Komplikacije tireoidektomije

Tireoidektomija, uklanjanje štitaste žlezde, smatra se izuzetno bezbednom operacijom. Neke od najčešćih posledica su bol prilikom gutanja i ukočen vrat.

Rizik od značajnijih komplikacija veći su kod  totalne tireoidektomije u odnosu na subtotalnu tireoidektomiju. Komplikacije su češće kod hirurga koji imaju manje iskustva sa operacijama štitaste žlezde, stoga je važno da se uverite da imate iskusnog hirurga u operacionoj sali.

Hipoparatireoidizam i hipokalcemija

Hipoparatireoidizam je hipofunkcija paratireoidnih žlezda. Funkcija paratireoidnih žlezda je da kontroliše nivo kalcijuma u telu. Ako su paratireoidne žlezde su oštećene ili uklonjene tokom operacije, to može izazvati privremeno ili trajno isključenje funkcije ovih žlezda, što vodi u snižen nivo kalcijuma – hipokalcemiju.

Trajni hipoparatireoidizam je redak, ali prolazni hipoparatireoidizam pogađa oko 7 %  pacijenata. Neki pacijenti imaju veći rizik za hipoparatireoidizam i hipokalcemiju. Faktori rizika su:

• Osobe operisane zbog hipertireoze, Grejvsove bolesti,multinodularne strume
• Totalna tireoidektomije
• Centralna disekcija vrata kod karcinoma štitaste žlezde, koji podrazumeva uklanjanje limfnih čvorova i limfnog tkiva oko štitaste žlezde

Simptomi koji se obično javljuju prve nedelje nakon operacije, mogu biti:

• ukočenost i trnjenje oko usana, ruku, sa donje strane stopala
• neprijatan osećaj u koži
• grčevi u mišićima i spazmi
• glavobolje
• anksioznost
• depresija

Ovi simptomi obično počinju dan ili dva nakon operacije, retko posle 72 sata.

Lekar prepisuje privremenu nadoknadu kalcijuma. Pitajte svog lekara da li je potrebno uzimati suplemente kalcijuma pre operacije i kako treba postupiti ako imate simptome.

Nakon uzimanja kalcijuma zujanje i ukočenost obično prestaju u roku od pola sata. Dok stručnjaci obično preporučuju da uzmate kalcijum onoliko često koliko je potrebno da se kontrolišu simptomi, obavezno se o tome posavetujete sa svojim lekarom.

Simptomi hipokalcemije se gube za 7 do 10 dana. Ako se to ne desi, prijavite svom lekaru. Ako ste jedan od retkih pacijenata koji razvija trajni hipoparatireoidizam, lečenje kalcijumom i vitaminom D je doživotno.

Ako paratireoidne žlezde ne mogu biti sačuvane tokom totalne tireoidektomije, neki hirurzi deliće žlezda ubrizgavaju u mišiće ramena-na primer – gde žlezda može normalno da funkcioniše i reguliše nivo kalcijuma u telu.

Oštećenja nerava larinksa

Procenjeno je da se u 1 od svakih 250 operacija štitaste žlezde, dešava oštećenje laringealnih nerava- nervi koji kontrolišu glas. Primarni simptomi uključuju:

• Teškoće u projektovanju glas
• Promuklost
• Zamor glasa

Obično, glasovne promene su privremene, i glas se vraća u normalu u roku od nekoliko nedelja. Trajne promene su retke. Korišćenje nervnih monitora tokom operacije mogu znatno smanjiti rizik od oštećenja nerava.

Kako goitrogena jedinjenja utiču na funkciju štitaste žlezde

 

Mnogi pacijenti sa hipotireoidizmom postavljaju pitanja o stvarima koje su čuli u vestima ili videli na internetu o efektima pojedinih namirnica na funkciju štitne žlezde. Soja je njihova najčešća briga, ali i brokoli, kikiriki, jagode, kelj i drugo povrće. Pacijenti na osnovu ovih tekstova shvataju, nažalost, da ako imate bilo kakvu disfunkcije štitaste žlezde, ne bi trebalo da konzumirate ove namirnice – nikada. I to je šteta, jer je ovaj, sve ili ništa, pristup znači da žene sa problemima štitaste žlezde moraju ukloniti zdrave, hranljive namirnice iz ishrane, iako zaista ne moraju to da čine.

Istina je da postoje određene namirnice koje sadrže goitrogene, to su jedinjenja koja otežavaju da štitasta žlezda stvori svoje hormone. Međutim, deo slagalice koja nedostaje u savetu da se ” izbegne ” ova hrana, jer sadrži goitrogen, je da možete da ograničite ili čak eliminišete štetne efekte ovih jedinjenja na toliko mnogo načina – ili smanjenjem unosa, ili priprema hrane na takav način da razbije goitrogena jedinjenja. Ponekad je eliminacija goitrogena toliko jednostavna, npr. kuvanje na pari povrća pre nego što ih jedete.

Dakle, hajde da pogledamo šta su goitrogeni, gde se nalaze u hrani, i kako ih možemo sprečiti da utiču na funkciju štitaste žlezde.

Šta su goitrogeni?

Većina goitrogena su supstance koje se normalno nalaze u hrani ili lekovima. Ove supstance mogu ometati funkciju štitaste žlezde na različite načine. Neka jedinjenja indukuju antitela da reaguju sa štitastom žlezdom, drugi ometaju enzim štitne žlezde peroksidazu ( TPO), koji je odgovoran za dodavanje joda tokom proizvodnje tireoidnih hormona. U svakom slučaju, tireoidea nije u stanju da proizvede dovoljno hormona koji su potrebni za regulisanje metabolizma.

Kod ljudi sa normalnim funkcionisanjem štitne žlezde, ona jednostavno kompenzuje nedostatak. Ali kod osoba čija je funkcija štitaste žlezde već ugrožena, u štitastoj žlezdi mogu da se uvećavaju ćelije, da nadoknade neadekvatnu proizvodnju hormona, i eventualno formiranje strume ( oteklina ili proširenje štitaste žlezde)

Koje namirnice sadrže goitrogene?

Možda ćete biti iznenađeni koliko namirnica sadrži goitrogena jedinjenja, ali dobra vest je da u većini slučajeva ne morate da ih precrtate sa liste namirnica.

Gluten

Može da predstavlja iznenadjenje to što je gluten na vrhu liste potencijalnih goitrogena, ali istina je da osetljivost na gluten doprinosi širokom spektru autoimunih oboljenja pored celijakije (poremećaj koji je dirktno povezan sa glutenom). Misli se da osetljivost na gluten ide ruku pod ruku sa autoimunim poremećajima, kao što su dijabetes tip 1, Addison -ova bolest, Sjogren-ov sindrom, reumatoidni artritis i autoimune bolesti štitaste žlezde. Preporučuje se da pacijenti razmotre eliminaciju glutena iz ishrane, naročito ako već imaju razvijen autoimuni poremećaj. Ako imate autoimunu hipotireozu, možda ćete želeti da razmotrite ograničavanje unosa pšenice, ječma, raži i / ili čak da potpuno isključite gluten iz ishrane. Takođe je preporučljivo da žene sa autoimunim bolestima štitaste žlezde razmotre pregled na celijakiju, jer neprimećena celijakija može biti jedan od razloga da žene i dalje imaju simptome hipotireoidizma uprkos korekciji doza hormona štitne žlezde.

Sojini izoflavoni

Soja sadrži goitrogena jedinjenja, posebno se misli na supstancu iz soje – Genistein. Ovo jedinjenje, kao i hormoni štitaste žlezde, vezuju molekul joda iz tireoidne peroksidaze ( TPO ), enzim koji takođe prenosi jod na tiroidne hormone. Genistein i slični izoflavoni iz soje mogu se takmičiti sa tireoidnim hormonima za jod ili mogu da blokiraju aktivnost TPO, ali najnovije studije pokazuju da sve dok pojedinac ima dovoljno joda u ishrani, sojini izoflavoni ne mogu negativno uticati na štitastu žlezdu.

Druga dobra vest je da goitrogena aktivnost sojinih izoflavona može biti bar delimično ” isključena” kuvanjem ili fermentacijom. Zbog toga prednost imaju ovi sojini produkti tempeh, soja sos, miso… Metode obrade soje menjaju aktivnost fitohemikalije koje sadrže .

Goitrogeni soje mogu da interreaguju sa proizvodima koji sadrže jod. Pacijentima sa problemima štitaste žlezde koji jedu proizvode od soje, trebalo bi da uključe namirnice bogate jodom u ishranu. Male količine verovatno neće uticati  na funkciju štitaste žlezde, ali imajte na umu da ako jedete hranu koja sadrži određene obrađene proizvode na bazi soje kao što je sojino ulje ili hidrolizovani proteini soje,  koji mogu biti ” skriveni ” izvor sojinih izoflavona i koji bi mogli uticati na funkciju tireoide.

Preporučujemo da ljudi sa problemima štitaste žlezde koji konzumiraju soju redovno, uključe u ishranu izvore bogate elementarnim jodom i selenom – i redovno pratite nivo hormona štitaste žlezde sa svojim lekara.

Izotiocijanati

Ova jedinjenja se prvenstveno nalaze u povrću krstašice, gde spada kupus, prokelj, brokoli, karfiol, zelje, kelj, repa… Izotiocijanati, kao i sojini izoflavoni , izgleda da blokiraju TPO, a oni takođe mogu poremetiti signalizaciju kroz ćelijsku membranu ćelija štitaste žlezde. Ali niko ne može tvrditi da je ovo povrće loše za vas, s obzirom da su ispunjeni vitaminima, mineralima, antioksidanatima i raznovrsnosnim hranljivim materijama. Žene sa problemima štitaste žlezde definitivno ne bi trebalo da ih izbegavaju – umesto toga, spremajte ovo povrće ih na pari ili kuvano, jer toplota menja molekularnu strukturu izotiocijanati i eliminiše goitrogeni efekat.

Izvesna ” potencijalno goitrogena ” jedinjenja su između ostalog  prisutna u malim količinama i u kikirikiju, prosu, breskvama, jagodama, spanaću.

Treba naglasiti da ove namirnice neće predstavljati problem osobama čija štitna žlezda pravilno funkcioniše, niti će ona biti štetna kada se koristi u umerenim količinama kod onih čija tireoidna funkcija poremećena, ali prekomerna upotreba namirnica koje sadrže goitrogene može da izazove ili pogorša tireoidne probleme.

Određene, i zdrave namirnice, treba izbegavati kada postoji veoma dobar razlog za to ( alergija na hranu, na primer). Bila bi šteta da žene sa problemima štitaste žlezde izbegavaju ove goitrogene namirnice u potpunosti, jer je većina gore navedenih sadrži korisne mikroelemente i imaju veliku hranljivu vrednost kao zdrave namirnice koje podržavaju varenje, skeletni , kardiovaskularni i imuni sistem. Korist od ovih namirnica je velika za celokupan organizam,  dok je uticaj na funkciju štitaste žlezde blag i može se lako eliminisati.

Smernice:

• kuvanje na pari u ovom povrće smanjuje goitrogena jedinjenja
• raznolikost u ishrani je takođe od velikog značaja
• ne treba preterivati ni u čemu, pa ni sa ovim namirnicama.