Vjerojatno sam ja glavni krivac za Himalajsku spilju; tako bar vele moje gazde.

Ja sam bernski planinski pas s Rajne koja teče između Švicarske i Njemačke. Moji su preci bili radni psi i čuvali su stada goveda po planinama te vukli sa pašnjaka svako veče kolica s kantama mlijeka dolje u selo na preradu.

A ja sam toliko lijep i toliko umiljat da danas ništa ne moram raditi. Jelo dobijem da ne maknem malim prstom. Ipak, služim, lajem na sve koji prolaze. Nek se zna: ovdje čuvam ja.

Kad sam bio sasvim mali, teško sam disao. Gazdama su rekli da možda neću preživjeti pa su me odveli u kliniku za kućne ljubimce u nekadašnjem rudniku soli. Tu je zrak prepun zdravlja i ja sam uskoro ozdravio.

Veselo sam se oprostio od drugih pacijenata - bilo je tamo konja, mačaka, hrčaka, čak i jedan bik - i vratio se kući živ i zdrav.

Kad su moje gazde vidjele koliko je sol zdrava za životinje i ljude, odlučili su u Zagrebu otvoriti spilju s tonama i tonama soli s Himalaje.

Ja sam najbolji dokaz njezine ljekovitosti. Bio sam najkržljaviji od moje devetero braće, a vidi me sada koliki sam!