Kada se pomisli da u starije osobe postoji snižena funkcija štitaste žlezde, treba na prvom mestu uraditi test za merenje TSH po mogućstvu ultrasenzitivnim postupkom.
Na ovaj način se zaobilaze nepotrebna i skupa ispitivanja drugim postupcijma i smanjuje se verovatnoća greške zbog pogrešne interpretacije manje specifičnih i osetljivih postupaka. Merenje slobodnog tiroksina obaviće se u daljem postupku, kada je potvrđena hipofunkcija štitaste žlezde jer je on pogodniji za praćenje efekta terapije. Isto tako, nalaz normalnog FT4 uz umereno povišen TSH ukazuje da je reč o subkliničkoj, latentnoj, bolesti. Tada se postavlja pitanje da li je potrebno lečiti ovakvu osobu.
Ako nema simptoma i poremećaj je otkriven rutinskim ispitivanjem ( u zemljama gde se vodi računa o celokupnom stanovništvu pa i o starijima) treba odrediti i nivo holesterola u krvi. Ako je hiper-lipidemija izražena, opravdano je početi terapiju i ako nema simptoma niti je FT4 snižen.
Nekada primena terapije u osoba koje se nisu žalile na smetnje dovodi do poboljšanja tako da bolesnik tek tada primeti da je imao smetnje kojih sada nema a koje nije ni primećivao.Dileme nema kada je vrednost TSH iznad 20 mJ/L; kod preduzimanja lečenja primenjuju se mere opreza i postepeno uvođenje terapije.
irida
edin.kecanovic
bglavac
