Kako stres utiče na štitastu žlezdu

Postoji veoma jaka veza između stresa i funkcije štitaste žlezde

Svi znamo da hronični stres ima negativan uticaj na naše telo, ali ne znamo uvek kako da utičemo na to. Dugoročni stres dovodi do povećanja nivoa hormona stresa koje proizvode nadbubrežne žlezde, i naša tela na ovo odgovaraju upalom, poremećajima i bolestima.

Bitno je naučiti kako možemo da poboljšamo funkciju štitne žlezde redukovanjem stresa, bez lekova ili drugih medicinskih intervencija .

Funkcionisanje nadbubrežnih i štitne žlezde

Jednostavno rečeno, hormoni se oslobađaju da nose poruke do i od različitih delova tela. Različite žlezde proizvode različite hormone. Tiroidna žlezda proizvodi specifične hormone koji direktno utiču na ćelije da proizvode proteine i da koriste energiju. Nadbubrežne žlezde proizvode hormone koji regulišu stres i kako telo reaguje na njega. Nadbubrežne i štitna žlezde rade zajedno, prilagođavaju telo stalnim promenama koje se dešavaju tako što prenose informacije između mozga i tela.

Signalizacija počinje u hipotalamusu, oblasti mozga koji šalje hormonske poruke hipofizi. Ova žlezda šalje poruke nadbubrežnim i štitnoj žlezdi, koje onda proizvode specifične hormone, i šalju tu povratnu informaciju nazad u mozak. Ovo se naziva negativna povratna sprega – hipotalamus – hipofiza – štitno- nadbubrežna osovina – ( HPTA ) .

Da bi štitna žlezda pravilno funkcionisala, potrebna je odgovarajuća količina hormona stresa kortizola. Hormoni komuniciraju duž njihove osovine I ako dođe do neravnoteža duž HPTA ose, to će dovesti do pada ili povećanja funkcije žlezda. Problem je u tome što I kada nastane poremećaj u funkcionisanju ovih žlezda, laboratorijski testovi nekad ne prikazuju poremećaj jer nivo hormona ostaje u okviru graničnih vrednosti.

Simptomi i stres

Kada bilo koja vrsta stresa aktivira određene centre u mozgu, oslobađa se kortikotropni oslobađajući hormon ( CRH ) koji aktivira hipofizu, koja dalje signalizira nadbubrežnim žlezdama da stvaraju kortizol. Ali i CRH i kortizol mogu potisnuti tireoidno stimulišući hormon ( TSH ), I mogu uticati na konverziju T4 tireoidnog hormona u T3. Svaka ćelija u telu koristi T3, pa pad nivoa ovog hormona može da izazove niz simptoma – poremećaj telesne mase, umor, gubitak kose ,slabu koncentraciju, netoleranciju na hladnoću, depresiju i neplodnost.

Većina medicinskih istraživanja je utvrdilo da stres uzrokuje hipertireozu (Grejvsovo oboljenje) – povećan rad štitne zlezde. Ovo stanje je posledica autoimunog odgovora koji utiče na  štitnu žlezdu da proizvodi previše hormona , naročito posle iznenadne, stresne promene u životnim okolnostima. Ali veliki stres takođe može dovesti do stanja koje se zove hipotireoidizam, kada tiroidna žlezda usporava proizvodnju hormona.

Hronični stres ili poremećaji u funkcionisanju žlezda mogu biti prisutni godinama u vašem telu, neprimećeni, pre nego što se krenu ispoljavati simptomi koji odražavaju neravnotežu. To je subklinička hipotireoza, kada su laboratorijski rezultati u okviru normalnog opsega , ali pacijenti i dalje doživljavaju simptome. Dobra vest je da se kontrolisanjem stresa, može regulisati i HPTA  osovina.

Kako da prekinete stres – tireoidnu vezu?

Saveti za ishranu. Jedite tri dobro uravnotežena obroka i dve zdrave užine svaki dan. Doručak je posebno važan jer pomaže da se reguliše nivo šećera u krvi i proizvodnja hormona. Smanjenje šećera i unosa kofeina je važno da se pomogne u borbi protiv stresa. Takođe, važno je jesti polako i u opuštenom okruženju, što pomaže varenju i metabolizmu važnih hranljivih sastojaka .

Unosite vitamine i minerale. Postoje mnogi važni elementi za zdravo funkcionisanje štitne žlezde. Jod , selen , cink , bakar , gvožđe i vitamini A, B, C i E i svi igraju ključnu uloge u proizvodnji i održavanju nivoa tireoidnih hormona.

Dovoljno sna . Spavanje je neverovatan način da se obnovi i podmladi naše telo. Kada telu obezbedimo dovoljnu količinu sna, naše telo će regulisati i resetovati naš neuroendokrinog sistema, što pomaže da se uspostavi hormonski balans, a takođe pomože da se lakše suočimo sa izazovima sledećeg dana. Posebno važno je adekvatno umirenje pre spavanja, tako da naše nadbubrežne žlezde uspore odgovor na stres I “odmore”.

Opustite se. Postoji mnogo načina da se suprotstavimo svakodnevnom stresa i pomognemo telu i umu da se opuste. Opcije uključuju duboke vežbe disanja, joga, meditacija, hodanje ili jednostavne vežbe . Previše vežbanja može zapravo da stimuliše naše nadbubrežne žlezde nasuprot da ih opušta, pa je umerenost ključ.

Razmislite o terapiji . Emocionalne promene je veoma teško realizovati. Ponekad imamo toliko ukorenjene određene negativne obrasce ponašanja da ne samo da ne možemo sami da izađemo iz njih, već ne možemo ni da ih  prepoznamo. Ispitivanje i pozitivnih i negativnih obrazaca u našim životima može nam pomoći da razbijemo odgovore na stres koje tokom vremena mogu da dovedu do fizičkog stresa i poremećaja.

Način života današnjice je takav da ne možemo lako ukloniti stres iz naših života. Ali možemo da pokušamo da se podržimo i fizički i emotivno ne samo tokom stresnih vremena, već I svakodnevno. Kada se negujemo i brinemo o sebi, možemo sa više lakoće upravljati naletima stresa. Ako mislite da imate disbalans štitne žlezde ili u porodičnoj istoriji imate tiroidnu disfunkciju, zapamtite da ove prirodne metode mogu pomoći da se popravi problem. Čak i sa malim koracima, možete napraviti velike korake ka veoma povoljnom ishodu.