Program ishrane, o kome je ovde reč je kombinacija poslednjih saznanja iz oblasti fiziologije, endokrinologije, biohemije i biofizike, a jedinstven je po tome što pomaže da se ostvari idealna težina, istovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja.

Proizvod je velikog iskustva i školovanja u najznačajnijim svetskim centrima, kao i saradnje sa najvećim imenima današnjice u mnogim oblastima medicine koja se bavi usporenjem procesa starenja.

Registrovan je u Srbiji 2009. god i patentiran pod nazivom:

Masno tkivo je od vitalnog značaja za organizam, znači, treba svakako da ga imamo ali, samo u određenom procentu. Svaki višak je štetan, dok je i svaki veći gubitak tog tkiva loš jer, povezan je sa mnogim metaboličkim i hormonskim poremećajima i bolestima.

Da bi formirale svoje rezerve, masne ćelije uzimaju iz krvi masne kiseline i šećere koji se unose hranom. Ceo ovaj postupak je dirigovan od strane glavnog dirigenta: insulina, hormona, koga luči naša gušterača (pankreas).

U našem organizmu, sve što se odnosi na stvaranje energije funkcioniše perfektno sve dok je naš dnevni ritam normalan.

Drugi najčešći poremećaj u ishrani je preskakanje obroka.

Problem nastaje kad se izbegava doručak ili se uzima veoma mala količina hrane ujutru, ili se jede samo voće (što je vrlo česta greška).

Nakon jednog preskočenog obroka, sve što pojedemo (bio to i list salate ili jabuka), višestruko se iskoristi i uskladišti kao masnoća.

Pogrešno je da se ujutro trči jer, našem srcu i krvnim sudovima treba najmanje 3 sata nakon buđenja da postignu pun kapacitet.

Najgore masnoće, za koje se doskora verovalo da nisu štetne, su: margarin, biljni šlag, biljna pavlaka, biljni sir, rafinisana ulja (ona koja se najviše koriste) itd... To su takozvane trans-masti.

Nauka kaže: mnogo su štetnije industrijski proizvedene trans-masti, rafinisana ulja i margarini od bilo koje prirodne masnoće.

Ima ih u pecivima, slatkišima, slanim grickalicama, brzoj hrani, u svim supama iz kesice i svim konzervisanim namirnicama...

Ujedno, ta kombinacija (laneno ulje i mladi, nemasni sir) "privlači" kiseonik i stvara rezerve koje su jednako važne i za rekonvalescente i za sportiste.

Uljno-proteinska ishrana, usklađena sa Hrono ishranom, pokazala se izuzetno delotvornom u izlečenju svih bolesti koje zvanična medicina proglašava "neizlečivim".

Uz ovakvu ishranu, preporučuje se i sunčanje (ne preterano) ili samo boravak na vazduhu (makar samo pored otvorenog prozora) – zbog aktivacije vitamina D i opšteg, blagotvornog delovanja Sunčevih zraka. Preporučuje se i lagana fizička aktivnost (brzi hod) i izbegavanje stresa.

Ovakav pristup samo potvrđuje da ravnoteža u ishrani dovodi do najbolje iskoristivosti energije koja je glavni stabilizator ravnoteže u organizmu. Ukoliko dođe do poremećaja u ravnoteži, dolazi do poremećaja u radu celog organizma i bolesti. Rešenja su, opet, u kombinaciji hladno ceđenog lanenog ulja i nemasnog kravljeg sira.

Proteini-belančevine: naša bazična konstrukcija

Proteini, odnosno belančevine, snabdevaju telo amino kiselinama koje obezbeđuju rast, održavanje i popravak tkiva a takođe su osnovni izvor vitalnih supstanci: enzima, hormona, neuro transmitera itd..

Određivanje realnog faktora gojaznosti može da omogući InBody 720 analizator tela, koji poseduje "Anti Aging" centar, dr Ane Gifing.

Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog, već uključuje čitavu njegovu porodicu i kompletno (privatno i poslovno) okruženje.

Francuzi za gojaznost kažu: "Bolest koja oduzima sreću". Dokazano je da gojazni ljudi nisu srećne i zadovoljne osobe.

Hrono ishranom, kod gojaznih, za 4 nedelje, bez ikakve muke, dolazi do upadljivog gubitka težine (najčešće je to 6 - 8 kg).

Takođe, kod mršavih osoba, sa velikim ili srednjim gubitkom masne i mišićne mase, dolazi do poboljšanja segmentnog sastava tela i za nekoliko sedmica možemo očekivati povećanje mišićno-proteinske mase (ili povećanje masnoća kod većih deficita).

Da biste pouzdano znali koja vrsta hrane odgovara baš vama, valjalo bi obaviti test intolerancije na hranu i InBody analizu tela, što se radi pri prvom pregledu u našem "Anti Aging" centru.

Idealan doručak trebao bi da sadrži: masti, belančevine i spore šećere (žitarice) jer, naš organizam je prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristiti kombinacije ove hrane. Što znači da se ujutro mogu jesti jaja, sirevi, šunka i slično.

Za ručak i večeru Ne preporučuje se kombinovanje belančevina i ugljenih hidrata, ovo je moguće samo ujutro za doručak.

Zabranjene su sve vrste " grickalica " izmedju obroka (SVE)

Voće i suvo voće se ne jedu ujutro ili uveče, kao ni slatkiši, već samo između 16 i 18 časova zimi, odnosno, 17 do 19 časova leti.

Testenina se ne sme jesti uveče (paste, pica, hleb, sendviči..), isto kao i pirinač i sva skrobna povrća (krompir, na primer).

Kravlje mleko nije hrana koju ljudi mogu da vare i hrono ishrana ga u potpunosti isključuje iz ishrane za sva vremena.

Dokazano je da svi koji piju veće količine mleka imaju manjak gvožđa u krvi i brojne simptome alergija. Razlog tome su grudvice, zvane kazeinati, koje mleko stvara u želucu i time blokira resorpciju mnogih minerala.

Kravlje mleko NIJE izvor kalcijuma jer ovaj mineral ne možemo da apsorbujemo iz njega! Daleko više ga ima u sušenom peršunu (14 puta više) i drugom zelenom povrću a apsorpcija je potpuna!

dozvoljeni su sirevi a Umesto jogurta uvek treba jesti kiselo mleko.

Jogurt se teško vari, naročito onaj sa manje ili bez masnoća, jer ima dosta skroba u sebi. Tehnološki postupak u proizvodnji jogurta omogućava stvaranje masnih naslaga na stomaku i bokovima, a kod muškaraca, često i na podbratku.

NAPOMENA : NE TREBA SE BOJATI KOLIČINE HRANE KOJU EDEMO, ako je jedemo u pravo vreme i u pravoj kombinaciji

Nakon nekog vremena, sam organizam počinje da zahteva samo onoliko hrane koliko mu treba u tom određenom dobu dana.

Od napitaka su preporučljivi biljni čajevi sa dodatim limunom. Ovo zbog toga što limun u organizmu pravi baznu sredinu (limun je kiselog ukusa, ali u toku varenja ostavlja, takozvani, bazni pepeo).

Integralni hleb je odličan izbor (hleb treba prepeči na tosteru jer se tada aktivnost kvasca smanji ili poništi, što olakšava održavanje idealne težine).

Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje i to samo ako obrok nije bio sačinjen od ugljenih hidrata, znači, alkoholna pića se "ne slažu" sa pirinčem, krompirom ili testeninom (uključujući i hleb).

Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, sočivo), prema tačnoj proceni proteinskog sastava.

Samo jedan režim, iskustveno, daje odlične rezultate: proteini i ugljeni hidrati ne kombinuju se u jednom obroku, bilo da je ručak ili večera u pitanju.

Potrebno je čak do godinu dana da se organizam očisti od toksina nakupljenih usled spore apsorpcije loše kombinovanih namirnica.

Kombinovanje belančevina i ugljenih hidrata nije dobro jer će jedna vrsta namirnica usporiti varenje druge. Uvek je ugroženo varenje ugljenih hidrata i ove namirnice ostaju dugo u crevima gde trule i dovode do oštećenja zidova creva.

U teške kombinacije spadaju: meso sa krompirom; meso i hleb; meso i testenina (lazanje, špagete sa mesom, musaka od krompira); banana i jogurt. Trebalo bi izbegavati i grašak sa mesom.

Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one prisutne u mesu, ne idu zajedno. Ove prve, u grumenima se raspoređuju oko belančevina iz mesa, onemogućavajući pravilno varenje.

Voće nakon testenine ili pirinča, ali i veoma kisela salata uz testeninu i pirinač nije dobra kombinacija.

Kuvanjem, povrće dobija karektiristike običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera, brzo se podiže nivo šećera u krvi, pa sledstveno i nivo insulina. To vremenom iscrpljuje pankreas, osim što dovodi i do porasta telesne težine.

Često čujemo izjavu: jedem samo kuvano povrće i nikako da smršam! Ovo je posledica velike aktivnosti insulina koji ne dozvoljava da se mast oslobodi iz ćelija, već čini da se mast nakupi u njima.

Krompir je namirnica koju naročito treba ograničiti (čak i izbegavati) u ishrani, posebno, ukoliko želimo da smršamo ili ako imamo neku ozbiljnu bolest.

Danas je krompir genetski izmenjen da nit ne podseća na onaj od pre 30 i više godina. Kuvanjem i prženjem oslobađaju se čisti šećeri. Možemo reći da, jedući krompir, mi praktično jedemo šećer.

Obrok kao što je hamburger u zemički, pomfrit i Coca Cola je sigurno zločin za naše telo! Coca Cola bez šećera je za nijansu gora od obične jer je zaslađena aspartamom koji razara naš pankreas.

Povrće je idealno da se jede presno (šargarepa i celer naročito) dok, mnoga druga povrća treba samo kratko skuvati na pari. Paškanat iz supe dijabetičari nikako ne treba da jedu.

Idealno vreme (ne i obavezno) za ručak je izmedju 13 i 15 časova.

Kad kažemo da ne treba kombinovati belančevine i skrob, podrazumevamo da se (krompir, hleb, testenina, pirinač, pasulj, grašak, itd) ne meša sa (mesom, ribom, jajima, sirevima, itd).

U jajetu je žumance skrob, a belance belančevina. Za jutro je ova namirnica dobra, ali za veče ne, tada je dobro jesti samo belanca.

U istom obroku treba jesti samo jednu vrstu belančevina. Znači: nećemo jesti: meso i ribu, meso i sir, ribu i sir jer su to sve teže kombinacije za varenje. Sa koncentrovanim belančevinama ćemo uvek jesti dosta salate koja je odličan izvor vlakana.

Punjene paprike se pune samo mesom ili samo pirinčem. Ovo važi za sva domaća jela u kojima se inače kombinuje pirinač i meso!

Dobro je u popodnevnim satima pojesti nešto slatko. Time sprečavamo trošenje proteina i mozak dobija dodatnu energiju. Suve smokve su idealna zakuska, jer imaju veoma visoku pH vrednost, odnosno, čine našu krv baznom pa utiču na porast imuniteta.

Uz to idu ceđeni sokovi bez šećera, kafa, biljni i (ređe) voćni čaj...

Kafa kao napitak ima kiseli pH. Mnogo kafe može dovesti do sniženog imuniteta pa je preporuka da se ne pije više od dve šolje dnevno. U kafu ne bi trebalo dodavati mleko niti mleko u prahu.

Voće treba birati prema brzini kojom ono podiže nivo šećera u krvi. Obratite pažnju na glikemijski indeks veoma omiljene poslastice, a zapravo povrća – lubenice ("72")! Zamislite šta se događa u organizmu kad, nakon dobre večere, pojedemo par komada ovog "slatkog otrova"!

Idealno vreme za ovaj međuobrok (voće i slatkiše) je između 16 i 18 časova zimi, odnosno, izmedju 17 i 19 časova leti (može i lubenica, ali ne uobičajena kriška...).

Uveče započinje period odmora organizma. Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate, kao i nekih povrća koja nisu skrobna.

Večernji obrok treba da bude lagan jer naš organizam u to vreme nema mogućnost da se bori sa teškom, obilnom hranom.

Ovo je vreme za unos vlakana, koji će nas zasititi u toku čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina (ribe kao što je skuša, losos, tuna i druge). Treba ih jesti sa sezonskim salatama prelivenim hladnoceđenim uljima, (daleko najbolje je laneno ulje, zatim bućino – bundevino, a potom i ostala hladnoceđena).

Drugi, jednako dobar izbor je: grilovana piletina/ćuretina ili teletina. Kuvana jaja (samo belanca) sa izborom od dve ili više svežih salata, začinjenih balzamikom i hladnoceđenim uljem.

Treba voditi računa da vreme između večere i zaspivanja ne bude kraće od 1 sata. U snu se usporava metabolizam, mnogi enzimi prestaju da se luče i sva hrana ostaje nesvarena dugo vremena. Ovo dovodi do truljenja hrane u crevima, taloženja potkožnih masnoća ali i do vrlo ozbiljnih oboljenja (karcinomi) nakon dugogodišnjih ponavljanja grešaka u ishrani.

Ako uveče pojedemo tost, sendvič, lanene pločice, musli, picu ili neku drugu testeninu, dodali smo nekoliko masnih klobuka po celom telu: na stomak, zadnjicu, butine itd.

Pojedinci imaju metabolizam koji veoma dugo može da toleriše razne greške u ishrani. Mnogi mladi ljudi, večernjem obroku često dodaju i koka kolu ili mleko. Pri tom, mnogi izgledaju čak i dobro. Ali, uvek se setite rečenice jednog čuvenog fiziologa: "Telo pamti!" Izgledaćemo dobro i osećaćemo se zdravo sve do jednog momenta. Taj moment se, bez izuzetka, obavezno pojavi svakome ko je dugo grešio u izboru hrane i vremenu obroka.

Za poboljšanje imunog sistema birajte biljne čajeve koji su bazni a ne voćne ili crne, koji su kiseli. Obavezno u njih dodajte sok od limuna (koji ostavlja bazni trag, kao što je već rečeno).

Suve smokve, sušene masline, celer, maslinovo ulje, svež peršun, krastavac, brokoli, kupus, šargarepa, crni i beli luk, jabuke, kajsije, kupine, ribizle, su samo neke od "baznih" namirnica koje nam pomažu u borbi protiv infekcija.

Ono što nam odmaže je sledeće: pivo, Coca Cola, kikiriki, orasi, kafa, šećer, čokolada, kečap, majonez, brusnice, borovnice, kukuruz, sočivo, šljive, kakao, senf i drugo.

Majčino mleko sadrži visok nivo holesterola, jer on je, zajedno sa zasićenim masnoćama iz mleka, od vitalnog značaja za rast bebe i razvoj mozga.

Terapija povišenih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinaciju preparata kao što su: Omega 3, E vitamin, C vitamin u obliku natrijum askorbata, selen, aminokiseline i ostalo. Obavezna je veća fizička aktivnost, jer u protivnom, rezultati mogu izostati.

Regulaciju vrednosti holesterola možemo očekivati već nakon mesec dana primene Hrono Ishrane.

Šećerna bolest je poremećaj metabolizma koji karakteriše dugotrajno povećanje šećera u krvi a nastaje usled poremećaja lučenja hormona insulina. Insulin ima ulogu ključa za propuštanje šećera u sve naše ćelije.

Pojava dijabeta znači da gušterača ne uspeva da proizvede dovoljno insulina i omogući da sav šećer koji unesemo pređe iz krvi u mišiće i druge ćelije koje prave energiju. Kad ne može da predje u ćelije i pređe u energiju, insulin se nakuplja u krvi i to je prvi simptom oboljenja. Vremenom, neminovno nastaju oštećenja na nervima, očnom dnu, bubrezima, krvnim sudovima perifernih organa, itd.

Glukoza, uskladištena u jetri i mišićima u obliku glikogena, osnovni je izvor energije za ljudsko telo i služi kao "rezerva energije". U krv dolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre.

Svaki unos hrane podiže nivo šećera u krvi i time aktivira pankreas da izluči insulin kao medijator procesa iskorištavanja šećera.

Najčešći simptomi dijabeta su: često i obilno mokrenje, žeđ, glad, gubitak na težini, umor/slabost, zamagljen vid, utrnula stopala itd.

Rizik za pojavu šećerne bolesti je naročito visok kod osoba koje imaju masne naslage u predelu struka i stomaka. Smanjenje težine, a pre svega ovih naslaga je od vitalnog značaja za zdravlje.

Statistika je neumoljiva, 93% muškaraca koji imaju masne naslage na stomaku (WHR – odnos struk/bokovi više od 1.1) imaju povećano stvaranje estrogena, ženskog polnog hormona, a smanjeno stvaranje testosterona, muškog polnog hormona. Ovo, osim pada libida i smanjenja muževnosti, pre svega utiče na povećanje faktora rizika za nastanak srčanih bolesti, povećanja krvnog pritiska i mnogih metaboličkih poremećaja, a pre svega dijabetesa.

Hrana jako bazne reakcije: preporuka – što više jesti