STARAC JEFREM (FILOTEJSKI I ARIZONSKI) OČINSKE POUKE

(IZBOR IZ PISAMA I BESEDA)

Starac Jefrem Svetogorac

UVOD

PROLOG - JEROTEJ VLAHOS,

mitropolit Nafpaktosa i Svetog Vlasija

* * * * * *

O SPASENJU DUŠ E I RAJU O PATNJI, BOLU I TRUDU O BOLESTI

O GREHU, POKAJANJU, P LAČ U  PO BOGU I SUZAMA O ISPOVESTI I DUHOVNOM OB RA ČUN U

O MONAŠ TVU, DEVSTVENOSTI I Č IS T OT I O SVETU I PORODICI

O POSLUŠ ANJU, NEPOSLUŠNOSTI I ODSECANJU SAMOVOLJE PRVO SLOVO O POSLUŠ ANJU

DRUGO SLOVO O POSLUŠ ANJU

 T R EĆ E SLOVO O POSLUŠ ANJU

O VERI, POŠ TOVANJU I LJUBAVI PREMA STARCU SLOVO O SAVESTI I POSLUŠ ANJU

O SMRTI, PAKLU I SUDU O STRASTIMA

O TELESNOM I NEVIDLJIVOM RATU SA DEMONIMA

O GNEVU

O RATU SA DEMONIMA O DUHOVNOJ BORBI

O NEMARU I B OJA Ž LJIV OS T I

O PRISILJAVANJU, OD V A ŽN OS T I I SAMOODRICANJU

O OS U Đ IV AN JU

O BEZMOLVIJU, PRAZNOSLOVLJU I OD V AŽ N OST I

O GORDOSTI, SAMOPREKORU I SMIRENJU O LJUBAVI PREMA BR AĆ I I PRAŠ TANJU

O ISKUŠ ENJIMA

O VERI, NADI I TRPLJENJU

O POMISLIMA, MAŠ TANJIMA I RASEJANOSTI O TREZVENOUMLJU

O UMNOJ I S R DA ČN OJ MOLITVI

O TREZVENOUMLJU I UMNO-S RD AČ N OJ MOLITVI

 

O MOLITVI

O P R A K T IČ N OM  METODU UMNE MOLITVE O MOLITVI (O PUTU NEPRESTANE MOLITVE)

 S V ET OOT A ČK I SAVETI O MOLITVI ANTOLOGIJSKE MISLI O MOLITVI O SOZERCANJU

O LJUBAVI I SMIRENJU B OŽ IJEM , O BLAGODATI I STRAHU B OŽ IJE M

O B OŽ A N S TV EN OJ  LITURGIJI I B OŽ A N S TV EN OM  PR IČ EŠ ĆU O UPOKOJENIMA

UVOD

 

Pre nekoliko godina počeli smo da sakupljamo pisma našeg mnogopoštovanog starca Jefrema, upućena njegovim duhovnim čedima - monasima, monahinjama i mirjanima, koji su nam ih na naš zahtev revnosno ustupili. Iz tih pisama izdvojili smo odlomke koji se odnose na duhovna pitanja. Rasporedili smo te odlomke po odreĎenim temama i na taj način dobili deset priručnika, od kojih je svaki sadrţao stavove, mišljenja, savete i, uopšteno govoreći, sve ono što bogoprosvetljeni duhovni otac moţe da ponudi svojim čedima. Ti spisi su plod njegovog višegodišnjeg truda da praktično ostvari sve ono što su nam sveti Oci predali kao duhovno nasleĎe (v. 1. Tim. 1;14).

Ovi priručnici bili su podeljeni vrlo ograničenom broju njegovih duhovnih čeda kao pomoć u njihovoj duhovnoj borbi. Sledeći njihove savete i ohrabrenja, prihvatili smo da objavimo ovu knjigu, kombinujući ove priručnike i dodajući im izvesne odlomke iz Starčevih omilija. Kako se u grčkom izdanju nalazi nekoliko odlomaka koji samo ponavljaju ideje izraţene više puta u samom tekstu, oni su, uz Starčev blagoslov, izostavljeni u ovom prevodu. Molimo se da svi, koji čitaju ovu knjigu u dobroj nameri i sa poboţnom revnošću, naĎu u njoj duševnu korist i da se sa uţivanjem napoje duhovnom vodom našeg mnogopoštovanog Starca.

Duţnost nam je da se zahvalimo svima koji su na različite načine doprineli kompletiranju ovog izdanja, i molimo se da ih Bog obilato nagradi.

Ova knjiga je posvećena svima onima što koračaju uskim i teškim putem koji vodi u večni ţivot.

Oci Svetog manastira Filoteja

PROLOG - JEROTEJ VLAHOS, mitropolit Nafpaktosa i Svetog Vlasija

Veoma sam počastvovan što me mnogopoštovani arhimandrit Pajsije, iguman Grčkog pravoslavnog manastira svetog Antonija, zamolio da napišem prolog za ovu knjigu Starca i Oca ovog manastira, arhimandrita Jefrema, nekadašnjeg igumana manastira Filoteja na Svetoj Gori. Blagodarim Bogu što je ova knjiga prevedena i na engleski jezik, jer verujem da će dati drugačiju perspektivu onima koji čeznu za preporodom u Hristu i ţele da prevaziĎu velike probleme koji muče savremenog čoveka: smrt i dualizam izmeću naslade i bola.

U prošlosti sam se susreo sa starcem Jefremom i u situaciji sam da shvatim vrednost njegovih reči. Tokom šezdesetih godina, dok sam bio student Bogoslovske škole u Solunu, čuo sam za izuzetnog monaha koji je kao isihasta ţiveo u Novom skitu na Svetoj Gori i bavio se umnom molitvom. U to vreme silno sam čeznuo da se upoznam sa ovim Starcem. Otišao sam da ga vidim u njegovoj isposnici u Novom skitu. Strpljivo sam čekao da ga sretnem, jer se odmarao nakon svenoćnog bdenja provedenog u umnoj molitvi i okončanog boţanstvenom Liturgijom. Posle nekoliko sati, susreo sam starca Jefrema i dobro sam zapamtio slatke reči koje su izgovorila njegova usta. Tad sam po prvi put čuo reč koju će često ponavljati: "αδολεζτφ", odnosno "veţbati" ili "upraţnjavati." Shvatio sam da je ispred mene jeromonah koji je neprestano bio zaokupljen Bogom i koji je nezasito ţudeo za obiljem boţanske blagodati.

Kasnije sam ga ponovo susreo na Svetoj Gori, gde je bio iguman svetog manastira Filoteja. Posetio sam ga zajedno s jednom grupom mlaĎih ljudi, i ponovo sam stekao isti utisak. Njegove reči bile su umilne, slatke, prodorne, otkrovenjske, prozorljive, obnavljajuće i isceljujuće, izvedene iz svetootačke mudrosti. Bila je to ista ona osoba koju ćete susresti u knjizi Saveti sa Svete Gore (odnosno u knjizi Oĉinske pouke, kako se zove u grčkom izdanju), jer ona sadrţi reči preispunjene blagodaću, reči duhovnog oca upućene njegovim duhovnim čedima. Pouzdano znamo da je duhovni otac neko ko preporaĎa duhovna čeda, ko ih izvodi iz vrtloga strasti i vodi ka slobodi slave dece Boţije (v. Rim.8;21), odnosno neko ko njihovom ţivotu daje drugačiji smisao i perspektivu.

Kao neko koga se dobro sećam iz vremena svoje mladosti i koga sam susreo na stranicama ove knjige, otac Jefrem je istinski učitelj duhovnog ţivota i pouzdan vodič za hrišćansko putovanje prema preporoĎenju, budući da je i sam bio poučen boţanskom i da ga je opitno doţiveo. Zbog toga su njegove reči i bile pune blagodati i istine (Jn. 1;14). U njegovom slučaju moţe se primeniti izreka svetog Jovana Sinajskog, pisca ĉuvene Lestvice: "Istinski učitelj je onaj koji je primio duhovnu tablicu znanja koju je Bog ispisao Svojim prstom, odnosno dejstvovanjem prosvetljenja, i neko kome više nisu potrebne ostale knjige."

Sadrţaj ove knjige u skladu je sa isihastičkim načinom ţivota, koji je opet u suprotnosti s racionalizmom i senzualizmom. Vrlo dobro znamo da je isihija (bezmolvije, molitveno tihovanje) apostolski i svetootački način ţivota. Drugim rečima, to je uistinu ţivot kakvom je učio Hristos i kakvim su ţiveli apostoli i sveti Oci Crkve. Takav ţivot je preduslov za proročku, apostolsku, mučeničku i podviţničku blagodat. Umno (noetičko) bezmolvije (tihovanje, isihija), u svojoj istinski antropološkoj dimenziji, predstavlja osnovu bogoslovlja i temelj svih dogmi hrišćanske vere.

Sveti Oci su odogmatili da je Hristos savršeni Bog i savršeni čovek, da je u Njegovoj ličnosti boţanska priroda sjedinjena sa ljudskom prirodom "nesmešivo, nepromenljivo, nedeljivo i nerazdvojno", da je Hristos jedan od Trojice. Oni su razvili sva hristološka i trinitarna učenja upravo zbog toga što su posedovali lični opit ove istine, odnosno videli su slavu Boţanstva u ljudskoj prirodi Logosa. Ovo egzistencijalno znanje bilo je plod i rezultat umnog tihovanja (noetičkog isihazma). Najpre dolazi praksa (delanje) koja podrazumeva očišćenje srca, a za njom sledi teorija (sozercanje), koje podrazumeva prosvetljenje i oboţenje.

Sabor koji je odrţan u vreme svetog Grigorija Palame (i ima sve karakteristike Vaseljenskog sabora) s tačke gledišta postavljanja dogme o istinskom putu i istinskom metodu koji se moţe i mora koristiti da bi se dostiglo bogoviĎenje predstavlja, u suštini, kamen temeljac svih Vaseljenskih sabora. Drugim rečima, oci-bogovidioci su oni koji Sabor čine vaseljenskim i pravoslavnim. Ono što je zabeleţeno u Sinodalnom (Saborskom) tomosu iz 1347. godine veoma je karakteristično: "Ovim ovde objavljujemo da su gorepomenuti najpoštovaniji jeromonah Grigorije Palama i monasi saglasni s njim... najverodostojniji branitelji, prvaci i pomoćnici

Crkve i Pravoslavne vere" i svakoga ko govori protiv Grigorija Palame i monaha koji su uz njega "predajemo istom sudu odlučenja (izopštenja), bilo da je sveštenik ili mirjanin." Drugim rečima, ovaj Sabor izopštava (odlučuje) svakoga ko poriče pravoslavni isihazam, i ko god ne razume isihastički ţivot, pokazuje da ne razume ni duhovno ustrojstvo Crkve.

Prema tome, bogoslovlje koje nije povezano sa isihazmom u pravoslavnom značenju te reči, bogoslovlje koje nije plod pravoslavnog umnog bezmolvija (noetičkog isihazma) i koje ne vodi ka njemu, koje ne moţe isceliti i koje ne vidi boţansko, predstavlja svetovno, intelektualističko bogoslovlje stvoreno razumom, što znači da čoveku apsolutno ništa ne moţe da ponudi. Bolje rečeno, takvo bogoslovlje stvara samo još više nevolja i pometnje. Prema nadahnutim rečima bogovidioca, svetog Grigorija Palame, pravoslavno umno bezmolvije (noetički isihazam) je "istinsko delanje (praksa), predvorje sozercanja (teorije) ili bogovićenja, jednostavnije rečeno, ono je jedini dokaz da je duša uistinu isceljena."

U situaciji sam da znam da su sledeća poglavlja izdanak i plod poslušanja i umnog bezmolvija, ishod boţanskog uspona, i da su to, sasvim pouzdano, reči koje dolaze iz očinskog srca, reči koje čoveku pomaţu da bude isceljen u atmosferi duhovne ljubavi. To su tekstovi koji će čitaoca nadahnuti verom i nadom. Oni duhovnom ţivotu daju drugu dimenziju i otvaraju nove horizonte, pomaţući mu da prevaziĎe strašni dualizam izmeću zadovoljstva i bola. Oni predstavljaju drugačiji jezik, različit od jezika intelektualnog i akademskog bogoslovlja, bogoslovlja koje deluje ili unutar granica racionalnog mišljenja ili unutar okvira duhovne praznine i beskičmenog socijalnog angaţmana. Njegove reči podstiču srce na molitvu, upravo zato što i proishode iz molitve.

Dobro je poznata činjenica da čovek, kada je iskren, kada uistinu voli i kada je okusio dar dobrote Boţije, delotvornije pomaţe bliţnjima čak i ako je njegovo izraţavanje oskudno, čineći to mnogo bolje nego onaj ko upotrebljava birane reči i odmerene bogoslovske izraze. Ovo se dešava stoga što je jedna stvar doći do šumskog izvora hladne i sveţe vode koja će ugasiti čovekovu ţeĎ, a druga nacrtati prekrasan izvor u kojem, meĎutim, nema vode, i koji ne moţe ugasiti ţeĎ, ili pak naći izvor koji je veoma lep ali neprikladan za gašenje ţeći, budući da je njegova voda zagaćena i prljava.

Značajno je da se duhovne reči ove knjige, proistekle iz svetogorskih tihovanja i bdenja, sada predstavljaju u Americi gde, s jedne strane, preovlaĎuje atmosfera velikog razočarenja u racionalizam i senzualizam, dok se s druge zapaţa traganje za verodostojnim ţivotom koje prevazilazi vatikanizovanu eklisiologiju, akademsko i intelektualističko bogoslovlje, protestanstvujuću sociologiju i etiku, duhovno praznu i varljivu meditaciju, ateistički socijalni angaţman i sl. Verujem da će ova knjiga biti od velike pomoći onima koji teţe da u svom ličnom ţivotu, srazmerno uloţenom naporu, okuse istinski biblijsku i svetootačku hranu, koja daje smisao ljudskom ţivotu i predstavlja istinski hleb ţivota.

Prema rečima svetog Simeona Novog Bogoslova, papa-Jefrem je "primio plamen" i razdelio ga mnogim svetogorskim monasima a zatim i Crkvi u Americi, gde postoji velika potreba za njim. Zahvaljujući engleskom izdanju ove knjige, proširićemo taj plamen na sve one koji tragaju za istinski pravoslavnim ţivotom.

30. oktobar 1998,

na dan Svetih apostola Kleope i Artemija