Nije potpuno jasno šta dovodi do ove bolesti. Postoje teorije po kojima se radi o sistemskoj bolesti vezivnog tkiva ili pak o autoimunom procesu koji zahvata i štitastu žlezdu. Nekada se sa fibrozom štitaste žlezde može naći i fibroza retroperitonealnog prostora ( prostor iza trbušne maramice), fibroza sredogruđa, fibroza očne duplje, sklerozirajućeg holangitisa.
Kako se manifestuje Riedl tireoiditis?
- Pacijenti se žale da imaju izraslinu sa prednje strane vrata koja je tvrda i bolna na dodir.
- Izraslina se postepeno povećava.
- Funkcija štitaste žlezde je uglavnom normalna ako nije veliki deo tkiva zahvaćen procesom. Kod svakog trećeg pacijenta se javlja hipotireoza.
- Mogu se javiti znaci zahvatanja fibrozom okolnog tkiva i organa, promuklost, otežano disanje, kašalj, otežano gutanje.
- Limfni čvorovi nisu zahvaćeni i nisu uvećani.
Postavljanje dijagnoze Riedlovog tireoititisa. Prilikom kliničkog pregleda može se javiti sumnja na postojanje ove bolesti. Ultarzvukom se vide nespecifične promene u građi i veličini žlezde. Laboratorijske analize ne pokazuju specifične promene, hormoni štitaste žlezde su uglavnom u granicama normale. Kod svakog trećeg pacijenta se nalazi hipotireoidizam. Skener i magnetna rezonanca se koriste da bi se procenio stepen raširenosti bolesti i zahvaćenosti okolnih organa. Scintigrafija pokazuje umereno preuzimanje joda od strane štitaste žlezde. Da bi se definitivno postavila dijagnoza i isključio karcinom praktikuje se otvorena hirurška biopsija sa histopatološkim pregledom.
Lečenje Riedlovog tireoiditisa zahteva primenu kortikosteroida ne bi li se zaustavio proces fibroze i nastanak gušavosti. Ukoliko upotreba kortikosteroida ne daje rezultate upotrebljava se tamoksifen koji usporava razmnožavanje fibroblasta. Hirurgija podrazumeva parcijalnu i subtotalnu resekciju štitne žlezde i oslobađanje okolnih struktura od vezivnog tkiva.
bglavac
irida
