Hladni i vrući nodusi štitne žlezde

 Veoma čest nalaz koji se otkriva pri pregledu štitne žlezde ultrazvukom, skenerom ili scintigrafijom je pojava jednog ili više čvorića ili nodusa štitne žlezde. Pomenute tehnike pregleda nam mogu pružiti obilje informcija vezanih za oboljenja štitne žlezde,ali jedini test kojim se mogu sa sigurnošću razlikovati benigni čvorići od onih kancerogenih, usamljenih čvorića je biopsija tankom iglom. Ovom metodom se uz pomoć tanke igle uzima uzorak tkiva od koga se pravi razmaz i kasnije posmatra pod mikroskopom u cilju određivanja karakteristika ćelija. Na taj način se potvrđuje benignost i isključuje malignost nodusa i obrnuto.
Nodusi detektovani na scintigrafiji štitne žlezde se klasifikuju kao hladni, topli i vrući nodusi. Prilikom snimanja štitne žlezde, radioaktivni jod se nagomilava u štitnoj žlezdi, i na rengenskom snimku žlezda ima oblik leptira. Takođe se može videti i postojanje čvorića ili nodusa na štitnoj žlezdi. Ukoliko se nodus sastoji od ćelija koje ne stvaraju hormone (ne apsorbuju jod) ovakav nodus se naziva hladan.Hladni nodus  je na snimku svetliji od okolnog tkiva.Nodus koji apsorbuje previše joda i prema tome sintetiše mnogo veću količinu hormona od normalnog tkiva se naziva vrući nodus. Na snimku se prikazuje kao tamnije polje.Nodus koji ima normalnu funkciju, kao i okolno zdravo tkivo se naziva toplim.

Oko 85% tireoidnih nodusa koji se otkriju su hladni, 5% njih je vruće. Takođe, oko 85% hladnih nodusa su benigni, 90% toplih nodusa su benigni, a 95% vrućih nodusa su benigni.
Iako se pregledima, laboratorijskim analizama i snimanjem može dati predpostavka o tome da li je nodus benigni ili maligni, biopsija je ipak jedini način za definitivnu dijagnozu promene i na osnovu tih nalaza se donosi odluka o daljem tretmanu nodusa štitne žlezde.
Biosija tankom iglom je jedina nehirurška metoda kojom se sa velikom sigurnošću mogu razlikovati benigni i maligni nodusi štitne žlezde. Veoma tanka igla se postavlja u postojeći čvor i ćelije se usisavaju špricem. Ramaz ćelija se posmatra pod mikroskopom od strane patologa i tada se nodus  klasifikuje kao benigna, sumnjiva ili maligna promena.
Sledeće karakteristike ukazuju na to da je nodus najverovatnije benigni:
-Porodična istorija javljanja Hašimoto tireoiditisa
-Porodična istorija javljanja strume.
-Simptomi hipo i hipertireoze.
-Bol ili osetljivost nodusa.
-Izraslina je meka, glatka i pokretna.
-Prisutnost većeg broja nodusa , bez postojanja dominantnog nodusa.
-Promena koja se na scintigrafiji pokazuje kao “topla” i proizvodi normalnu količinu hormona.
-Nodus koji se prikazuje kao cista na ultrazvuku.

Karakteristike koje najverovatnie ukazuju na postojanje malignog nodusa:
-Manje od 20 godina starosti.
-Starost veća od 70 godina života.
-Muški pol.
-Pojava poteškoća sa gutanjem.
-Pojava promuklosti.
-Ozračivanje organa vrata tokom detinjstva.
-Nepravilan oblik izrasline i njena fiksiranost za okolna tkiva govore u prilog maligniteta.
-Pojava otečenih limfnih žlezda na vratu.
-Porodična istorija javljanja karcinoma štitne žlezde.
-Nodus koji se na scintigrafiji pokazuje kao hladan, što znači da ne proizvodi hormone.