Ren - Prirodni čistač organizma

| Izvor: novosti.rs, Z.O. Joksović

Ishrana bogata renom posebno korisna dijabetičarima, ali i onima koji konstantno osećaju umor ili imaju usporen metabolizam.

Foto: wikipedia.org, Anna Reg

Višegodišnja zeljasta biljka ren (Cochlearia armoracia), čijom se pradomovinom smatra jugoistočna Evropa i zapadna Azija, obiluje korisnim sastojcima.

Bila je nezaobilazna na trpezi starih Egipćana, dok su je antički Grci koristili protiv bolova u leđima i kao afrodizijak.

U piramidi ishrane ren se svrstava u vrlo korisno povrće, a njegov svež koren može da se koristi tokom cele godine. Kada se kaže ren uglavnom se misli na ljuti koren, dok malo ko zna da su mladi listovi puni vitamina C, karotena i hlorofila.

Listovi sadrže i zavidnu količinu minerala kalijuma, kalcijuma, fosfora, sumpora, magnezijuma, hlora. Sa druge strane, podzemni izdanci upotrebljavaju se kao začin i dodatak raznim jelima, posebno mesu.

Prilikom kupovine svežeg rena treba voditi računa da bude čvrst, neoštećen i bez zelenkastih nijansi.

U dobro zatvorenoj posudi u frižideru može da se čuva i do pola godine, a u zamrzivaču i duže. Prilikom pripreme treba ga guliti što tanje, tako da mu se skine samo kora, a pre rendanja koren treba ostaviti da odstoji 24 časa, kako bi se iskoristili svi vredni sastojci.

Ren čisti organizam i ubrzava metabolizam, zbog čega ga treba što češće jesti, a to naročito važi za dijabetičare, ali i one koji konstantno osećaju umor. Specifičan ljut miris i ukus potiče od sastojka singrina, a ren sadrži i kumarine, fenole, eterično ulje, aspargin, peroksidazu, smolu, skrob i saharide.

Zbog svih ovih sastojaka poznavaoci narodne medicine ga preporučuju kao lek za imunitet, protiv kašlja, bronhitisa, astme, reume...

Koristi se i kao lek protiv začepljenja krvnih sudova, poboljšava varenje, a vrlo je cenjen i kao antiseptik i diuretik. Preporučuju ga za izbacivanje kamena i peska iz bubrega, kao i za izbacivanje mokraće. Kao lek najčešće se uzima uz kisela jela, u obliku sirupa, kuvan u belom vinu ili vodi, ili i kao čaj. Za neke bolesti preporučuju se i oblozi od rena.

ZA SINUSE, PLUĆA I TEŠKO DISANJE

Za upaljene sinuse - Na šporetu zagrejte narendani ren, glavu prekrijte peškirom, i pet do deset minuta udišite isparenja. Najbolje je da se ovo radi pred spavanje, i legne pokrivene glave. Posle nekoliko dana sinusi će početi da se čiste, a bolovi i neprijatan osećaj će prestati.

Čaj za čišćenje pluća - Sa dva decilitra ključale vode, prelijte deset grama narendanog korena rena i ostavite da odstoji nekoliko minuta. Tako spremljen napitak treba piti dva do tri puta dnevno u malim šoljicama.

Protiv astme, umora i teškog disanja - Astmatičari mogu da ublaže tegobe ako sa šoljom jabukovog sirćeta skuvaju četiri supene kašike narendanog rena. Kada se ren razmekša treba ga procediti, a dobijenoj količini dodati istu količinu meda. Dobijenu smesu lagano kuvati da se zgusne, a onda ostaviti da se kaša ohladi. Ovako dobijeni lek uzima se ujutru i uveče.

Ko ima teškoće sa disanjem i kašljem, svako jutro treba na prazan želudac da uzme jednu kašičicu naribanog rena pomešanog sa kašičicom meda. Terapija traje mesec dana.

Protiv reumatizma - Koren rena narendati i ovlažiti ga mešavinom vode sa malo sirćeta. Sve to preliti uzavrelim mlekom. Kada se mleko zgruša skinuti stvorenu surutku. Tako dobijenu masu svakodnevno piti jednu do dve čašice.

MOŽE I KAO SALATA
Ren može biti odličan začin i dodatak jelima, a karakteristična aroma obogatiće ukus kuvanog mesa, kobasica, govedine...

Uz dodatak jogurta, šećera ili majoneza, od rena mogu da se prave i drugi prilozi, sosovi i salate.

* Napravite zelenu salatu sa mešavinom jogurta i kisele pavlake. U to dodajte narendani ren i mleveni kim po želji.

* Krupno narendanom korenu celera u kiseloj pavlaci dodajte narendani ren i peršunov list po želji.

* Ren možete dodati i u krompir salatu koja će tako dobiti zanimljiv i drugačiji ukus.