Terapija čvorića štitaste žlezde
Adenomi (“čvorovi”) štitaste žlezde – Čvorovi u predelu štitaste žlezde predstavljaju veoma čest nalaz i danas se često otkrivaju zahvaljujući ultrazvučnoj dijagnostici. Čvorovi mogu biti dobroćudni (benigni) i zloćudni (maligni). Oni su ipak obično dobroćudne prirode (oko 95%), a karcinomi štitaste žlezde su relativno retka stanja. Procenjuje se da se na 100.000 stanovnika godišnje ima oko sedam novih bolesnika sa ovom dijagnozom. Prema statistikama Sjedinjenih Američkih Država, procenjuje se da oko 4% celokupne populacije ima manji ili veći čvor u predelu štitaste žlezde i da je odnos žena i muškaraca 4:1. U dečjem uzrastu, promena se ređe javlja i manja je od 1%, između 11. i 18. godine učestalost je 1,5%, a kod osoba starijih od 60 godina preko 5%. Pored vidljivih “čvorova” u predelu štitaste žlezde, ultrazvučni aparati prepoznaju postojanje “čvorova” daleko manjih dimenzija od onih koji se mogu videti golim okom, tako da se pretpostavlja da više od 50% osoba starijih od 50 godina ima promene u predelu štitaste žlezde.
Čvorovi štitaste žlezde se češće javljaju kod žena.
Kod sumnje na karcinom obavezno se radi iglena punkcija čvora pod kontrolom ultrazvuka.
Karcinom štitaste žlezde danas se u velikom procentu slučajeva može potpuno izlečiti. Za razliku od druge vrste malignih tumora, smrtnost pacijenata sa tumorima štitaste žlezde je mala. Ova kontradiktornost objašnjava se samom prirodom tumora. Oni se veoma sporo razvijaju i ostaju lokalizovni u žlezdi dugi niz godina, što daje dobre šanse za njihovo lečenje. Ipak, u nekim slučajevima prvi znak bolesti mogu biti metastaze u limfnim čvorovima vrata kao i udaljene metastaze u plućima ili kostima. Stoga je veoma važno pravovremeno prepoznati čvorove koji imaju karateristike malignih tumora.
Faktori rizika za nastanak raka štitaste žlezde su: terapija zračenjem regije vrata tokom detinjstva ili izloženost zračenju (bombardovanje, katastrofe nuklearnih elektrana), genetika (neki karcinomi štitaste žlezde imaju karakteristike naslednih bolesti), kao i pol: veći procenat maligniteta je kod muškaraca, mada su “čvorovi” češći kod žena; veći je i procenat malignih “čvorova” kod mlađih nego kod starijih, uz podatak o porastu “čvora” za kratak vremenski period.
Dijagnoza se postavlja na osnovu: lokalnog nalaza, tj. pregleda štitaste žlezde pipanjem, laboratorijskih analiza, ultrazvučnog pregleda, iglene biopsije čvora i eventualno scintigrafije štitaste žlezde (tzv. hladni čvorovi).
Lečenje – Čvorovi u štitastoj žlezdi znatno češće predstavljaju dobroćudne promene, koje ne zahtevaju i obavezno lečenje. Pojava tvrdog čvora, posebno ako je fiskiran za okolno tkivo ili su prisutni uvećani limfni čvorovi na vratu, pobuđuje sumnju na maligni karakter.
Terapija nodozne strume zavisi od njene prirode. Nekada je potrebno samo praćenje, a nekada operativno lečenje ili primena radioaktivnog joda, retko medikamentna terapija.
Započnite lečenje na vreme pregledom kod endokrinologa, da biste se osećali bolje i izbegli ozbiljne zdravstvene probleme do kojih dovodi poremećana funkcija štitaste žlezde.
Terapija alergijskog laringitisa
Alergijski laringitis nastaje delovanjem profesionalnih agenasa sa alergogenim svojstvima, pri čemu dolazi do zapaljenjskih procesa na sluzokoži larinksa kao posledica reakcije antigen -antitelo.
AKUTNI OBLIK ALERGIJSKOG LARINGITISA
KLINIČKA SLIKA
– Edem u submukoznom tkivu
– Promuklost
– Otežano disanje
– Cijanoza
QUINCKEOV EDEM GLOTISA – Najteži oblik oboljenja, praćen i drugim alergijskim manifestacijama.
LEČENJE
Antihistaminici, Kortikosteroidi, Klacijum, eventualno Adrenalin.
Od dodataka terapiji najbolje pomaže i najbolje rezultate ima PRIMED 2 diši lako koji smanjuje iritabilnost i eliminiše sekret a ujedno smanjuje upalu i jača organizam , a kalcijum koji sadrži je odličan terapeutik.
HRONIČNI OBLIK
ETIOLOGIJA – Nastaje pri dužem delovanju štetnih agenasa.
KLINIČKA SLIKA – Slična kao i kod drugih laringita.
LEČENJE – Prekid daljeg izlaganja alergogenim supstancama i higijensko-dijetetski režim I
HASHIMOTO laboratorijski nalaz
Pored nalaza dobijenog pregledom, u dijagnozi Hašimoto tiroiditisa pomažemo se laboratorijskim nalazima i postupcima ispitivanja građe žlezde. U prirodnom toku bolesti se razlikuje nekoliko faza koje su praćene i odgovarajućim laboratorijskim nalazima.
U fazi izražene zapaljenske aktivnosti dolazi do oštećenja folikulskih ćelija i folikula zbog čega u cirkulaciju dospeva veća količina hormona. Obično se radi samo o prolaznoj hipertiroksinemiji koju ne treba lečiti jer bi lekovi iz grupe tionamida samo još više pogoršali oštećenje folikulskih ćelija. U najvećoj meri štitasta žlezda je normalne funkcije i pregledom se zapaža samo promena, građe, prisustvo strume.
U odmaklim fazama bolesti, kada je veći deo tkiva žlezde uništen i zamenjen fibroznim tkivom, vrednosti tiroidnih hormona su snižene i dolazi do porasta TSH- nalaz odgovara hipotiroidizmu. Hašimoto tiroiditis je danas tako čest tako da se mirno može reći da je svaka struma sa hipotiroidizmom u neendemskom području u odrasle osobe hronični tiroiditis dok se ne dokaže drugi razlog. Dijagnoza se potvrđuje nalazom povišenog titra mikrosomskih autoantitela.
Nalaz tiroglobulinskih antitela nije dovoljan jer su ona nespecifična i mogu da se nađu i kod sasvim zdravih osoba. Definitivna potvrda Hašimoto tiroiditisa postavlja se citopatološkim ili histološkim pregledom uzorka punkcije odnosno biopsije. Karakterističan nalaz u punktatu tankom iglom su oksifilno izmenjene ćelije tiroidnog epitela, dosta limfocita i crtasti ćelijski debris.
Tireoiditis znači zapaljenje štitne žlezde. Najčešće može da se javi kao kratkotrajni (subakutni), ili dugotrajni (hronični).
Subakutni tireoiditis
Uglavnom se javlja kao bolni (po nekad se naziva po lekaru koji ga je prvi opisao, De Quervaine). Izazivaju ga virusi, ne uvek isti.
Bolesnik ima opšte simptome, slične gripoznom stanju i najčešće bol u predelu štitaste žlezde. Povišena je temperatura. Od laboratorijskih nalaza vrlo je ubrzana sedimentacija eritrocita (SE). Pošto se u toku zapaljenja dešava delimičan raspad tkiva žlezde, hormoni izadju u krv i izazivaju prolazne simptome povećanog rada: lupanje srca, nervozu, zamaranje.
Pošto ovo oboljenje nije često, prodje dosta vremena dok lekar ne pomisli na njega. Često se zbog visoke SE misli na neka opasnija stanja.
Bolest se uvek izleči i ne ostavlja posledice. Ako se želi brže lečenje daju se preparati kortikosteroida (pronison i sl), često prodje i samo sa aspirinom. Nekada traje po nekoliko nedelja.
Redje se ovo zapaljenje javlja kao bezbolni tireoiditis. Tada su simptomi slični blagom obliku hipertireoze (pojačana funkcija štitne žlezde). Prolazi spontano.
Hronični tireoiditis
Traje dugo, javlja se neprimetno, ne boli, ali je štitasta žlezda manje ili više povećana. Uzrok su autoimuni procesi, ćelije i antitela koje napadaju štitnjaču. U toku bolesti dolazi do smanjenog rada – hipotireoza.
Bolest se potvrdjuje odredjivanjem hormona (snižen tiroksin, povišen TSH) i antitela (TgAb, TPOAb), ultrazvučnim, izotopskim i citološkim ispitivanjem.
Primed 7 tiromed je dijetetski suplement na bazi meda, joda i etarskih ulja oraha. Najveću primenu ima kod problema sa tiroidnom žlezdom i to kod hipotireoze . Ukoliko štitna žlezda ne luči dovoljno tiroksina i tironina (koji su potrebni za pravilno funkcionisanje svih ćelija u organizmu- kontrolišu rad srca, krvotok, varenje i temperaturu tela i aktivnost mozga), metabolizam je usporen a posledice su umor, hladnoća, usporen rad srca i višak kilograma. Da bi štitna zlezda lučila dovoljnu količinu hormona neophodni su joj jod, vitamini A i E, magnezijum, selen.
Sekundarna hipotireoza nastaje zbog toga što se razlozi hipotireoze primarno nalaze izvan štitne žlezde usled odsustva stimulacije od strane CNS a, usled poremećaja u transportu joda ili nesposobnosti tkiva da koristi jodne hormone.
Ovaj oblik hipotireoze je un principu mnogo blaži jer štitna žlezda ima manji stepen autonomije pa samim ti uvek luči određeni nivo hormona..
U kliničkoj slici se javlja malaksalost, zimogrožljivost, tromost, zaboravnost, opstipacija, svrab kože. Od znakova su prisutni suva koža, bradikardija, usporenje govora, promenjena je dubina glasa, opadanje kose, edemi, bolovi u mišićima, jezik je zadebljao, lice je amimično.
Kod sekundarne hipotireoze TSH je normalan ili nizak, tiroidni hormoni su niski I terapija je supstitucionalna.
Preparat Primed 7 tiromed je napravljen po proverenoj recepturi na bazi meda, joda, etarskih ulja oraha, vitamina i minerala iz prirodnih sastojaka.
Primed 7 tiromed nadoknađuje jod u organizmu i na taj način omogućava organima kojima je neophodan da funkcionišu normalno. Delotvoran je kod problema sa štitnom žlezdom, krtom kosom i noktima i kod nekih kožnih oboljenja. Zbog svog organskog sastava i kvalitetnih sastojaka ovaj preparat ima izuzetno dobru apsorpciju i iskoristljivost za razliku od drugih suplemenata ishrani.
Svojim dejstvom Primed 7 tiromed se upotrebljava kod osoba koje imaju problema sa nedostatkom joda i sa smanjenim radom štitne žlezde.
Hašimoto tiroiditis se leči sintetskim tiroidnim hormonom levotiroksinom. Lečenje počinje odmah pošto se postavi dijagnoza čak i ako je u tom trenutku tiroidna funkcija normalna. Tiroidni hormoni se daju iz sledećih razloga:
- Dovode do smanjenja strume jer se smanjuje hipofizna sekrecija (TSH);
- Anticipira se razvoj insuficijencije, nedovoljne proizvodnje hormona, iz žlezde pošto bolest vremenom, napreduje.
- Smanjuje se zapaljenska aktivnost u žlezdi i tako se usporava destrukcija, razaranje tiroidnog tkiva.
Doza tiroksina se određuje prema koncentraciji TSH pri čemu se izbegava pojava latentnog hipertiroidizma (preterane supresije TSH). Mnogi pacijenti su nezadovoljni time što imaju strumu i nestrpljivi su u očekivanju da se ona povuče. Obično je potrebno 6 do 18 meseci da se veličina žlezde smanji na prihvatljivi obim koji se ne primećuje okom. Kada se žlezda smanji, obično je tkivo folikula zamenjeno neaktivnim fibroznim tkivom i žlezda više nije sposobna za proizvodnju hormona. Bolesnici treba da budu informisani levotiroksin uzimati neprekidno. Kontrola ovih bolesnika se obavlja jednom do dva puta godišnje uz praćenje TSH; nije nužno da se u svakoj kontroli određuju i antiperoksidaza antitela. Doza levotiroksina može da se koriguje zavisno od vrednosti TSH.
Hronični tireoiditis – hašimoto – najčešći je uzrok smanjene funkcije štitaste žlezde (hipotireoza) u čitavom svetu. Bolest je višestruko češća kod žena, ali obolevaju i muškarci. Opadanje seksualne želje i potencije ponekad je njen prvi znak kod muškog pola.
Štitasta žlezda proizvodi važne hormone u životu svakog čoveka koji regulišu metabolizam i obezbeđuju neophodnu energiju organizmu. Ubraja se u žlezde koje svoje hormone, tiroksin (T-4) i trijodtironin (T-3), direktno izlučuju u krv. Ovi hormoni se proizvode pod uticajem hormona hipofize (TSH). Ukoliko štitna žlezda smanji proizvodnju svojih hormona, hipofiza pojačano proizvodi TSH da bi štitnu žlezdu podstakla na pojačan rad i organizam dobio potrebnu energiju. Uprkos novim naredbama iz centralnog nervnog sistema, moguće je da posustala štitna žlezda ni tada ne reaguje i nastaje stanje organizma poznato kao hipotireoza. Dijagnoza se postavlja laboratorijskom proverom hormona TSH, FT-3 i FT-4, ultrazvučnim pregledom, scintigrafijom, a kada lekar posumnja na hronični tiroiditis (Hašimoto) proveravaju se i antitela – TGAt i TPO.
U slučaju pojave bolesti, lečenje se ne preduzima odmah, već se stanje žlezde prati, a terapija se uvodi kada je TSH povišen, a hormoni štitaste žlezde sniženi. Stručnjaci naglašavaju važnost blagovremeno preventivnog lečenja, jer nelečena hipotireoza može da izazove anemiju, srčani zastoj, usporavanje disanja, slabljenje cirkulacije i smanjivanje dotoka krvi u mozak. S obzirom da se malo može učiniti u sprečavanju pojave Hašimoto tireoiditisa i smanjivanja njegovog napredovanja, jedina preporuka odnosi se na stil života koji podrazumeva dovoljno odmora i izbegavanje stresa koliko god je to moguće.
Hašimoto tiroiditis predstavlja hroničnu upalu štitaste žlezde uzrokovanu postojanjem autoimunih antitela ukoji sprečavaju prizvodnju dovoljne količina tiroksina – hormona štitaste žlezde – ćelijama koje čine glavnu strukturu ove žlezde. Bolest se najčešće otkriva slučajno, a neki od simptoma hashimoto tireoditisa su pospanost, brzo zamaranje, slab san, lupanje srca, nervoza.
Kao glavni okidači autoimunog proceca, odnosno hashimoto tireoditisa, navode se virusi, infekcije, psihofizički stres, zračenje. Ono što je specifično za hašimoto tiroiditis je da je najčešće udružen sa drugim autoimunim bolestima, kao što su reumatoidni artritis, lupus, šećerna bolest, perniciozna anemija, Sjogrenov sindrom, celijakija.
Hašimoto tiroiditis nije izazvan mikrobima, već sopstvenim odbrambenim ćelijama koje postaju dezorijentisane i umesto da se usmeravaju na mikrobe, napadaju štitastu žlezdu. Autoimunim procesima tkivo štitaste žlezde nepovratno propada i proizvodnja njenih hormona se neprekidno smanjuje. Pacijent razvija autoantitela na sopstvenom tkivu štitne žlezde. Kada štitna žlezda dugo radi sa smanjenom funkcijom, jer organizam misli da je ona neko strano telo i uništava je, pospanost, brzo zamaranje, slab san, lupanje srca, nervoza, znaci su za uzbunu. Kako bolest napreduje, dolazi i do opadanja kose, koža je suva, nokti su krti, a telesna masa se povećava iako nemamo apetit.
Tiroiditis, zapaljenje štitaste žlezde ima mnogo različitih uzroka. Najčešći tip zapaljenja je autoimunski hronični proces koji se zove hronični limfocitni tiroiditis ili Hashimoto tiroiditis. Ime je dobio prema japanskom patologu Hakaru Hašimoto koji ga je prvi opisao 1912. godine. Radi se o hroničnom zapaljenju tiroidne žlezde sa stvaranjem autoantitela i limfocitnom infiltracijom žlezde.
Hashimoto tiroiditis se najčešće javlja u mladih ili sredovečnih žena. Bolesnice najčešće navode osećaj blagog pritiska ili stezanja vrata i osećaj neobjašnjivog zamora. U ranim stadijumima Hashimoto tireoiditisa obično se nalazi čvrsta, režnjevita struma, elastične konzistencije, kao guma za brisanje. Struma je nekada lako osetljiva kod pregleda pipanjem (palpacijom). U do 10% bolesnica mogu se javiti očne promene koje su slične promenama koje viđamo u Bazedovljevoj bolesti ali one ne napreduju do takvog stepena da naružuju izgled bolesnice.
Najčešće difuzno uvećana štitasta žlezda na početku Hashimoto tireoiditisa može uslovljavati veću cirkulišuću količinu jodnih hormona ali kasnije usled permanentne destrukcije tirocita i prateće fibroze dolazi do hipotireoze što uslovljava primenu jodnih hormona ali i potpuno prirodnog Primed 7 tiromeda koji poboljšava rad štitne žlezde.
Posted in Hashimoto
Jan 12
Hipotireoza nastaje kao posledica nedostataka tiroidnih hormona za potrebe organizma. Klinički i etiološki razlikujemo dve forme bolesti:
A) Primarana hipotireoza- je posledica primarnih lezija u nivou štitaste žlezde do stepena koji ne omogućava dovoljnu proizvodnju jod-tiroidnih hormona. To znači da žlezda mora biti razorena najmanje 80 % njenog tkiva.
- bez strume: idiopatski oblik, post tireoiditsni, post operativni, posle zračenja
- oblici sa strumom: urođeni enzimski defekt sinteze jodnih hormona, Hashimoto tireoiditis, blokiranje sinteze kod tireoidnih hormona.
B) Sekundarna hipotireoza: nastaje usled faktora koji se nalaze van štitaste žlezde
- odsustvo stimulacije od strane CNSa
- poremećaj u transportu joda
- nesposobnost tkiva da koristi jodne hormone.
Lek izbora kod hipotireoze i Hashimota je Tiroksin a održavanje i trajnu terapiju dok je za uvod pogodniji trijodtironin koji deluje brzo ( posle par sati ) ali kratko ( 24-48 sati). Početna doza tiroksina je 0,1 mg u intervalima od 4 nedelje jer se dejstvo razvija sporo.Prosečna doza za održavanje kod hipotiroidizma je 100-200mikrogram dnevno a uzima se cela odjednom pre doručka.
Veće doze Tiroksina su nephodne u nekoliko situacija:
- ako je rapsorpcija smanjena zbog gastrointestinalnih poremećaja, uzimanja preparata gvožđa, kalcijum karbonata ili zbog dijete sa sojom
- ako je ubrzan metabolizam zbog uzimanja lekova induktora enzima jetre( fenobarbiton, karbamazepin, rifampicin)
- ako je blokirana konverzija T4 u T3 zbog terapije amiodaronom ili nedostatka selena
- u toku trudnoće i terapije estrogenima
- Kao supstitucionalana terapija hormona ovaj lek reguliše rast i razvoj svih tkiva kao i njihovo funkcionisanje.
irida
edin.kecanovic
bglavac
