Kad štitasta žlezda ne radi dobro!

Lista simptoma bolesti štitaste žlezde je jako dugačka, broj problema je prevelik i neki mogu biti zaista uznemirujući. Jako je važno znati ih prepoznati na vreme i još bolje sprečiti. Jednostavne analize hormona štitaste žlezde vas mogu poštedeti popriličnih muka.
Hipotireoidizam i holeterol
Hipotireoidizam i oslabljeno lučenje hormona štitaste žlezde je po statistikama, nakon nepravilne ishrane najčešći uzrok povišenog holesterola. Oko 90% pacijenata sa hipotireoidizmom imaju povećan holesterol i trigliceride. Prosečne vrednosti holesterola u krvi pacijenata sa nedovoljno aktivnom štitastom žlezdom su uvećane za 30 do 50 %. Štitasta žlezda proizvodi hormone koji regulišu telesni metabolizam i ako ih žlezda proizvodi premalo dolazi do usporavanja metabolizma i to utiče na smanjenje sposobnosti tela da izbacuje holesterol iz organizma.
Kod ovakvih pacijenata raste rizik od nastanka štetnih plakova na krvnim sudovima srca ,a time raste i rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Zbog nelečenog hipotireoidizma se i nivoi lošeg holesterola LDL mogu povisiti pa je pre preporučivanja terapije za hiperlipidemiju potrebno proveriti i hormone štitaste žlezde. Kada se terapija hipotireoidizma započne i kada se nivoi TSH vrate na normalu, kod većine pacijenata dolazi do smanjenja nivoa holesterola za 20 do 30%. Nelečeni poremećaji u radu štitaste žlezde mogu imati ozbiljne posledice po srce, jer čak i suptilne promene mogu imati ozbiljne posledice na rad srca.
Kalcijum napušta kosti
Israživanja ukazuju na to da se kod obolelih od hipertireoidizma metabolizam kalcijuma menja i da su ovi pacijenti podložniji osteoporozi. Ovaj negativan uticaj se uglavnom smanjuje kada se stanje leči i nivoi hormona normalizuju. Test gustine kostiju (denzitometriju) je potrebno u ovakvim slučajevima uraditi sa 40 godina života i kontrolu vršiti na svake dve godine.
Koža pati i puca
Hormoni štitaste žlezde imaju i veliku ulogu u funkcionisanju kože, našeg telesnog prekrivača. Rast kose i dlaka posebno zavise od funkcionisanja štitaste žlezde i od njenih hormona, kao i debljina kože. Lojne žlezde koje proizvode masnoću su takođe pod uticajem štitaste žlezde. Poremećan rad štitaste žlezde može izazvati mnoge promene i na koži. Kod hipertireoidizma koža je topla, vlažna, glatka i sa pojačanom pigmentacijom, posebno na dlanovima i na tabanima. Kosa je tanka, meka i često istanjena. Ponekad se javljaju i teži problemi kada se javlja i pretibijalni miksedem kada koža na cevanici postaje deblja, sa otečenim područjima, plikovima i čvorićima. Promenama može biti zahvaćena i cela potkolenica ili čak i drugi delovi tela. Drugi, mnogo teži i na sreću ređi problem je tiroidna akropatija kod koje se javljaju deformacije na prstima na rukama i na nogama, sa zadebljanjem mekog tkiva, a ponekad i kostiju. Kod hipotireoidizma, koža je obično suva, hladna i bleda. Suvoća kože može da bude toliko izražena da se dlanovi i stopala uopšte ne znoje, nego se suše i zadebljavaju.
Koža može biti žučkasto prebojena zbog promena u metabolizmu vitamina A, takozvane karotemije. Relativno čest problem koji se javlja kod “usporene ” štitaste žlezde je opadanje kose i drugih dlaka na telu ( preponama, obrvama). Nokti sporije rastu, lomljivi su i debeli. Najčešća promena na koži je generalizovani miksedem i otok zbog nakupljanja tečnosti u dubljim slojevima kože. U nekim slučajevima se mogu razviti otekline oko nosa i usta. Rane na koži zarastaju sporo.
Bolovi u mišićima i zglobovima
Medicina nema precizne podatke zašto se to događa, ali hipo i hipertireoidizam mogu uzrokovati niz problema sa kostima, zglobovima i mišićima. Problemi sa mišićima se označavaju kao miopatije i one uglavnom nastaju u proksimalnim mišićima. To su na primer mišići bedara i ramena, koji su nalbliži sredini tela. Kod miopatija uzrokovanim upalom i metaboličkim stanjima kao što je autoimuna bolest štitaste žlezde, leukociti mogu napadati deo mišića i okolne krvne sudove.
Najčešći problemi kod hipotireoidizma je to što zbog otoka mišića dolazi do pritiska na živac. Problemi koji se još javljaju su i opšta mišićna slabost i bol, grčevi i ukočenost zglobova, upale tetiva na rukama i nogama, sindrom karpalnog kanala, koji se javlja zbog otoka membrana koje pritiskaju živce šake, sindrom tarzalnog kanala… Kod pacijenata sa Grejvsovom bolešću može se javiti slabost mišića i umor. Bol u mišićima nije tako česta, ali neki pacijenti sa hipotireoidizmom gube tonus i snagu mišića. Kod njih se javljaju neki od sledećih tegoba: otežano penjanje uz stepenice, otežano držanje ili primanje predmeta u rukama, problemi sa gutanjem i promuklost.