Nedostatak joda  – najčešći uzrok mentalne retardacije u svetu

Na globalnom nivou, oko 30 % svetske populacije živi u oblastima sa nedovoljnom količinom joda i komplikacijama koje taj manjak donosi. Nedostatak joda smanjuje preživljavanje male dece, izaziva strume i pogoršava rast i razvoj. Nedostatak joda kod trudnica izaziva pobačaj, nisku porođajnu težinu novorođenčeta i druge komplikacije. Deca mogu odrasti sa smetnjama u razvoju i sa nižim koeficijentom inteligencije. Zbog svojih nepovoljnjih zdravstvenih efekata, deficiencija joda je kočnica za društveni i ekonomski razvoj mnogih zemalja.

Postoji jednostavna i pristupačna tehnologija da bi se sprečio nedostatak joda i problemi koje izaziva. Jodiranjem soli se može eliminisati nedostatak joda. To je efikasna metoda i košta zanematljivo malo po osobi godišnje. Jodirana so je bezbedna za bebe, decu i trudnice. Promene u unosu joda putem jodirane soli mogu se lako pratiti merenjem količine joda u urinu.
Jod je prirodni hemijski element Zemlje, kao što je kiseonik, vodonik i gvožđe. Prisutan je u prilično stalnim količinama u morskoj vodi, ali je njegova distribucija preko zemljišta nejednaka.
Jod je neophodan nutrijent za ljude jer je deo hemijske strukture tireoidnih hormona. Jod nam treba jer su tireoidni hormoni od suštinskog značaja za ljudski život .
Naše telo mora da ima odgovarajuće nivoe hormona štitaste žlezde, a samim tim i joda, da bi raslo i razvijalo se normalno. Jod je posebno važan tokom trudnoće, detinjstva i puberteta. Ali je takođe važan tokom odraslog života, za normalan metabolizam i funkcionisanje.

SZO, ICCIDD Globalna mreža i UNICEF preporučuju sledeće dnevne količine joda:
– za uzrast 0-6 godina 90 mikrograma,
– starost 7-12 godina 120 mkg,
– stariji od 12 godina 150 mkg,
– trudnice i dojilje 250 mg.

Veći deo joda koji koristimo dolazi od onoga šta jedemo i pijemo. Plodovi mora su obično dobar izvor jer okean sadrži znatnu količinu joda. U slatkovodnim ribama se odražava količina joda u zavisnosti od vode u kojoj se kupaju, i ta voda može biti deficitarna jodom. Ostala hrana se značajno razlikuje u sadržaju joda, u zavisnosti od njenog porekla. Biljke gajene u jodom- deficitarnom zemljištu nemaju mnogo joda, niti meso ili drugi proizvodi od životinja hranjenih biljkama koje nisu bogate jodom. Mlečni proizvodi su uglavnom dobar izvor, ali samo ako krave dobijaju dovoljno joda.
Jodirana so je poseban slučaj. Sa samo nekoliko izolovanih izuzetaka, jestiva so (natrijum hlorid) prirodno ne sadrži jod. Jod se namerno dodaje kao jedan od najefikasnijih načina za poboljšanje koncentacije joda u organizmu. Količina dodatog joda varira u različitim regionima.
Većina zemalja programom jodiranja soli dodaje od 10 do 40 mcg joda po gramu soli (10-40 ppm). Dnevni unos soli varira u različitim kulturama, u rasponu od 6-12 grama dnevno. Većina ljudi dobija potrebni deo jodirane soli iz prerađene hrane, posebno u razvijenim zemljama.
Pojedine prehrambene boje (npr, eritrozin) sadrže jod, iako je on samo delimično bioraspoloživ. Neki dezinficijensi kože, kao što je povidon jod, se apsorbuju preko kože i dospevaju u krvotok. Određene vrste zdrave hrane, kao što su neke vrste algi, sadrže velike količine joda. Drugi izvori su boje koje se koriste u rendgen procedurama i lekovi, kao što je Amjodaron (koji se koristi za srčanu insuficijenciju i abnormalnosti srčanog ritma). Jod se nekada koristio kao stabilizator za hleb u komercijalne svrhe, mada je ova praksa ređa sada.
Tireoidni hormoni i jod zbog njih, su od suštinskog značaja za normalan razvoj mozga. Najveće štetne posledice nedostatka joda su na razvoj fetusa i novorođenčadi. Ako fetus ili novorođenče nije izloženo dovoljnoj količini hormona štitste žlezde, ono može imati mentalnu retardaciju, ukoliko preživi. Kretenizam je veoma težak oblik in utero oštećenja mozga zbog nedostatka joda, obuhvata trajnu mentalnu retardaciju i druge razvojne defekte kao što su gluvonemost, nizak rast i mišićna spastičnost.