Reumatske bolesti kod hipotireoze

Hipotireoza je često udružena sa reumatskim tegobama. Tegobe se posebno javljaju kod obolelih koji imaju izražene otoke lica i tela – miksedem.

Promene na mišićima

Osobe koje imaju primarnu hipotireozu često imaju bol i osećaj ukočenosti mišića ramena i karlice. Tegobe su izazvane nagomilavanjem hijaluronske kiseline u mišićima. Rad mišića (kontrakcija i opuštanje) je usporen. Koncentracija mišićnih enzima u serumu je povećana, EMG izmenjen. Lečenjem hipotireoze bolovi u mišićima se brzo povlače.

Promene na zglobovima

Tegobe se najčešće javljaju na kolenima, a zatim na sitnim zglobovima šaka i stopala. Artritis zahvata uglavnom simetrične zglobove. Zapaljenje zglobova nije jako izraženo. Na rendgenu se uočava samo otok. Laboratorijske analize obično pokazuju povišenu sedimentaciju, eventualno povišenu mokraćnu kiselinu.

Kod obolelih koji imaju miksedem (kod oko 10%) može da se javi sindrom karpalnog tunela. Posledica je nakupljanja mucinoznog materijala u karpalnom tunelu, kao i zbog promena na nervu koji prolazi kroz njega (nervus medianus).

Lečenjem hipotireoze reumatske tegobe se potpuno povlače.

Subklinička hipotireoza

Subklinička hipotireoza se karakteriše povišenim TSH i normalnim nivoima hormona štitne žlezde, T3 i T4, bez znakova hipotireoze. Ovo stanje se naziva supklinička tiroidna disfunkcija. Ovo je stanje kada štitna žlezda ne funkcioniše dobro ali ipak proizvodi dovoljno tiroidnih hormona tako da većina pacijenata nikada nema simptome i znakove hipotireoze.

Ovaj poremećaj nije redak i njegov značaj je u tome što posle više godina ili decenija trajanja može da pređe u manifestnu hipotireozu. Tada su hormoni štitne žlezde ispod normale i prisutni su simptomi i znaci hipotireoze. Najveći rizik da dobiju manifestnu hipotireozu imaju osobe sa povišenim TSH uz pozitivna antitela na tiroidnu peroksidazu. Rizik je kod ovih žena 40 puta veći u odnosu na žene sa normalnim TSH.

Osobe koje imaju povišen TSH su u odnosu na one sa normalnim nivoom TSH gojaznije, imaju povišen pritisak, povišen holesterol, posebno LDL, nizak HDL, povišene trigliceride. Zbog toga je njihov rizik od ateroskleroze povećan. Zajedno sa drugim faktorima rizika kao što su srčane bolesti u familiji, pušenje, stres, fizička neaktivnost, povišen šećer oni čine da se kod njih ranije razvije angina pektoris i infarkt miokarda. Znači, osobe sa supkliničkom hipotireozom imaju povišen kardiovasularni rizik. Međutim, ne postoji stroga veza između visine TSH i rizika jer deluju i brojni drugi faktori.

Pošto je supklinička hipotireoza povezana sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti preovladavaju stavovi da lečenje treba da se započne ne čekajući da hormoni T3 i T4 padnu. Pošto većina njih nikada ne dobije hipotireozu stavovi lekara vezani za lečenje ovih pacijenata nisu usaglašeni.

Endokrinolozi su se složili da lečenje supstitucionom terapijom (Eutirox, Letrox) treba primenjivati kod pacijenata sa jako visokim TSH, iznad 10 mU/ml ili kod onih koji istovremeno imaju povišen TSH i antitela. Kod svih drugih lekove treba primenjivati ako imaju druge udružene rizike za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Doza L-tiroksina se pažljivo određuje da ne bi došlo do hipertireoze.