BURJAN jedna od najzdravijih biljaka

 

Svi znamo sta je Burjan. I svi smo mislili da je obican korov,koga treba izbegavati.

Medjutim malo nas zna da je Burjan izuzetno lekovita i korisna biljka.

 

U narodnoj medicini se ova biljka koristi za čišćenje organizma jer pospešuje mokrenje i znojenje, a pomaže i u lečenju šećerne bolesti.

Priprema se na sledeći način:

•   zrele bobice zgnječite
• ostavite 3-4 dana da fermentišu
• kada se sok izbistri, procedite, zasladite medom i
• 3-4 nedelje pijte 3 puta dnevno po kašiku pre jela da očistite organizam

Dodatak: Ako suv koren istucate u prah, pa količinu „na vrh noža“ prelijete sa 2,5 dl vrele vode, ostavite da vri 5 minuta, procedite, pa pijete po šoljicu na dan (po manji gutljaj svaka 2 sata), pomaže kod čišćenja bubrega i bolesti bešike.

Ova čudesna biljka ima i još lekovitih svojstava kao što je kozna bolest psorijaza.

 Lek se sprema tako što se jedna čajna kašika osušenog i usitnjenog korena prelije čašom hladne vode, koja se kasnije zagreva do ključanja i kuva tako 2-3 minuta. Pošto se prohladi, ocedi se i taj čaj treba, narednih 7 dana, piti 15-tak minuta u malim gutljajima, neposredno pre spavanja.

Postupak treba da se ponovi nakon 2-3 meseca jer burjan deluje i posle prestanka upotrebe. Kada telo ne može da se oslobodi mokraćne kiseline dolazi do promene na koži, stvaraju se rane po telu i neopisiv svrab.

Burjan tu kiselinu „vezuje“ za sebe i pospešuje njeno izbacivanje iz tela

Ta biljka se odavno koristi kao narodni lek i to kao diuretik, dijaforetik i purgativ. Osim za lečenje psorijaze, upotrebljava se i protiv išijasa, neuralgija, reumatizma i teškoća u mokrenju i u slučaju zatvora

Koren burjana vadi u rano proleće, ali je najbolje kada se to radi u ranu jesen, pre nego što nadzemni deo biljke izumre.

Sakupljaju se i listovi burjana i to u vreme cvetanja biljke. Oni se kasnije suše i od njih se pravi čaj koji se koristi za lečenje grudnih bolesti i za preznojavanje.

 

 

 

Cvet i Plod

 

Burjan

Iako raste svuda kao korov neprijatnog mirisa aptovina (Sambucus ebulus), kako je još nazivaju, ima i lekovite osobine. Cveta od juna do kraja avgusta, a cvetovi su beli i na vrhu stabljike udruženi u cvast sličnu štitu. Plodovi su okrugle, sočne i crne bobice koje su kao i koren i list – lekoviti. Cela biljka sadrži malo etarskog ulja, gorkih materija i raznih šećera. Koren je bogat cijanogenetskim heterozidima, a plod sadrži valerijansku, jabučnu i vinsku kiselinu kao i tanin, pektin i antocijan, koji soku daje modru boju. U narodnoj medicini koren se upotrebljava protiv reumatskih oboljenja, a izgnječene zrele bobice, prethodno odstajale 2-5 dana, izazivaju znojenje i čiste organizam. Inače, svi delovi biljke i njihovi preparati pročišćavaju creva, deluju protiv zatvora i izazivaju znojenje i mokrenje.

Zanimljivost:

Doktori su rekli jednom mladiću koji je bolovao od plućne bolesti da je njegova bolest neizlečiva. On se setio svojih klinačkih dana kada su mu u igri drugovi govorili za biljku burjan, da je otrovna i da se navodno time hrane zmije, kao što su mu govorili i za bobice od zove. Hteo je da prekrati sebi muke, jer je hteo da se otruje sa tom biljkom. Nesluteći, prekratio je stvarno sebi muke, ali na obrnut način, od onog sa kojim ciljem je jeo plodove burjana, jer je neplanski ozdravio- koristeći je.

Dok je Slavko Zec saslušao šta mu je sve pričao travar, spomenuo mu je da je i on čuo za tu biljku da je otrovna i da se time zmije hrane. Travar ga je razuverio i pričom i delima, jer je travar prvi počeo da jede pred njim plodove burjana.

Ukus je sličan borovnici, samo što ima gorčinu, ali ne toliko ni jaku, jer je prijatno za konzumirati i ne izaziva gadjenje.

Treba napomenuti da se burjan ne treba brati pored puteva zbog zagadjenosti, već dublje u šumi, livadi i dalje od mesta gde automobili prolaze.

Burjan preporučujemo i zdravim osobama zbog preventive, jer ne treba čekati da se bolest dogodi, da bi je lečili, već ne treba dozvoliti da do bolesti uopšte dodje!

Izvor:3f.rs