U nastojanju da zađemo u logiku reptilsko-iluminatskog delovanja - mislim da jedan njihov princip, princip te njihove logike (bar kada je duhovnost u pitanju), možemo dosta lako da odgonetnemo: IZVORNU ISTINU, TEORIJU, KONCEPT... NE DEFORMISATI TOTALNO, U TOM SMISLU DA SE UMESTO NJIH PODMETNU DRUGA ISTINA, TEORIJA, KONCEPT, VEĆ - U IZVORNU ISTINU, TEORIJU, KONCEPT... UBACIVATI PONEKU DISTORZIJU, PONEKI DETALJ "UVRNUTI", IZOKRENUTI, PARODIRATI, TAKO DA VEĆI DEO ISTINE, TEORIJE, KONCEPTA... OSTANE SASVIM PRIHVATLJIV, ZDRAV, IZVORAN, A DA SE POMOĆU NEKIH IZOKRENUTIH, DEFORMISANIH  DETALJA STVORI NEKONZISTENTNOST NJIHOVE CELINE, TE TIME, U SUŠTINI, DEFORMISATI CELINU, ALI TAKO DA SE TO NE UOČI, TAKO DA TAKVU ISTINU, TEORIJU, KONCEPT... MNOGI MOGU DA PROGUTAJU KAO MAMAC, TE SLEDEĆI IH, DA ZAĐU NA DUHOVNU STRANPUTICU. Malo konkretnije: ako jedna mala duhovna teorija ima, da improvizujemo, 30 informacija, dovoljno je da Oni izvrnu, deformišu 3-4 informacije, KOJE SU INTEGRALNI DEO CELOVITE TEORIJE, te da time unesu konfuziju koje oni koji nisu kritički spremni - mogu i da ne primete, posebno ako su sebe obavezali na slepo sleđenje autora te teorije, kao nespornog duhovnog autoriteta. Poznato nam je iz naših ovozemaljskih iskustava: ako u nekom sistemu izmenimo makar dva-tri elementa, kao integralne delove sistema - već smo počeli da urušavamo sistem.

 

Sad, rekao bi neko: KAKVE TO VEZE IMA SA OSHOVIM TEKSTOM O PROSVETLJENJU?! Posebno bi se uzbunili "duhovi" naklonjeni Oshou i njegovom učenju, njegovi "fanovi", tj. poštovaoci i sledbenici.

 

Uvažavanje svačijeg iskustva i dostignuća, u bilo čemu, a osobito u duhovnosti, jer je ona svakako vrhunski vid naših ovozemaljskih težnji, ne znači i aprironu obavezu potpunog slaganja sa njime, sa zaključcima i tumačenjima koja je davao u vezi sa onim čime se bavio, ne znači da mi ne možemo, ne smemo, uz kritički pristup, da iz njihovih iskustava izvlačimo svoje zaključke i za nas korisne pouke. Međutim, ako se pritom zaputimo samo pravcem kritičkog osporavanja, kao što smo već videli, zapadamo u zamku fokusiranosti na negativno ili na iluziju, tj. ukoliko težište u našem promišljanju nečijeg iskustva i njegovih ideja postane uočavanje samo onoga što nam je u njima neprihvatljivo, bavljenje njegovim iskustvom i idejama kao fenomenima po sebi. Blic-kritički pristup nam je neophodan (a vremenom u "blic"-kritičkom sagledavanju postajemo to uspešniji, što se bolje u njemu uvežbamo) , kao i prema svemu u fizičkoj realnosti u kojoj živimo, ali - nakon njega MORA DA DOĐE IZGRADANJA NAŠE POZITIVNE KONSTRUKCIJE. U tome takođe primenjujemo i postupak transmutiranja negativnog u pozitivno, iluzija u realno viđenje, s tim što u tuđim iskustvima i dejama nemamo neke negativnosti u grubom smislu, kao u dešavanjima u životu, već tananije, u vidu neistina, zabluda, pogrešnih zaključaka, neutemeljnih hipoteza, itd.

 

Jedan od postupaka u kojem i izbegavamo sve nabrojane zamke, ali i imamo sve nabrojane dobitke je - neka vrsta dijaloga sa nečijim: idejama, iskustvima, teorijama, tekstovima, delima, itd. Ovde će nam kao "poligon" na kojem ćemo demonstrirati ovaj postupak poslužiti Oshoov tekst u kojem opisuje sopstveno prosvetljenje, a ovaj tekst nam je dodatno koristan jer se može uzeti kao predstavnik rezonovanja na liniji klasičnoistočnjačkih duhovnih parametara, a koji, kao što smo konstatirali u prethodnim tekstovima, mogu sadržavati zamke uticaja Matriksa, odnosno reptilsko-iluminatske mahinacije.  (Tekst se može naći na raznim mestima, na primer: http://www.ivantic.net/Osho/oshoprosvetljenje.htm)

 

Da sve ovo povežemo sa osvrtom sa početka ovog teksta: 80% ili 90% sadržaja (nebitan je bukvalni procenat) ovog Oshovog teksta JE SASVIM PRIHVATLJIVO, nesporno, dobro, čak - inspirativno. MEĐUTIM, DOVOLJNO JE SAMO NEKOLIKO DISKUTABILNIH DETALJA (koji su nam tema daljeg sagledavanja) - PA DA SE CELOJ ORIJENTACIJI I SUŠTINI OSTALIH NJEGOVIH IDEJA IZ OVOG TEKSTA DA SASMA DRUGAČIJI SMER. Nadam se da će to biti jasno i koliko-toliko ubedljivo iz promišljanja koja slede.

 

Uz napomenu: NITI TVRDIM, NITI MISLIM KAKO JE OSHO SVESNO, NAMERNO PRIMENIO REPTILSKO-ILUMINATSKU LOGIKU DEFORAMCIJE SMISLA I SUŠTINE JEDNE CELOVITE ISTINE, PRE BI SE RADILO O TOME, SMATRAM, DA JE PODLEGAO NEKIM TANANIM ZAMKAMA ILUZIJE, A TO MOŽDA IMA VEZE SA TEZOM O REPTILSKOM NASLEĐU NAS SAMIH, TJ. U NAMA SAMIMA, IMA VEZE SA NASLEĐEM U MANIPULACIJAMA SA NAŠIM DNK, TJ. SA UTICAJIMA SVEGA TOGA NA NAŠU PERCEPCIJU I NA NAŠ UM (što je posebna teza do koje moramo doći), DAKLE, IMA VEZE SA NAŠOM KLJUČNOM POTREBOM DA SE SA TIME U SEBI SUOČIMO I DA TO U SEBI RAZGRADIMO ILI PRERADIMO.

 

Da pređemo na te diskutabilne detalje...

 

Osho: " Sjećam se sudbonosnog dana, 21. marta, 1953. Radio sam tokom mnogih života — radio sam na sebi, borio se, činio sve što može da se čini — a ništa se nije događalo. Sada razumijem zašto se ništa nije događalo. Sam taj napor je bio prepreka, same ljestve su sprečavale, sam nagon za traganjem je bio prepreka. Ne da čovjek može dospjeti bez traganja. Traganje je potrebno, ali onda dođe trenutak kada traganje mora biti odbačeno."

 

Da ne bi bilo zabune, treba malo jasnije odrediti sam pojam napora i traganja. Ukoliko se oni praktikuju u smislu ENERGIČNE POSVEĆENOSTI i grča sa kojim čovek Zapada teži postizanju svojih ciljeva - onda je takav napor svakako "kontraproduktivan": "duhovno napredovati!", "probuditi se!", "postići prosvetljenje!", "sada i ovde, što pre ("ekspeditivnost"), što više ("kvantitet")!"...

 

Napor i traganje u smislu jedne TIHE POSVEĆENOSTI, sa kontinuiranim strpljenjem i uz STALNO OSLANJANJE NA UNUTRAŠNJE, DUHOVNO ČULO - mislim da su nam neophodni u svakom trenutku, bilo koliko da odmaknemo da duhovnom putu.

 

Da za početak, u vezi sa prethodnim citatom, navedem samo neke lične opservacije...

 

Moje iskustvo je sledeće: mi se na polju duhovnog napredovanja U SVETU DUALNOSTI I U SVETU ILUZIJE - krećemo kao da puzimo po površini živog blata; tu su potrebne lagane, izvođene bez panike, kretnje. Možemo kratkotrajno da zastanemo, radi privremenog predaha, ali - ako sasvim odustanemo od kretanja: UPADAMO U ŽIVO BLATO, POČINJEMO DA TONEMO U NEKAKVU BOLNU, JEZIVU ENTROPIJU. Poslednji put sam to iskusio upravo prethodnog leta: kada sam prestao da bilo šta činim, da bilo čemu težim, kada sam pokušao samo da - BUDEM. I - krene nekakvo energetsko survavanje, u hroničnu klonulost, bezvoljnost, u gubitak interesovanja za bilo šta, u gubitak motivatora za bilo kakvo delovanje...

 

Ne tvrdim da bi se ovakav scenario desio svakome ko primeni Oshoov recept: "odbaciti napor i traganje!", ali - čiini mi se da je velika verovatnoća da se desi onima koji se bave duhovnošću u okvirima masovne svesti, pozicija koja ima svoje specifičnosti, i svoje kosekvence. Ostaviti sve i samo BITI: u uslovima van obaveza i složenih zahteva pozicije u okvirima masovej svesti, negde u prirodi, u nekim energetski čistijim uslovima - možda je i moguće, usuđujem se da tvrdim kako je to teško realizirati u uslovima intenzivnih vanjskih energetskih dešavanja i draži na nižoj razini, kakvi su u poziciji uronjenosti u masovnu svest.

 

Osho: "I onog dana kada je traganje prestalo, onog dana kad nisam tragao za ničim, onog dana kad nisam očekivao da se nešto dogodi, počelo je da se događa. Podigla se nova energija. To nije dolazilo iz nekog izvora. To je dolazilo ni iz čega i niotkuda i odasvud. Bilo je u drveću i u stijenama i nebu i suncu i zraku – bilo je svuda. (...)

A posljednjeg dana, prisustvo jedne totalno nove energije, novog svijetla i novog ushićenja, postalo je tako intenzivno da je   bilo skoro nepodnošljivo – kao da sam eksplodirao, kao da sam letio od   blaženstva.(...)

Bilo je kao val plime blaženstva.   Čitav dan je bio čudan, divan, i to je bilo slamajuće   iskustvo.(...)

Negdje oko dvanaest, oči su mi se iznenada otvorile – ja ih nisam bio otvorio. San je prekinulo nešto drugo. Osjetio sam neko veliko prisustvo oko sebe u sobi. Bila je to veoma mala soba. Osjetio sam pulsirajući život svuda oko sebe, veliko treperenje – gotovo nalik na uragan, veliku oluju svjetlosti, radost, ekstazu. Davio sam se u tome."

 

ZAMKE SVETA DUALNOSTI I SVETA ILUZIJE, A UZ DELOVANJE ZAKONA KONFUZIJE - FASCINANTNE SU! ZATO JE POŽELJNO DA BUDEMO VRLO, VRLO OPREZNI SA SVIM IDEJAMA I SA SVIM SVOJIM ISKUSTVIMA, DA IH VRLO, VRLO PAŽLJIVO PREISPITUJEMO, DA BISMO SE SNAŠLI U NJIMA, SA NJIMA.

 

Ne možemo mi po prijatnosti ili neprijatnosti olako da neko svoje iskustvo okvalifikujemo kao dobro ili loše, sa stanovišta duhovnog rasta. Na više mesta u duhovnoj literaturi, a i u opisima iskustava onih koji su nam savremenici (čemu skormno dodajem svoje "svedočenje") - jasno vidimo da JE VRLO NEPRIJATNO I TEŠKO ISKUSTVO "NOĆI DUŠE" - VIŠE NEGO OČIGLEDNO DUHOVNO KORISNO. Po faktoru negativnosti, u vidu neprijatnosti i muka - mi bismo ovaj proces označili kao nepoželjan, loš, duhovno štetan. ON JESTE NEGATIVAN PO NAŠEM DOŽIVLJAJU - ALI JE DUHOVNO ITEKAKO POZITIVAN.

 

NA DRUGOJ STRANI:  DA LI ZA NEKO MISTIČNO ILI POLUMISTIČNO ISKUSTVO KOJE DOŽIVLJAVAMO KAO NEDVOSMISLENO PRIJATNO I POZITIVNO - MOŽEMO GARANTOVATI DA JE ONO I DUHOVNO KORISNO. Tj. ne mora baš da bude štetno, ali je pitanje: da li ono jeste ono što mu mi pripisujemo - neki veliki duhovni pomak. MI SMO SPREMNI DA MU PRIPIŠEMO TAKAV STATUS, A NA OSNOVU OPISA IZ DUHOVNE LITERATURE, U KOJOJ SE PROBOJI U VIŠA STANJA SVESTI VEZUJU ZA NEKA SPECIJALNA MISTIČNA ISKUSTVA. AKO OVE OPISE I DUHOVNE IDEALE PODVRGNEMO RELATIVIZOVANJU, USLED VEĆ NAGLAŠAVANE POTPUNE KONTROLE OD STRANE BIĆA TAME - ONDA VEĆ MOŽEMO OPRAVDANO DA POSUMNJAMO: "DA LI TO TO?".

 

POSEBNO AKO SU PRATIOCI TIH MISTIČNIH ISKUSTAVA - JAKE EMOCIJE, SVEJEDNO ŠTO SU ONE PRIJATNOG TONUSA. ČIM NAM SE NEŠTO DEŠAVA UZ JAKU EMOCIONALNU PRATNJU - MORA DA NAM BUDE POD ZNAKOM PITANJA, TO VRLO DOBRO ZNAMO IZ SVOJIH SVAKODNEVNIH OBIČNIH ŽIVOTNIH DEŠAVANJA. Iza događaja koji nam izazove jaku radost - mora u nekoj neznanoj dubini da nam stoje ENERGETSKI POTENCIJALI ZA NEŠTO SUPROTNO. Možda nam se to ne ispolji uskoro, možda dugo uspevamo da ga držimo pod kontrolom, ali - to ne znači da tih potencijala nema, PO ČISTOJ LOGICI SVETA DUALNOSTI.

 

Naravno, ja ne mogu da znam šta se to tačno sa Oshom dešavalo na nekakvom duhovno-psihološkom planu, to me i ne zanima, ja samo pokušavam da izvlačim pouke, kao što je u redu da neko drugi na sličan način izvlači, sa kritičkim stavom, pouke iz ovoga što ja pišem. Ali, nikako ne bih pristajao, ako bih bio u situaciji da biram - NA NEKAKVO SLIČNO MISTIČNO ISKUSTVO KOJE JE PRAĆENO JAKIM EMOCIJAMA, BILO KOJI TIP MISTIČNOG ISKUSTVA SA TAKVOM EMOCIONALNO-ENERGETSKOM PODLOGOM MI JE UNAPRED SUMNJIV, JER ZNAM DA SAM SA TAKVOM PODLOGOM ITEKAKO PODLOŽAN MANIPULACIJAMA NA NEKOM VIŠEM PLANU, TJ. SA NEKOG VIŠEG NEGATIVNOG PLANA.

 

Podrazumeva se da svako ima prava na svoj izbor, na svoje iskustvo, na svoju percepciju (svog) iskustva, svako, pa i Osho. Međutim, u slučaju onih koji su vremenom ili "isplivali" na površinu, ili se nametnuli kao duhovni učitelji, iza kojih dolaze i ŠKOLE SLEDBENIKA, i sleđenje njihovog učenja ili njihovih ideja i njihovog iskustva - SITUACIJA SE ZNATNO USLOŽNJAVA: DOK JE KAO POJEDINAC BEZ ŠIREG UTICAJA TAKAV "DUHOVNJAK" ZALAZIO NA STRANPUTICE, U TOM SMISLU ŠTO JE PODLEGAO NEKIM TANANIM ILUZIJAMA, PODLEGAO IM JE SAMO ZA SEBE, KADA POSTANE DUHOVNI UČITELJ - ON U ILUZIJE KOJIMA JE PODLEGAO UVLAČI MNOGE, UVLAČI SVE ONE KOJI GA SLEDE, IMITIRAJU, VERUJU NJEMU, NJEGOVOM ISKUSTVU I IDEJAMA.

 

Ko od Oshovih sledbenika NJEGOVO MISTIČNO ISKUSTVO U VEZI SA ONIM ŠTO ON OPISUJE KAO SVOJE PROSVETLJENJE - NEĆE IMATI KAO SOPSTVENI DUHOVNI ORIJENTIR, KAO SOPSTVENI DUHOVNI IDEAL?! A ŠTA AKO SVE TO ŠTO NAM OSHO OPISUJE SADRŽI TANANE ZAMKE KOJE ZAVODE NA STRANPUTICU? Naravno, stvar je slobodne volje i onih koji slede Oshovo iskustvo - da ga prihvate i da ne primete eventualne zamke, ali - KAO ŠTO JE NJIHOVA SLOBODA DA BIRAJU NJEGOVO ISKUSTVO I IDEJE, TAKO JE NAŠE PRAVO DA U SVEMU TOME UOČAVAMO NEKE EVENTUALNE ZAMKE I DA NA NJIH UKAZUJEMO. Pa, ko odvaga jedno i drugo - sam odlučuje šta mu je za prihvatiti.

 

POMISLIMO:  ČIJI JE INTERES DA MNOGI PODLEGNU TANANIM DUHOVNIM ILUZIJAMA KOJE IH ODVLAČE NA STRANPUTICU? ČIJI JE, ONDA, INTERES DA OMOGUĆE NEKOM BUDUĆEM DUHOVNOM UČITELJU ISKUSTVA - KOJA ĆE ON MOĆI DA PERCIPIRA KAO VELIKI DUHOVNI SKOK, A KOJA ĆE ISTOVREMENO SADRŽAVATI U SEBI TANANE ILUZIJE, I KOJE ĆE ON DALJE, KAO DUHOVNI UČITELJ, PRENOSITI DRUGIMA?

 

Još nešto, vezano za momenat velikog skoka u svesti, povezanog sa jakim doživljajima...

 

SA STANOVIŠTA NAŠIH VRLO JASNIH, NEMISTIČNIH, OVOZEMALJSKIH ISKUSTAVA: IMAMO POSTUPNOST, A NE SKOKOVE KOJI NAS ODJEDNOM VINU "U NEBESA". Do uvida dolazimo postupno, ne dešava se da nas odjednom zapljusne stotinu uvida, jer se sa njima ne bismo mogli ni snaći. Ne dešava se da neko ograničene inteligencije - odjednom postane "superinteligentan" (on može naporima i nastojanjem da se popravi, ali ne odjednom). Ne dešava se da neko naopakog ponašanja - odjednom, za nekoliko dana, postane dobroćudna osoba. Skokova u psihološkim manifestacijama, u promenama ponašanja, u promenama u karakternoj strukturi - nema bez postupnosti; ima većih prelaza, ali ne i skokova koji nas suštinski kvalitativno menjaju.

 

U istom smislu je logično da svest određenog volumena može da postupno doživljava pomake i povećavanja, proširenja, koji povremeno, na određenim deonicama duhovnog puta, mogu biti i nešto veći, donekle kao mali skok, ali - nije nam baš prihvatljivo da imamo takva nagla uvećavanja, da od svesti koja je godinama tapkala u mestu, tražeći nešto, odjednom, u toku nekoliko dana: DOBIJAMO SVEST PROSVETLJENE OSOBE, DAKLE, VIŠESTRUKO UVEĆANOG VOLUMENA, u smislu u kojem to Osho opisuje: "Nije da sam samo modificiran, transformiran, modificirani oblik, transformirani oblik starog. Ne, nije bilo kontinuiteta. Toga dana, dvadesetprvog marta, osoba koja je bila živjela mnogo, mnogo života, milenijume, prosto je umrla. Drugo postojanje, apsolutno novo, koje uopće nije povezano sa starim, počelo je bivati."

 

Konačno, tu je i zakonomernost koja nam u sveukupnom sagledavanju deluje logičnije, a u skladu sa ranije već citiranim objašnjenjem iz "Knjige kralja Tota": što je neko u svojim naporima bliži Svetlosti Sunca - to su mu i muke i iskušenja sve veći. LOGIČNIJE NAM JE SA SVEOBUHVATNIJEG STANOVIŠTA KOJIM SMO SE VEĆ BAVILI, SA STANOVIŠTA KONTROLE OD STRANE BIĆA TAME: VALJDA JE OČEKIVANO DA ĆE ONI NASTOJATI NA SVE VEĆIM PREPREKAMA, PRITISCIMA I OMETANJIMA - ŠTO NEKO UISTINU SVE VIŠE NAPREDUJE (što je "bliži Svetlosti Sunca"). Ovoj logičnoj pretpostavci nije ni potrebno dopunsko objašnjenje.

 

STOGA MI JE OPRAVDANO SUMNJIVO AKO NEKO: I NAGLO, I BLAŽENO DUHOVNO NAPREDUJE. TJ. U REDU JE SVE ŠTO JE TAJ NEKO ČINIO, ZA SEBE, ALI MI NE DELUJE U REDU DA SE TAKO NEŠTO PROGLASI ZA DUHOVNI IDEAL, KOJEM ĆE DRUGI TEŽITI, ILI ZA PARAMETRE PO KOJIMA ĆE DRUGI VAGATI SVOJE NAPREDOVANJE, ORIJENTIRATI SE PO NJIMA. DRUGIM REČIMA - AKO SE TAKAV IDEAL POJAVI: NEMOGUĆE JE U NEMU NE VIDETI "PRSTE", UPLIVE BIĆA TAME (da ponovim:  ne verujem da bilo koji duhovni učitelj svesno ponudi takav ideal, tj. da svesno želi da manipulira).

 

Osho: "To dolazi kao oluja, i odnosi vas u jednu potpuno novu realnost. Ali najprije moraš učiniti sve što možeš, a onda moraš naučiti ne-činjenje. Činjenje ne-činjenja je najveće činjenje, a napor nenapornosti je najveći napor. (...) Um mora stati da bi bog postojao. Znanje mora stati da bi postojalo spoznavanje. Ti moraš iščeznuti, moraš ustupiti mjesto. Moraš postati prazan, samo tada možeš postati ispunjen."

Ovo stanje ili iskustvo, U FAZAMA NEKAKVOG NAŠEG PREDAHA, u toku dana, ili periodično po nekoliko dana - SASVIM SU PRIHVATLJIVI I POTREBNI. Ali njih pretvoriti u vrhunski duhovni orijentir, što je i inače jedan od istočnjačkih duhovnih ideala, a ne samo Oshova preporuka, više mi se uklapa u LOGIKU KONTROLE OD STRANE BIĆA TAME, NEGO U EFEKTIVAN DUHOVNI PARAMETAR ILI CILJ.

 

Valjda smo ovde da bismo spoznavali sebe, svet u kojem živimo, te naše funkcioniranje u tom svetu, naravno, i da bismo duhovno napredovali, a što je sve međusobno povezano. KAKO SPOZNAVATI BILO ŠTA - AKO NEMA NAMERE DA SE SPOZNAJE, AKO NEMA SPOZNAJNOG NAPORA I KONKRETNOG SPOZNAJNOG FOKUSA? MI MORAMO DA IMAMO FORMULIRANU TEMU ILI PITANJE NA KOJA SE USMERAVAMO, DA BI NAM EVENTUALNO OSVANULA SPOZNAJA U VEZI SA TIM. NE TEŽIM DA BILO ŠTA SPOZNAM - A ODJEDNOM MI DOLAZE SVE MOGUĆE SPOZNAJE?! Ako želim da spoznam neki psihološki problem - ja se FORKUSIRAM na taj problem, sa fokusiranjem i promišljanjem dolaze i uvidi. Ako me zanima neki problem iz fizike - ja se fokusiram na taj problem. BEZ KONKRETNOG FOKUSA - MENI MOGU DOLAZITI, AKO BI TO IŠLO BEZ NAPORA I FOKUSA, SVAKAKVI UVIDI. Šta ću ja sa njima?! Dolaze mi uvidi o funkcioniranju planete Saturn, a meni to uopšte nije potrebno!

 

ONDA DALJE: MI SMO OVDE DA BISMO NAPREDOVALI, NAJPRE DUHOVNO, A ONDA - I DA BISMO PREOBRAŽAVALI SVET OKO SEBE, I DA BISMO PRUŽALI DRUGIMA POMOĆ I PODRŠKU U NJIHOVOM LIČNOM NAPREDOVANJU, JER JE LOGIČNO DA SE DUHOVNO NAPREDOVANJE PRELIJE NA VANJSKU RAVAN. AKO NE TEŽIM NIČEMU - KAKO MOGU BILO ŠTA POBOLJŠAVATI, BILO SEBE SAMOG, BILO SVET OKO SEBE, BILO PRUŽATI POMOĆ DRUGIMA?! A ako krenemo u bilo koji vid poboljšavanja i pružanja pomoći - tek tu moramo na svakom koraku da se suočavamo i sa potrebom promišljanja, i sa potrebom donošenja odluka, i sa potrebom pravljenja planova, izvođenja praktičnih radnji, itd, I ONDA - NE OSTADE NIŠTA OD PRINCIPA: NE ČINITI NIŠTA, ISKLJUČITI UM.

 

UOSTALOM, DA JE OSHO DOSLEDNO PRIMENJIVAO OVAJ IDEAL: NITI BI PRENOSIO SVOJE UČENJE DRUGIMA, NITI BI NAPISAO TOLIKE KNJIGE. Selektivna primena ovih principa znači nedoslednost koja ih same po sebi isključuje, kompromituje: ne težiti i ne misliti u oblasti duhovnosti i duhovnog rasta, ali sve to uključiti sa stupanjem u praktični život, sa suočavanjem sa mnoštvom obaveza. Kao da smo mi jedna osoba u duhovnosti, a druga u životnim situacijama van bavljenja duhovnošću u užem smislu.

 

ZAR NAM OVDE NIJE TOLIKO OČIGLEDNA LOGIKA BIĆA TAME: AKO NEKO POSTIGNE ODREĐENI DUHOVNI NIVO, NEKA OSTANE NA TOME, NEKA VIŠE NIŠTA NE DELA, NIŠTA NE PREDUZIMA, NEKA TO PROGLASI ZA DUHOVNI IDEAL, NEKA I DRUGE TOME PODUČAVA! JER SE TIME NEĆE ŠIRITI NJEGOV I NJIHOVI UTICAJI, AKO SE NE ŠIRE - POSTAJU BEZOPASNI.

 

SUPROTNO BI BILO: DA SE BAŠ OSOBA KOJA POSTIGNE VEĆI DUHOVNI NIVO - KAO MOĆNIJA OD DRUGIH, KOJI NISU TOLIKO ODMAKLI NA DUHOVNOM PUTU, ANGAŽUJE NA VEĆ OPISANE NAČINE, U ŠIREM SMISLU TO BI ZNAČILO NJENA NASTOJANJA NA RASKRINKAVANJU I KOMPROMITOVANJU BIĆA TAME I NJIHOVOG DELOVANJA NA ZEMLJI, I NJENA EVENTUALNA DELOVANJA NA URUŠAVANJU SAMOG MATRIKSA, što jeste komplikovanija, možda neizvodljivija varijanta, ALI, DRUGA JE PRIČA KADA SE TAKVA VARIJANTA PROGLASI ZA DUHOVNI IDEAL, KOJI BI DOLAZIO NAKON POSTIGNUĆA NA INDIVIDALNOM PLANU, kada se fokus onih kojima se prenose sopstvene ideje - usmerava na takav jedan ideal, a delovanje sasvim van toga je kada se ovakve teme diskretno  udaljavaju iz vidnog polja učenika kojima se prenosi znanje ili daju duhovna uputstva.

 

Umesto toga imamo preporuke vrlo jednostavne, toliko jednostavne, da je nemoguće da u kontekstu poznavanja delovanja ili prikrivenih uticaja Reptila, Iluminata, i svega ostalog - ne budu sumnjive: duhovni vrhunac je kada se ne čini ništa, kada se ne teži ničemu, kada se um zaustavi. U jednom kontekstu ova preporuka nije bez osnova: u smislu osvarivanja našeg kontakta sa nekakvom nultom tačkom, Poljem Postojanja, sa pretpostavljenom Beskrajnom Energijom, sa Beskonačnošću, sa onim što je istovremeno Sve-i Ništa... U tom smislu je u redu da nam se preporučuje da se uvežbamo da povremeno zaronimo u to stanje. Ali, da nam to bude celodnevni i svakodnevni cilj, dok smo vezani za fizičko telo i za fizičku ravan, za funkcionisanje u njima i sa njima, za ravan u kojoj imamo itekako šta da ostvarujemo od svoje preobražajne misije, kroz spoznavanje, delanje i mišljenje - ne liči nam baš na utemeljenu preporuku.

 

Sa još jednim momentom Oshovo prosvetljenje, odnosno klasična istočnjačka predstava o prosvetljenju - "hramlje": na jednoj strani priznaje se zakon stalnog rasta svega što postoji (entropija koja povremeno upada u tu priču ne osporava sam zakon), na drugoj - PROSVETLJENJE SE SHVATA KAO STANJE SVESTI KOJE SE DOSEGNE KAO NEKAKVA KONAČNICA. Dosegneš prosvetljenje, uzašašće ili bilo šta slično sa nekim drugim terminom, i onda - dosegao si plafon, nema dalje, nema više, postigao si sve što ti je potrebno. Samo možeš da uživaš u plodovima svojih postignuća.

 

Ovde su takođe očigledne posledice idejnih manipulacija: NAŠIM AMBICIJAMA SE POSTAVE GRANICE, LIMITI, ONAKO KAKO SU NAM ONI POSTAVLJENI U KLASIČNIM DUHOVNIM DELIMA I OD STRANE NEKIH DUHOVNIU UČITELJA, TAKO I MI, PRIHVATAJUĆI IH, SAMI SEBI POSTAVLJAMO GRANICE U OKVIRU DUHOVNIH TEŽNJI. Jer, poznato je: ne možemo postići više od onoga što sebi odredimo kao mogući domet postignuća, možemo samo manje.

 

STAV: NE DELATI, NE TEŽITI, NE MISLITI - ODLIČNO ISKAZUJE I U OVOJ RAVNI TU KONCEPCIJU:  KADA SE POSTIGNE OVAKO DEFINISANO PROSVETLJENJE, NEMA SE VIŠE KUDA IĆI, NEMA SE VIŠE ŠTA IZNAD TOGA POSTIĆI, TIME SE POSTIGNE MAKSIMUM. "Ja sam postigao to, takvo prosvetljenje, vi ga eventualno možete postići, iznad toga nema ničeg što se može postići, stoga sa njim i prestaju sve težnje, sva traženja, svi napori!"

 

AKO IMAMO ZAKON - MOGUĆEG - STALNOG RASTA, PODRAZUMEVA SE DA SE NJEMU NE MOGU POSTAVLJATI GRANICE, O DUHOVNOM RASTU SE ONDA MORA GOVORITI U SMISLU JEDNE TRAJNO OTVORENE PERSPEKTIVE. Mi možemo u njemu prepoznavati neke faze, kao što je faza koja je već spominjana u ovim tekstovima, faza buđenja za Iluziju, ali - ko duhovno napredovanje shvati kao stalno OTVOREN PROCES mogućeg napredovanja, stalno će i ići dalje. Naravno, svako takvo kretanje je krivudav put, sa kojim se zalazi i na stranputice, put na kojem se i dalje može grešiti, te izlaziti ponovno na pravi put i greške ispravljati, ali - napredovanje, makar kakvim tempom,  je nezaustavljivo, ukoliko njega vidimo kao perspektivu. Ukoliko duhovno napredovanje shvatamo kao nekakvu luku, koja nam je cilj, u koju uđemo, a onda u njoj blaženo tavorimo - to ćemo i imati.

http://www.4dportal.com/hr/kolumne-miroslav-prvulovic/3513-zamke-oshovog-prosvetljenja