Suplementacija jodom pre trudnoće, da ili ne?

“Smernice Američkog udruženja štitne žlezde za dijagnozu i upravljanje bolestima štitne žlezde tokom trudnoće i posle porođaja” iznose zaključak da je tokom trudnoće potreba žena za jodom veća nego kada nije u drugom stanju. Jod je potreban za povećanu proizvodnju tireoidnog hormona tokom trudnoće, kako za majku tako i da zadovolji potrebe fetusa za jodom. Kod žena koje imaju dovoljan nivo joda, telo se obično prilagodi povećanim potrebama joda tokom trudnoće i u vreme dojenja. Ako žena ima čak blagi ili umereni nedostatak joda, nivo joda obično opada tokom trudnoće. Blagi do umereni nedostaci joda povećavaju rizik od strume kod  majki i fetusa, kao i od kognitivnih problema i deficita pažnje i hiperaktivnost kod dece.

Ozbiljan nedostatak joda je vodeći uzrok preventibilne mentalne retardacije u svetu danas. Težak nedostatak joda kod trudnica je povezan sa pobačajima, prevremenim porođajem, povećanom perinatalnom smrtnošću odojčadi, kao i sa razvojnim problemima kod dece, uključujući i kretenizam – što je uslov za razvoj ozbiljne mentalne retardacije, poremećaje sluha I govora i probleme sa motornim funkcijama.

Prema studijama, celokupna populacija generalno ima dovoljne nivoe joda u organizmu,  dok generalno žene u reproduktivnom dobu najčešće imaju nizak nivo joda. Širom sveta, nedostatak joda pogađa preko 2,2 milijarde ljudi, a najrasprostranjeniji je u Južnoj Aziji, oblasti Pacifika, na istoku i jugu Afričkog kontinenta.

U područjima sa teškim nedostatkom joda, suplementacija jodom pre začeća deci je donela poboljšane kognitivne sposobnosti, i značajno je smanjen rizik od kretenizma i drugih teških komplikacija, uključujući i prevremenog porođaja i neonatalne smrtnosti odojčadi.

Kod blagih do umereno jod – deficitarnih žena, studije su pokazale da suplementacija jodom poboljšava rezultate kod dece. Dobrobiti suplementacije se ispoljavaju ako se sa njom počne pre začeća ili tokom prvih 10 nedelja trudnoće. Koristi suplementacija opadaju ako se uključi posle 10 do 20 nedelje trudnoće.

Smernice preporučuju da sve trudnice i dojilje unose minimum 250 mg joda dnevno, da bi to ostvarile treba dopuniti ishranu oralnim suplementom koji sadrži 150 mg joda.

Treba napomenuti da samo oko polovine prenatalnih vitamina, uključujući I prenatalne vitamin koji idu na recept, sadrže jod.

Da bi se izbegli efekti viška joda, definisana je podnošljiva gornja granica za svakodnevni unos joda od 1100 mg / d ( 1,1 g / d) kod svih odraslih, uključujući i trudnice  Preporučuje se da trudnice izbegavaju preteran unos joda putem ishrane i dodataka ishrani koji prelazi 500 do 1100 mg dnevno, kako bi se izbegao rizik od fetusnog hipotiroidizma.

Pored ishrane i suplemenata joda, trudnice treba da budu svesni da postoje i drugi izvori joda, uključujući lekove za srce – amjodaron, koji sadrži 75 mg joda na 200 mg po tableti, jodna kontrastna sredstva koja se koriste za medicinske testove I mogu sadržati do 380 mg joda po mililitru.