanjari, mašta tako da se javlja „prekid veze“ izmedju tela i osećanja. „Kvalitet uzemljenosti“ neke osobe odredjuje njeno unutrašnje osećanje sigurnosti, koje se ogleda u sigurnosti njenih osećaja, emocija, postupaka odnosno delanja – akcije.

 

Protok energije trebao bi prolaziti naniže kroz naše telo, u noge i stopala, doći do zemlje, promeniti pravac i krenuti naviše i može nam se učiniti kao da taj protok zemlja pokušava gurati unazad, da bi nas održala uspravnim. Osoba snažne energije, dobro se „nosi“ sa nervozom, umorom, stresom, brigama i problemima svakodnevice, favorizuje vitalnu ravnotežu u organizmu, pa će najveću korist od toga imati naše zdravlje.

 

Strah je negativan i veliki čovekov neprijatelj. Kada našim delima dominira strah naša energija se ne samo raspršuje već ide u negativnom smeru, pa umesto da se usmerava na uspeh, na kraju ispadne ili polovičan uspeh ili još gore, neuspeh.

 

Kada počnemo da potiskujemo i nepotrebno kontrolišemo, „merimo,važemo, sečemo“ naša osećanja, blokiramo protok energije tj. život kroz sve ćelije u našem telu, energija postane stagnantna i pospešuje nastanak pa i razvoj bolesti.

 

Volja je, pored mudrosti, urednosti, strpljenja, spokojstva, ljubavi i dobrote, jedna od 7 božanskih vrlina. Centar volje obuhvata: bubrege, mokraćne kanale, debelo crevo, nadbubrežne žlezde i krsta. Zadatak ovih organa, uglavnom je eliminacija štetnih materija, otrova i šljake, iz organizma.

 

Bubrezi su dva organa ružičaste boje, oblika pasulja, smešteni u trbušnoj duplji ispod dijafragme u visini poslednjeg ledjnog, prvog i drugog slabinskog kičmenog pršljena.

 

Bubrezi mogu da izgube dobar deo svojih funkcija a da to čovek primeti kada bude kasno. Odatle je izraz u narodu „bubrezi ne bole“. Bolovi u bubrezima su prisutni samo ako se u njima smestio pesak i kamenje koje se, usled različitih aktivnosti, može pokrenuti.

 

Duhovna nauka stoji na stanovištu da čovek koji ne želi da pogleda nekom problemu u oči, da ga prizna da postoji, već ga ostavlja po strani i nesvesno neguje, dobija zapaljenje bubrega i bešike, što može postati i hronično. Oboljenja bubrega uvek uzrokuju manjak energije u donjem delu tela, kukovima, kostima i nogama.

 

Ukoliko postoje poremećeni odnosi u porodici, ljubavni problemi, sukobi oko nasledstva, smrtni slučaj, problemi sa decom i sl. to se direktno odražava na stanje naših bubrega.

 

Levi bubreg, koji je inače postavljen nešto više nego desni, reaguje i podložan je bolestima kada imamo problema sa partnerom. Osobe koje imaju naglašenu želju za kritikovanjem, stalno su nezadovoljne, imaju naglašenu želju za posedovanjem i u svakodnevnoj komunikaciji koriste reči: „moja kuća“, „moj stan“, „moj auto“, „moja kancelarija“, „moj novac“.... imaju velike izglede da „zarade“ neki od problema na levom bubregu.

 

Problemi materijalne prirode, finansijski problemi, borba sa nezaposlenošću, naglašen strah i briga oko novca oslabiće energiju desnog bubrega, pa ovaj vremenom može da radi sa smanjenom funkcijom. Desni bubreg može da oboli kod osoba koje po svaku cenu žele da dodju do visokog položaja i karijere, veruju da su geniji i da bez njih ništa nije moguće ostvariti.

 

Ukoliko muškarci ne uspeju u svojoj želji da budu glavni, prvi i najvažniji na poslu, tu frustraciju prenose u kućni ambijent, tj. u krug porodice i prijatelja.

 

Kod žena, nemogućnost ostvarenja karijere, prebacuje se na teren u kući pa se tiranija i maltretiranje provodi prema deci, suprugu i okolini.

 

Disharmonija naših misli i osećanja lokalizuje se u bubrezima. Bubrezi su centar ravnoteže.

 

Ljudi neuravnoteženi u osećanjima, spremni na svakodnevno kritikovanje kolega na poslu, supruge u kući, dece zbog škole, države i vlasti zbog kašnjenja ili smanjenja penzije, mogu potencijalno osetiti poremećaje i probleme sa bubrezima.

 

Iznad svakog bubrega, nalazi se jedan mali žuti organ, koji sa bubrezima nema nikakve veze, osim svog položaja. Taj organ su nadbubrežne žlezde. U    delu ove žlezde luči se adrenalin koji ubrzava rad srca i sužava krvne sudove.

 

Nadbubrežne žlezde su tipičan organ stresa. Stres je odgovor organizma na neku agresiju. To je neka vrsta alarma koji šalje signal tako što nadbubrežne žlezde naglo povećavaju lučenje adrenalina što izaziva grčenje mišića.

 

Celo čovečanstvo je „stresirano“ tj. živi u stalnom stresu i strahu samo što postoje ljudi koji takvo stanje lakše podnose i oni drugi.

 

Ne dozvolite da Vas stres i sumorne misli „preplave“. Nijedan problem nije nerešiv, ma kako težak bio. Ono što Vam se u ovom trenutku čini nerešivo, već sutra može ostati samo bledo sećanje. Imajte uvek na umu onu narodnu izreku „ Ne može svanuti pre zore“. I na kraju, nijedan problem, ma kako težak bio, nije vredan Vašeg najvrednijeg i najznačajnijeg bogatstva – ZDRAVLJA.

 

Zato Vi meni zdravi i veseli bili.

 

Vaša Jadranka Šunić