Datum postavljanja:Wed Sep 21, 2011

Gledajući sve što se dešava širom sveta- ratovi, monetarni kolaps, poskupljenje hrane u svim delovima sveta, posebno sve manje kvalitetne hrane za ljudsku ishranu, samo po sebi se postavlja pitanje kako sve to izbeći i prevazići?! Odgovor i nije toliko komplikovan koliko to na prvi pogled izgleda. Potrebno je malo zaviriti u prošlost naših predaka i uključiti zdrav razum.

U seriji knjiga “Zvoneći kedri Rusije” Vladimira Megrea su iznete sve osnovne postavke i data uputstva na koji način izgraditi svoje Zavičajno imanje. Ovaj tekst će ići u detaljnu i praktičnu razradu ideja iznetih u gore navedenim knjigama. Za početak je potrebno da se shvati da naš dosadašnji način života nigde ne vodi, tačnije vodi ka novoj katastrofi…nemamo više ni zdravu hranu, ni čist vazduh, zemljište je zagađeno, elektromagnetna i zračenja mnogih mobilnih mreža pokrivaju gotovo celu zemlju. Sve to izuzetno nepovoljno utiče na zdravlje čoveka, štaviše toliko nepovoljno da smo vodeći u svetu po broju obolelih od raka, po infarktima i sl.

Kako izaći iz svega toga? Tako što ćemo vratiti Ljubav i zdravlje u svoju porodicu i Zavičaj u celini. Rešenje je kupiti 1 hektar zemlje i obrađivati ga sa ljubavlju i pažnjom. Mnogi će reći odakle nam novac za 1 hektar zemlje? Pa, trenutna cena hektara zemlje u Srbiji je od 2000-4000 eura, odnosno košta manje od polovnog automobila kakvim se većina stanovništva vozi, a daje nam mogućnost da samostalno proizvodimo sve što nam je potrebno za ishranu i za zdrav život cele porodice, ali hajdemo redom na naš mali put u lepšu budućnost.

Kako se bira mesto na kome ćete ustanoviti svoju lepšu budućnost i koje uslove je potrebno imati? Za početak ne manje od jednog hektara površine, sa izvorom ili bunarom pitke vode. Zašto ne manje? Manja površina ne daje dovoljno mogućnosti za lep život sa minimumom rada, a značajno veća površina traži mehanička sredstva od kojih se u stvari i sklanjamo, tako da je površina od jednog hektara ili malo više sasvim optimalna. Neovisnost o izvoru vode je fundametalna iz mnogo razloga, počevši od fluorizacije i hlorizacije vode, pa do toga da u gradu jednostavno neko može sve česme da zavrne po svom nahođenju ili digne cene u nebesa. Sledeća stvar koja nam je neophodna je naš sopstveni autonomni sistem energije. Možemo kombinovati solarne sisteme sa vetrogeneratorima ili hidroturbinama. Stvar je slična kao i sa vodom, ne zavisimo ni od koga. Sistem za snadbevanje energijom treba skalirati po svojoj potrebi….a treba pre toga dobro razmisliti šta nam je STVARNO potrebno. Navike i komfor koji su nam nametnuti preko medija nam ni na koji način ne koriste, štaviše smanjuju nam, uslovno govoreći, rok trajanja, slabe naš orginizam koji postaje podložan bolestima i na kraju čovek ne može da se izbori sa svim tim.

Da bismo znali koje parče zemlje je za nas, moramo ga izabrati sa našim životnim saputnikom. Ako vaše Duše osete da je to mesto na kojem žele da provedu svoj život, ostave ga svojim potomcima i na njega da dozovu svoje pretke, onda dvojbe nema da je to pravo mesto.

Kako urediti svoje imanje, šta na njemu posaditi? Anastasija, junakinja knjiga Vladimira Megrea to objašnjava ovako: Barem polovinu imanja treba da zauzima šuma sa voćnjacima. Zatim, jezerce veličine od 1-10 ari…2-3 ara je najbolje. Posaditi treba sve ono što u krugu od 150km prirodno raste, I što raznovrsnije, jer nam je za ishranu potrebno bar 150-200 biljnih vrsta. Baštu koju sadimo sa posebnom pažnjom treba negovati. Da bi biljke bile baš za nas postoji postupak pri sadnji koji omogućava biljkama da znaju šta nam je tačno potrebno i šta nedostaje našem organizmu, a sastoji se u sledećem: svako seme koje želimo da posadimo treba da držimo 9 minuta ispod jezika da bi biljka upila naš DNK i dobila informaciju o tome šta nam je potrebno. Zatim, treba položiti seme između dlanova i držati ga tako tridesetak sekundi. Među dlanovima svojim seme držeći potrebno je stajati bos na komadu zemlje gde će se odvijati sadnja. Otvoriti dlanove, i seme koje leži u našim rukama pažljivo prineti svojim usnama i izdahnuti na seme iz svojih pluća vazduh. Ugrejati ga dahom svojim, i to što postoji u nama, maleno seme će upoznati. Onda je još nužno držati otvorene dlanove tridesetak sekundi  nebeskim telima seme predstavljajući.

Seme će ustanoviti trenutak svog izlaska. Planete sve će mu pomoći u tome! I za nas će izdancima potrebnu svetlost darivati. Zatim, seme u zemlju možemo posaditi. Ni u kom slučaju ga ne treba odmah zalivati, da se ne bi sprala pljuvačka koja je obavila seme, i obaveštenje o nama koje je seme u sebe upilo. Po isteku tri dana od sadnje dozvoljeno je zalivanje. Sadnju je neophodno sprovoditi u pogodnim danima za određeno povrće (to je poznato po mesečevom kalendaru, npr. od Marije Tun). Ranija sadnja bez zalivanja nije tako strašna kao prekasna. Ne treba uništavati sav korov pored sadnica, već od raznih vrsta ostaviti bar po jedan (korov se može podrezati).  U vreme rasta, treba dolaziti u dodir sa biljkama- barem jednom u toku njihovog sazrevanja. Poželjno je prilaziti im u vreme punog meseca i doticati ih. A plodovi će imati najdelotvorniji uticaj ukoliko se upotrebe najkasnije tri dana od branja.

Pri polaganju sadnica obavezno je svojim rukama i prstima, bosih nogu izgnječeti zemlju i pljunuti u rupu. Najvažnije je – zasititi obližnji deo prirode vestima o sebi, samo je tada lekovit učinak, te će čak imunitet organizma biti znatno uvećan.

Naravno uzgajanje bilja i sadnica na Zavičajnom imanju podrazumeva APSOLUTNO nekorištenje bilo kakvih hemijskih sredstava i genetski modifikovanih organizama. Seme se može naći od komšija, prijatelja, a onda ga sami možemo ostavljati i čuvati. Takođe je mehanizaciju i sredstva sa benzinskim motorima potrebno izbaciti iz upotrebe ili bar maksimalno smanjiti. Mogu se koristiti bio preparati na bazi koprive i paradajza. Takođe preporučujem da se pogledaju video klipovi Seppa Holzera  http://www.youtube.com/watch?v=hOz4YgmrJas koji u Alpima na nadmorskoj visini između 1100-1500 metara uzgaja oko 500 biljnih vrsta, među kojima su neke iz subtropskog pojasa. Orjentacija prema stranama sveta, pedološki sastav zemljišta, klimatsku uslovi, kvalitet i sastav vode se za svaku lokaciju mogu ispitati ponaosob i zahtevaju mnogo više prostora za opis.

Sledeća bitna stavka su životinje. Autor ovog teksta već duže vreme ne jede životinjsko meso, ali smatra da su životinje itekako potrebno na imanju zbog njihovih produkata koji su od velike koristi čoveku. Ali treba naći vrste koje su naučile da same sebi nalaze hranu, kao što je to i danas slučaj na Pešteru gde konji, krave i koze sami sebi nalaze hranu i u sred zime, a još daju i čoveku vrhunske proizvode za ishranu. Da bi čovek bio potpuno zdrav potrebno mu je da ima najmanje 200 biljnih vrsta u ishrani. Današnji čovek se hrani sa prosečno 20 i to uglavnom biljkama tretiranim sa gomilom pesticida, fungicida i insekticida. Potrebno je izvesno vreme i volja da bismo se vratili u prirodan tok ishrane.

U međuvremenu, nadamo se da će i zakonska regulativa postati pozitivnija i omogućiti i onima koji nemaju dovoljno sredstava da dođu do svog Zavičajnog imanja na svoju i sreću svoje dece i Domovine u celini.

Suština Zavičajnog imanja je u tome da svaki čovek, porodica stekne ekonomsku, materijalnu i energetsku nezavisnost. Da postane Slobodan. Da se Ljubav vrati i ostane zauvek u porodici, da se živi zdravo, udiše zdrav vazduh i pije čista voda. Da se vrati osmeh na lica ljudi. Da svi zajedno idemo ka lepšoj budućnosti.

 

www.kpv.rs