TRAGEDIJA LjUDSKOG RAZUMA

Tragedija ljudskog razuma sastoji se iz dva čina. Prvi čin se može nazvati bukvalnost, a

drugi vratolomnost.

Bukvalnost je, kada razum shvati jedan niži svet prostranijim od svih viših svetova tako, da smatra sve više svetove zbijene i potpuno sadržane u tome nižem svetu.

Vratolomnost je, kada razum previdi jedan svet, te vezuje onda prvi sa trećim, ili drugi sa četvrtim, bez srednjeg beočuga.

Bukvalisti i vratolomisti su najveće štetočine u čovečanstvu.

Prvi su stesnili sve više svetove u svet prirodni i tako pokušali identifikovati reč i smisao reči. Prema njihovom shvatanju carstvo moralno i carstvo duhovno i carstvo nebesno i sam Bog - sve se sadrži potpuno u carstvu prirodnom. Priroda je, prema tome i reč i objekt reči i znak i duh. Sledstveno, nije duh reči realnost reči, no reč je realnost duha. Ako si i ti bukvalista, onda je tvoj razum nepismen. Onda ti, pri čitanju prirode, ličiš na dete, koje sriče strane reči bez znanja smisla tih reči.

Vratolomisti su oni, koji, recimo preskoče carstvo moralno, a priznaju carstvo prirode i carstvo duhovno; ili pak, preskoče sva carstva između carstva prirodnog i Boga. Pri ovom fatalnom skoku razum se spotiče i razbija dva ogledala, zemaljsko i nebesno. Tada po razbijenim ogledalu zemaljskom igraju senke nemoralnih bogova i duhova, a po razbijenom nebesnom ogledalu igraju nemoralni ljudi i životinje.

Ako si i vratolomista, onda je tvoj razum razrok. Pomešao si reči iz raznih jezika i slažeš priču koju i sam ne razumeš. Prosuo si nebo po zemlji i razvejao zemlju po nebu, i po tom oblaku od prašine tancuješ sa šivom Tancerom, kradeš vatru od bogova sa prometejom, i sa Budom Gautamom spasavaš bogove!

Ovo su dva glavna čina tragedije razuma ljudskog, uz bezbrojne ostale scene i slike.

OBLACI

Ljudi, koji su sasvim blizu Boga, "hode s Bogom" kao Enoh, ne osećaju se sposobnim

da izraze Boga ni rečima, ni znacima, ni formama.

Ljudi, koji su malo dalje od Boga nego oni prvi, osećaju, da mogu izraziti Boga u rečima,

u znacima i formama.

Ljudi, koji su daleko od Boga, ne mogu da veruju u Boga, dok ga ne poznadu izražena u

rečima, znacima i formama.

Bog je milostiv prema svima i kupa svojom ljubavlju i ove poslednje kao i one prve. On je postavio mesec da svetli onim stvorenjima, koja bi sagorela od neposredne svetlosti Sunca.

Putniče na uskoj stazi, koračaj oprezno, od gušćeg oblaka ka tanjem; oprezno, držeći se uvek levom rukom za oblak, koji postavljaš i desnom za oblak, koji sretaš. Da te oganj u tankom oblaku ne sagori! Drži ovo, no ne pusti ni ono!