Još od vremena prvobitnih ljudskih zajednica i nastanka pećinske umetnosti, postoji težnja čoveka da u svoj materijalni svet dovede ideje i senke koje počivaju duboko u nematerijalnoj stvarnosti. Simboli i boje koristili su se da prenesu duboka znanja o ljudskim i kosmičkim zakonima i principima i vremenom su postali neodvojivi deo naše stvarnosti. O snazi simbola izlišno je i govoriti jer smo svi bili svedoci njihove moći da pokrenu, izdignu ili unište, u zavisnosti od namene za koju su korišćeni.
Razvijajući se kao svesna bića, istovremeno smo razvijali i usložnjavali simboličke i koloritne kompozicije i strukture, i naposletku smo ovladali stvaranjem kompleksnih i moćnih slika koje su u stanju da prenesu sve ono što se od njih zahteva. Takve slike su poznate kao mandale i njihovo poreklo se može pratiti do drevnih civilizacija. Najpoznatije mandale nastajale su na Istoku, u budizmu i hinduizmu, međutim one nisu eksluzivno pravo pomenutih religija. Islam, kao i hrišćanstvo, takođe obiluju grafičkim predstavama koje imaju za cilj da nam prenesu određene duhovne doživljaje i znanja.
Ono što je zajedničko za sve mandale jeste da predstavljaju koncentrovana znanja, ili duhovna pomagala. Verovatno većini ljudi ne bi palo na pamet da krene u proces kreiranja mandale, međutim kada čovek otkrije da je "instrument" po kom sviraju tanane kosmičke vibracije, onda nastaje i potreba da se te fine vibracije trajnije dovedu u našu stvarnost i tako oplemene naš život i svet.
Dejan Dimitrijević je čovek o kom smo već pisali u tekstu "Mesta moći i geosenzitivne tačke", a prema njegovim rečima, biti instrument znači da si fino izbaždaren i da možeš da osetiš kada vetar, vatra, voda ili tiho hujanje nekog glasa u kosmosu dodiruju tvoje žice, daju ti nove tonove, i uče te još nekoj kompoziciji.
"Ako si samog sebe upoznao, znaš da si u procesu stalne samoizgradnje sve do tačke stapanja odnosno povratka, i tada dopuštaš nekoj finoj melodiji da odsvira tebi nešto nepoznato i tako shvatiš da nisi više ono što si bio", poetski ilustruje gospodin Dimitrijević.
Ovaj gospodin već dugo vremena vodi veoma posećena predavanja na Fakultetu za fiziku, čija tema je upravo upoznavanje sa nevidljivim svetom vibracija. Iako je po profesionalnoj vokaciji inženjer informatike, on je još osamdesetih godina izučavao radiesteziju, bioenergetiku, psiho-neuro lingvistiku i druge metode iz domena energetskog i duhovnog rada. Kako je još kao dete otkrio da poseduje osetljivost na razne vrste vibracija,
Dejan Dimitrijević svoj trenutni rad doživljava kao misiju u kojoj će sigurno istrajati. On i polaznici njegovog seminara "Na putu samospoznaje" posećuju mesta moći i geosenzitivne tačke, gde ulaze u stanja meditacije i molitve, i tako svedoče neverovatne promene u stanjima svesti. Iskustva ljudi koji su učestvovali u takvoj vrsti duhovnog rada govore o isceljujućim i blagotvornim efektima na mentalno i emotivno stanje, kao i ogromnom napretku na polju duhovnog i svesnog razvoja.
Kroz rad sa raznim kosmičkim vibracijama nametnula se, sama od sebe, ideja o stvaranju određenih duhovnih pomagala koja bi pojačavala i stabilizovala efekte koji se postižu kroz ovu vrstu duhovnog rada. Iz suptilnih, viših dimenzija, 2001. godine Dejanu Dimitrijeviću se spustila predstava o mandali iz koje će kasnije nastati još mnogo drugih grafičkih prikaza. http://www.lovesensa.rs/clanci/meditacija-i-relaksacija/mandala-snaga-koja-vibrira-i-leci