Od postanka čoveka postoji i molitva. U trenucima krize ili nevolje, ili pak zbog ostvarenja svojih želja i namera, ljudi su oduvek pribegavali jednom specifičnom, unutrašnjem obliku komunikacije sa nečim što je više od njih samih, sa Bogom, Univerzumom ili kako god već nazivali ono nespoznajno i beskrajno od čega smo postali. Kao da je to obraćanje višim silama usađeno u nas i postoji u samom instinktu. Molitva, kojoj god religiji da pripada, u svojoj suštini je ista. Ona počiva na univerzalnim principima i zakonitostima koji vladaju u prirodi i kosmosu, kao što i sam naš život počiva na njima.

Postoji neizbrojivo mnogo različitih molitvi, u zavisnosti od religije, namene ili od samog karaktera i maštovitosti osobe koja se moli. Religija i tradicija kojoj pripadamo, pravoslavno hrišćanstvo, poseduje izvorno znanje o značaju i važnosti molitve, kao i o samoj formi izvođenja. Učeni ljudi su hiljadama godina otkrivali nevidljivu i tajnu strukturu koja se krije iza ovog svetog čina i na taj način doprinosili sve boljem shvatanju procesa koji je naizgled tako običan i jednostavan, a u stvari krije ogromnu moć koju čovečanstvo još uvek ne može da razume.

Dušan Ninić, pisac i istraživač o kome smo već pisali, napravio je analizu najpoznatije hrišćanske molitve „Oče naš“ predstavljajući je iz više uglova i otkrivajući podudarnosti koje postoje između nje i univerzalnih zakona. Predavanje koje je Dušan održao pod nazivom „Dva viđenja molitve Oče naš“ izazvalo je veliku pažnju u javnosti i kod domaćeg sveštenstva. Kroz prizmu dva različita ugla gledanja – pravoslavnu teologiju Vladike Nikolaja Velimirovića i teozofski pogled Rudolfa Steinera (Rudolfa Štajnera), Dušan Ninić prikazao je slojevitost koja se krije iza ove bazične hrišćanske molitve.

„Cilj nam je da skrenemo pažnju da pored hrišćanskog poimanja molitve Oče naš, postoje i druga tumačenja, koja na svoj način objašnjavaju njenu sadržinu, svodeći sedam molbi iz molitve na sedam elemenata prirode koje možemo naći svuda – od strukture čoveka do sedam tonova u muzici, sedam redova ’Periodnog sistema elemenata’ itd.“, pojašnjava Dušan i nastavlja: „Kada govorimo o molitvi uopšte, a pogotovo iz hrišćanskog ugla, setimo se kako je Hrist prikazao osnovno raspoloženje koje bi moralo vladati u svakoj molitvi. On kaže: ’Oče, neka me mine ova čaša, ali ne moja nego Tvoja volja neka bude’.

Ako molitelj želi da moli hrišćanski, u njegovoj duši mora živeti to osnovno opredeljenje bez obzira na to za šta on lično molio. To je osnovno molitveno raspoloženje na koje se kroz uzvišenu duhovnost oslanja i Vladika Nikolaj Velimirović.
Sa druge strane, teozofski gledano, sve stvarne molitve, ako se raščlane reč po reč, kriju mnogo više od jezički i gramatički lepo nanizanih reči.

Stari filozofi koristili su molitvene formule iz duhovne nauke. Nema ni jedne molitvene formule koja nije rođena iz velikog znanja. Da one nisu tako uređene, gde bi im bila snaga da deluju kroz hiljade godina i to podjednako i na naivnog čoveka i na mudraca“, završava gospodin Ninić.

Da bismo razumeli Steinerovo teozofsko tumačenje molitve Oče naš moramo prvo objasniti njegov pojam emanacije. Žrtvovanje sopstvenog života svom odrazu u ogledalu, svojoj slici, duhovna nauka oduvek je nazivala emanacijom. Prema Steineru prve tri molbe u molitvi Oče naš govore upravo o tome.

IME iz prve molbe je središnja tačka, Bog, iz koje je krenulo stvaranje. VOLJA BOŽIJA predstavlja proces emanacije jer ceo univerzum oživljava univerzalna volja koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti, odnosno u svojoj ogledalskoj slici koja se drugačije naziva KRALJEVSTVO BOŽIJE.


Dva viđenja molitve „Oče naš“

OČE NAŠ

Kad kažeš ove reči, priznaješ da je on tvoj Otac nebeski, ali u isto vreme i otac tvoga sluge i nadničara, tvog bolesnog suseda i samrtnika, jer ti je zapoveđeno od Sina Božijega, vrhovnog donosioca istine o Bogu i o ljudima da kažeš ’Oče naš’, a ne ’Oče moj’. (Vladika Nikolaj)

U molitvi „Oče naš“ nije izraženo ništa drugo nego ljudska duša – kada se ona na ispravan način uzdigne toliko da se može tako nazivati jer je njeno poreklo Božansko. Mi smo deo Božanstva. Molitvom čovek treba da se u časovima potrebe uzdigne do razvojnog smisla svoje sedmočlane prirode, a sedam molbi izražava duhovno-naučni uticaj na ljudsku prirodu. (Rudolf Steiner)

KOJI SI NA NEBESIMA

Znači da je tamo gde je Otac naš, i otadžbina naša. Neznabošci koji vide svoga roditelja jedino u ovom materijalnom svetu bilo kao čoveka bilo kao reku ili kao Sunce i Mesec, ne mogu ni verovati u neku drugu otadžbinu do u zemaljsku. Otadžbina je blago veliko, a Gospod je rekao: ’Gde je blago vaše, onde je i srce vaše’. (Vladika Nikolaj)

Time ukazuje na najdublju osnovu ljudske prirode, na najskrivenije biće čovekovo, koje po hrišćanskoj ezoterici pripada duhovnom carstvu. Tri prve molbe odnose se na tri viša člana ljudske prirode, na čovekovu božansku sadržinu: ’Sveto nek Ime je tvoje, da priđe Kraljevstvo tvoje i Tvoja Volja neka bude’. (Rudolf Steiner)


Nakon adresiranja molbi, odnosno navođenja kome i gde su upućene, sledi sedam molbi koje su grupisane u dve celine od po tri i četiri molbe. Prve tri molbe odgovaraju prirodnim elementima: VAZDUH, VATRA i VODA, a to bi bila i prva tri tona u muzičkoj skali – C, D i E. Prve tri molbe su:


NEK SE SVETI IME TVOJE

Neka se svi naši poslovi u ovom prolaznom životu osveštaju imenom Božijim. Neka naše društveno uređenje bude naslovljeno i pokriveno imenom Božijim. (Vladika Nikolaj)

U kraljevstvu se pojavljuje Božanstvo u beskrajnoj raznovrsnosti, a pojedina bića se razlikuju po tome što im se daje ime, koje nije samo puko imenovanje već i suštinsko određivanje u smislu tajne nauke. (Rudolf Steiner)

NEK BUDE CARSTVO TVOJE

Carstvo Božije ne može se razlučiti od carovanja Božijeg. Carstvo dolazi zajedno sa carem. Bila bi besmislica iščekivati carstvo, a odbaciti cara. U crkvenoj molitvi „Carju Nebesni Utješitelju“ vernici mole Cara Duha da dođe: „Dođi i useli se u nas“. Smisao obe molitve je jasan: Carstvo Božije doći će onda kada i Car Bog dođe. Moleći za Carstvo Božije mi u stvari prosimo najsavršeniju vlast, a moleći za dolazak Cara Boga mi prosimo dolazak najsavršenijeg Vladara nad sobom. (Vladika Nikolaj)

Ceo univerzum oživljava univerzalna volja, koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti. Taj proces zbivanja beskonačne raznovrsnosti, to beskrajno umnogostručenje Božanstva – naziva se svuda u tajnoj ili duhovnoj nauci kraljevstvom. Kraljevstvo prikazuje u beskonačnoj raznolikosti biće Božanstva. (Rudolf Steiner)

NEKA BUDE VOLJA TVOJA KAKO NA NEBESIMA TAKO I NA ZEMLJI

U nebeskom duhovnom svetu vlada savršena volja Božija. No, ta vladavina volje Božije nije silom nametnuta nego nju duhovi svetlosti dragovoljno usvajaju, pokoravajući svoju volju volji Božijoj kao jedinoj nepogrešnoj. (Vladika Nikolaj)

Život univerzuma potiče od Božanske emanacije. Ceo univerzum oživljava univerzalna volja koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti. Volja je, dakle, središte. (Rudolf Steiner)


Prateći ovaj redosled molbi, a uzimajući u obzir ono što smo s početka rekli o emanaciji, pažljivi čitalac može s pravom zapitati zašto u redosledu nabrajanja molbi ne stoji prvo IME, pa VOLJA, pa na kraju KRALJEVSTVO, jer ono proističe iz Imena koje stvara Volja Božija? Odgovor bi bio prost. U molitvi mi se molimo za nešto što je već stvoreno. Ne molimo da se Bog ispolji, već da ostane Božansko kraljevstvo koje je već stvoreno.

Nakon prve tri molbe koje odgovaraju elementima VAZDUH, VATRA i VODA, slede četiri molbe koje sve zajedno odgovaraju prirodnom elementu ZEMLJA ili sledećim muzičkim tonovima: F, G, A i H.


HLEB NAŠ NASUŠNI DAJ NAM DANAS

Jer kao što ne govorimo Oče moj, tako ne govorimo ni hleb moj. Otac je zajednički svim sinovima Božjim i darovi Očevi su zajednički. Ovo je prvi moralno-ekonomski princip za društveno uređenje; moralni jer priznajemo da je hleb od Boga, i ekonomski jer hleb što Bog daje pripada svima. (Vladika Nikolaj)

Odnosi se na fizičko telo koje možemo posmatrati kao deo materijalnog dela naše planete. Njegova je supstanca uzeta iz delova planete i u nju se vraća. Takođe nas upozorava i da živimo u sadašnjem trenutku, jer tražimo hranu za sada, za DANAS. (Rudolf Steiner)

I OPROSTI NAM DUGOVE NAŠE KAO ŠTO MI OPRAŠTAMO DUŽNICIMA SVOJIM

Bog odlučno traži od nas tu obavezu. On će nama oprostiti onako kako mi budemo opraštali. No ludo je bojati se ove obaveze i ovoga uslova. Jer mi beskrajno više dugujemo Bogu nego što nama može sav svet dugovati. (Vladika Nikolaj)

Ova molba se odnosi na eterično telo i na njega moramo takođe gledati kao na deo onoga što nas okružuje. Trebalo bi znati da su u astralnom telu svi nagoni, požuda i strasti. Eteričko telo krije u sebi stalnija i trajnija duševna svojstva. Sve ono što se polagano razvija, trajne sklonosti, trajna svojstva temperamenta, trajne navike, sve je to usidreno u eteričkom ili životnom telu. Oduvek su se svuda u tajnoj nauci označavale pogreške protiv zajednice koje potiču iz eteričkog tela kao dug. (Rudolf Steiner)

I NE UVEDI NAS U ISKUŠENJE

Kušati znači ispitivati. Da nije greha, ne bi bilo ni kušanja. No mi se osećamo slabi i molimo Boga da nas ne stavlja na ispit, jer ćemo pasti i propasti. Zemaljska vlast i telesna želja čim se začnu u ljudima, ljudi izgube viziju sveopšteg Oca nebeskog i padaju u očajnu i ubitačnu sebičnost, počinju svetkovati ime svoje iznad Božjeg. I ne uvedi nas u iskušenje – u pozitivnom smislu rečeno znači spasi nas od iskušenja. To jest, spasi nas od nas samih. (Vladika Nikolaj)