Nije moguće da se pojavi istinski Čovek posredstvom evolutivne mehanike. Dobro znamo da su evolucija i njena sestra bliznakinja involucija samo dva zakona koji čine mehaničku osu čitave prirode. Evoluira se do savršeno definisane tačke, a potom nastupa involutivan proces; svakom uzdizanju prethodi jedno spuštanje, i obrnuto.

Mi smo isključivo mašine kontrolisane od strane raznih Ja-ova. Služimo ekonomiji prirode, nemamo definisanu individualnost, kao što to pogrešno pretpostavljaju pseudo-ezoteristi i pseudo-okultisti.

Potrebno je da se maksimalno hitno menjamo, sa ciljem da klice Čoveka daju plodove.

Samo radeći na sebi samima istinskim kontinuitetom ciljeva i kompletnim osećajem moralne odgovornosti, moći ćemo da se preobrazimo u Solarne Ljude. Ovo znači da svoju egzistenciju u potpunosti posvetimo Ezoteričkom radu na sebi samima.

Oni koji imaju nade da stignu do solarnog stanja posredstvom mehaničke evolucije zavaravaju sami sebe i osuđuju se, zapravo, na involutivnu degeneraciju.

U Ezoteričkom radu ne možemo da dozvolimo sebi luksuz nepostojanosti; oni koji imaju nestalne ideje, oni koji danas rade sa svojom psihom a sutra dozvoljavaju da ih život guta, oni koji traže izvrdavanja, opravdanja da bi napustili ezoterički Rad, ti ima da se degenerišu i involuiru.

Neki odlažu grešku, ostavljaju sve za sutra, dok ne poboljšaju ekonosko stanje, bez da vode računa da je solarni eksperiment nešto drugo u poređenju sa njihovim kriterijumom i njihovim gorenavedenim projektima.

Realno je da je osoba ono što je njen život. Ono što nastavlja onostrano smrti, to je život. Ovo je značenje knjige života, koja se otvara ujedno sa smrću.

Ako se ova stvar gleda strogo sa psihološke tačke gledišta, jedan dan iz našeg života je, realno, mala replika ukupnog života.

Iz svega ovog može da se zaključi sledeće: AKO JEDAN ČOVEK NE RADI NA SAMOM SEBI DANAS, NIKADA SE NEĆE PROMENITI.

Kada se tvrdi da se želi da se radi na samom sebi, a ne radi se danas, ostavljajući za sutra, dotična tvrdnja ima da bude samo prosti projekat i ništa više, zato što je u današnjem danu replika čitavog našeg života.

Postoji ovde jedna narodna poslovica koja kaže: „Ne ostavljaj za sutra ono što možeš da uradiš danas“.

Ako jedan čovek kaže: „Radiću na samom sebi sutra“, nikada neće raditi na sebi samom, zato što će uvek da postoji jedno sutra.

Ovo je slično nekom oglasu ili objavi koje pojedini trgovci stavljaju na svoje radnje:

 

„Danas ne prodajemo za poček, ali sutra da“. Kada neki kupac dalazi da uzme kredit, suoči se sa strašnim oglasom, a ako svrati sledećeg dana, naći će ponovo nesrećni oglas ili objavu.

Ovo je to što se u psihologiji naziva „BOLEST SUTRAŠNJEG DANA“.

Sve dok će neki čovek da govori „sutra“, nikada se neće promeniti.

Potrebno je maksimalno hitno, neodložno, da radimo na sebi samima danas, a ne da lenji sanjamo neku budućnost ili neku izuzetnu priliku.

Ako ne vidimo hitnost da u potpunosti posvetimo svoju egzistenciju radu na sebi samima sa ciljem da se oslobodimo duple lunarne sile, svršićemo progutani od Meseca, involuirajući, degenerišući se svaki put više i više u pojedinim stanjima, koje možemo da kvalifikujemo zapravo nesvesnim i infrasvesnim.

Sada vremena nisu za dangubljenje, za komotni protok godina, zato što se nalazimo u jednom kritičkom i teškom momentu. Stigla su vremena kraja, očekuju se katastrofe koje treba da nastupe, i VELIKA KATASTROFA kojom treba da bude zapečaćena čitava Apokalipsa.

 

skinuto sa bloga http://www.vopus.org/