Jedan moj poznanik je kao dete proglasen mentalno
retardiranim, pohadjao je specijalne skole za decu sa mentalnim
problemima samo zato sto nije na vreme zatvorio svoju vezu sa
drugim nivoima. Imao je mnogo nevidljivih drugara kao dete i
kada je odrastao, nije zeleo da ih se odrekne. Oni bi mu ponekad
davali male poklone. To je sve bilo cudno za njegovu porodicu.
Doktor je rekao: "Aleks nije bas sam sa sobom, verovatno je
retardiran". Danas je on poznati parapsiholog i ima tri doktorata.
Radi vantelesna istrazivanja za policiju, pronalazi nestalu decu.
On je normalan, ostali samo pokusavaju da zadovolje svoje
roditelje.
Svako od nas ima secanja na svoje postojanje pre rodjenja. Ona
ponekad procure iz podsvesti u svestan um. Sta se desava ako
smo dosli iz drugog zvezdanog sistema? Sta bi se desilo kada
bismo pokusavali da zivimo u skladu sa pravilima iz tog dela
univerzuma? Tamo niko nije skrivao svoja osecanja. Svako je
bio telepata, otvoren, iskren. Ako bismo tako funkcionisali na
ovoj planeti, dobili bismo ozbiljne ćuške od okruzenja, porodice,
ucitelja, zato sto smo razliciti.
Na Zemlji, moramo da naucimo da se prilagodimo. Pocinjemo da
se zatvaramo kako bismo preziveli. "Cekaj, necu svakome da
kazem sta znam i sta vidim. Veoma diskretno cu se povuci jer ne
zelim da budem kaznjen. Ponasacu se kao normalno ljudsko
bice". Mnogima se ovo desava. Onda posle dvadeset, trideset,
cetrdeset godina neko dodje i kaze: "Ispricaj mi to sto znas". Ali
mi smo uplaseni i reci cemo: "Ne, ne, neces me prevariti. Ne
secam se ja tih kosmickih stvari".
Secam se svojih iskustava koja sam imao kao dete. Bio sam u
poseti rodjacima i igrao sam se u dvoristu oko cvornovatog
drveta sa nekim nevidljivim gnomom koji je bio mnogo brzi od
mene. Onda me je u toj igri iznenadio rodjak. Ja sam se toliko
postideo sto sam se igrao sa necim sto je nevidljivo, da sam se
zakleo da nikada vise necu biti tako neoprezan. Mnogo godina
kasnije preselili smo se u Santa Fe i ponovo sam video
cvornovato drvo slicno onom iz dvorista mojih rodjaka. Jednog
dana sam se jako mucio da pronadjem neke odgovore. Otisao
sam do svog omiljenog mesta za meditaciju. Parkirao sam auto
na mestu odakle sam imao divan umirujuci pogled na dolinu.
Tek sto sam seo i poceo da se relaksiram, video sam na stotine
tih malih ljudi, pojavljivali su se iza drveca. Vikali su: "Potrebno
je da ga razveselimo! Drz? te ga!" Posle nekoliko minuta sam
vikao: "Prestanite! Prestanite!" Nisam vise mogao da izdrzim da
me golicaju, ali sam bio odusevljen sto su se posle cetrdeset
godina vratili da se igraju sa mnom. Svako ima tu opciju da se
priseti trenutaka kada se igrao sa svojim specijalnim prijateljima
iz drugih dimenzija.
Da li mozete da se setite detalja iz svog zivota kada ste se bavili
onim do cega vam je zaista stalo? Uranjali ste u to vreme bez
vremena kada ste se igrali sa lutkama, ili u pesku. Tada bi
ostatak sveta potpuno nestao. Ti su momenti model onoga cemu
treba da tezite u zivotu. Mozete da u tom stanju zivite neprekidno
jer ste vi ti koji kreirate svoju realnost. Mozete da iskreirate
avanture, zanimljive poduhvate ili da se valjate od smeha.
Mozete da imate sve sto zelite u vasoj verziji blazenstva.
Drama je poznata (utočiste)
Blaženstvo je nepoznato (zastrašujuće)
Vazno je da zapamtimo da savrsenstvo nece biti dosadno.
Ponekad upadnemo u zamku i prizivamo dramu jer pogresno
verujemo da nirvana nece biti zanimljiva. Kada zivimo svesno,
postajemo svesni koliko je drama iscrpljujuca. Kada se desi
neka dramaticna situacija na poslu, da li se sklonimo ili idemo
da istrazujemo sve detalje u vezi sa tim? Kako mozemo da
budemo povezani sa svetlom ako ucestvujemo u drami?
"Kurs cuda" nam kaze da jednostavno izaberemo mir. Ali, ako
vas neko tresne po nosu, da li da uzaberete mir? Ako banka zeli
da vam oduzme kucu, da li da reagujete dramaticno ili da kazete:
"Pa, sta cu, to je samo kuca". Ovo deluje zabavno, ali istina lezi
u tome sta izabrati. Vecina od nas bi se uznemirila i potresla
kada bi neko dosao da nam oduzme kucu. Zaboravljamo da mi
kontrolisemo nase telo i nacin na koji ono reaguje. Sami biramo
svoje emocionalno stanje u svakom trenutku. Posto zrtve ne
postoje, imamo mogucnost da izaberemo mir.
Vecina nije bas sasvim sigurna da je spremna da se odrekne
drame. "Da li to znaci da treba da budem ravnodusan do kraja
prvenstva u basketu?" Ne treba nicega da se odricemo. Ali,
moramo da promenimo perspektivu ako zelimo slobodu. Nema
vise pobednika i gubitnika na terenu, to su samo individue koje
prevazilaze svoja ogranicenja. Kosarka je divno nastavno
sredstvo. Kada atleticarka skoci vise ili trci brze od svog
rekorda, iz njene perspektive ona je napredovala dalje u pravcu
neogranicenosti. Iz nase perspektive, zelimo da vidimo kako se
Bogovi igraju, nista drugo. Jedina svrha tih atleticara je licni
napredak. Dok to ne uvidimo, ostacemo zapleteni u sopstvenoj
mrezi.
Kada neko pocne da sledi sopstveno blazenstvo i odbije da se
dalje povinuje autoritetima, sledi period kada nam se ucini da
smo se debelo zeznuli. Na to ce nam prvo ukazati porodica i
prijatelji. Reci ce da smo neprakticni, da ne mozemo tek tako da
damo otkaz ili da se razvedemo. Ovo je jezivo zastrasujuci
prelazni period, ali posle kratkog perioda prilagodjavanja,
pocinju da se desavaju fenomenalne stvari. Ako prestanemo da
igramo po starim pravilima, videcemo da i nema nicega sto
bismo mogli da izgubimo. Ovde okusimo istinu: moguce je da
trajno okoncamo borbu.
"Poverenje", opet ta reč
Probudjene duse u jednom trenutku odluce da potpuno veruju
univerzumu. Previse frustrira kada se do kosmicke svesti dolazi
sitnim koracima. Nadajmo se da ce jednom svi skupiti hrabrost
da skoce u ambis. Ovo mora da se uradi s? vremena na vreme.
Srecom, univerzum je veoma blagonaklon i totalno je na nasoj
strani. Ako dozvolimo da nasa tranzicija bude zabavna, ona ce i
biti. Univerzum nas toliko voli da ce sigurno otkloniti sva nasa
ogranicenja, na manje ili vise zabavan nacin. Ali, kosmicki zakon
nalaze da uvek imamo mogucnost da izaberemo laksi nacin. To
se desava kada dobijemo nagon da damo otkaz ili promenimo
zivot na neki drugi nacin. Osecamo da ce nas vise ispunjavati
ako svoje vreme pocnemo da koristimo na drugaciji nacin.
Misli iz naseg uma se realizuju. Kada pocnemo objektivno da
analiziramo misli koje najcesce imamo u umu, prepoznacemo
sta ce nam se u buducnosti desiti. Ako stalno kukamo zbog
posla: "Ne zelim da idem na posao", univerzum ce se postarati
da vise ne idemo na posao. Zato, bolje da mi damo otkaz nego
da zavrsimo na hirurgiji, da nas otpuste ili da se firma zapali.
Mudro je reci: "U susret mi nailazi predivan posao", umesto: "Ne
zelim da idem na posao". Univerzum se ne bavi procenama da li
su nase misli pozitivne ili negativne. On ih cita i realizuje.
Kada univerzum pocne da ih pozuruje, ljudi tipicno reaguju
ovako: "Ali, ne mogu tek tako da dam otkaz! Od cega cu da
zivim? Umrecu od gladi! Ako ne dam otkaz i ako sledecih
dvadeset godina ne budem radio taj posao koji mrzim, oduzece
mi kucu!" Ako je ugrozena vasa kuca, ne opirite se. Slobodno
recite: "Dovidjenja, kuco. Bila si mi divan dom, ali ja sam sada
na putu ka slobodi". Opiranje izaziva duboko bolna iskustva.
Sve je to samo lekcija i ako je vasa imovina u opasnosti,
slobodno recite: "Boze, nosi. Ne treba mi i bas me briga sta ce
biti sa mojom imovinom". Ako ovo iskreno mislite, koliko sutra
ce sve biti sasvim u redu. Ali, ako izaberete da se oko toga
sekirate, koliko sutra ce sve biti jos gore.
"Ne treba da imas drugih bogova osim mene", je upozorenje
kojim nas na fizickom planu kosmicki zakon opominje da kada
poklanjamo paznju odredjenim stvarima mi od njih pravimo
bogove. Ako verujemo da nas unutrasnji mir i sreca poticu iz
kuce, onda je kuca nas Bog. A kuca je los Bog i donosi samo
nesrecu. Ako znamo da smo mi ti koji kreiramo sopstvenu
realnost, zasto bismo onda kreirali nesrecu? To je zato sto ne
verujemo da je univerzum prijateljski nastrojen i jos uvek nismo
naucili da sa poverenjem ocekujemo da nam slede sve bolje i
bolje stvari. Drustvo nas uci da cemo bankrotirati ako ne radimo
sve te dosadne stvari koje mrzimo, ukljucujuci i administrativne
poslove. Willie Nelson je u trenutku kada su mu oduzimali kucu
rekao: "Sada se secam kako je pre nekoliko godina bilo divno
biti slobodan".
Jedan veoma vazan aspekt lekcije o odvajanju kaze da je veoma
vazno da se ne zaboravi ovo: ono cega se dobrovoljno
odreknemo, ne stvara bolno iskustvo. Samo nam ukaze na to
koja je nasa "potreba" izazivac bola. Kada skocimo u ambis, mi
se odreknemo svega. Ako nema straha i gubitka, nema ni bola.
Verujemo da ce se Bog pobrinuti za nas i odvesti nas tamo kuda
zelimo.
Nije lose unapred znati koji nas blokovi mogu cekati na putu.
Ponekad nam se cini da smo se oslobodili necega, a u stvari, to
smo samo delimicno uradili. Mozda vam nekoliko puta ukradu
auto kao sto se meni desilo, itd. Toliko se bojimo bola koji
donosi blok, da unapred trazimo garancije. Zelimo da kazemo:
"O.K. Boze, skocicu ja, ali mi prvo daj novac", ali cemo
verovatno kao odgovor dobiti: "Greska! Prvo se obavezuj, pa
ces dobiti novac". Ako prvo dobijete novac, nista necete nauciti.
Svako bi tako uradio, ali ce samo majstor da se usudi i skoci
iako nema dokaza da je to uopste moguce. Majstorstvo je imati
veru u sebe da ste toliko u saglasju sa univerzumom da ce se
ostvariti sve sto pozelite. Kao ohrabrenje, dodao bih da su
cudesa prirodno stanje bica. Kao sto kaze "Kurs cuda", kada se
ne desi cudo, nesto je poslo naopako.
Kako dozvoliti univerzumu da popravi nasa ogranicenja
Pre mnogo godina sam radio za American Airlines. koro ceo dan
sam provodio uzivajuci u avionima i bio sam srecan. Naucio sam
da sa ljudima ne treba da raspravljam o metafizici, ali mi se
jednoga dana, moj prijatelj inzenjer obratio za pomoc. Bio je
preokupiran poslom, potpuno pod stresom. Banuo je sa recima:
"Ti si najsrecnije stvorenje koje sam video. Da li mozes da me
naucis da i ja buidem kao ti?" Tri nedelje kasnije je zavrsio u
bolnici zbog infarkta i uradili su mu tri bajpasa. Univerzum na
svaku molbu odgovara savrseno i ekspeditivno, bez obzira na to
sto je odgovor mozda grub. Samo je naucio tog coveka kako da
bude srecan! Bolnica u kojoj se lecio je uvela novi program koji
je pacijente ucio kako da promene neadekvatan stil zivota. Rekli
su mu da je njegovo ponasanje bilo "tip A" i da bi sprecio novi
infarkt, mora da nauci da voli svoju porodicu, da se vise odmara
i da uziva na obali jezera. Kada smo razgovarali nekoliko nedelja
kasnije, rekao je: "Nikada nisam bio ovako srecan".
Ja nisam mogao da ga naucim da bude srecan, iako me je molio.
Univerzum je taj koji odgovara na pitanja. Kada znamo da neko
radi na nekom teskom problemu, najbolje je da mu posaljemo
bezuslovnu ljubav i podrsku. Mi nikoga ne mozemo da
popravimo, ali univerzum moze.
Posto znamo da podsvest kreira realnost, ne mozemo da se
ukljucujemo u neciju dramu. Nikada vise ne smemo da
sazaljevamo nekoga ko ima problem. Ranije bismo u slicnim
situacijama rekli: "Oh, sirota zeno, uzas, tvoj muz je imao
trostruki bajpas, tako mi je zao!" Posto podsvest kreira realnost,
kada priznajemo da tragedija postoji, mi je jos jace kreiramo.
Ako zelimo nekome da pomognemo, treba da ga efikasno
"otkacimo", iako to deluje nepristojno.
Da li znate da se ljudi zale samo dok smo mi spremni da ih
sazaljevamo? Cim prestanemo, oni odlaze. Mozemo da kazemo:
"Hvala ti sto napokon odlazis, sada tek mogu da ti istinski
pomognem i pruzim ti podrsku". Neko ce mozda reci: "Da, ali
mogu da izgubim prijatelje! Mi smo uvek razgovarali o nevoljama
i problemima!" Tacno. Ako zelite da sledite svoje blazenstvo i
spasete planetu, moracete da se oslobodite takvih prijatelja.
Realno niko ne moze biti izgubljen, pa tako ni vi necete izgubiti
te negativne ljude. Kada nas pozovu telefonom i traze sazaljenje,
dodjemo u iskusenje da kazemo: "Ne zelim da povredim njihova
osecanja". Molim vas, povredite njihova osecanja! Ako ih zaista
volimo, reci cemo: "Nemam sada vremena za tebe". U
suprotnom, moracemo da se inkarniramo jos jedan zivot, samo
zato sto smo se, eto, sazalili. To je glupo. i kada se sledeci put
inkarniramo, opet ce moliti i traziti sazaljenje, sve dok ne
kazemo: "Zao mi je, ali nemam vremena za nesrecu. Vise ne
verujem u dramu. Ne mogu da joj dopustim da se baskari u mom
zivotu, previse sam zauzet, sledim svoje blazenstvo".
Mozemo da prihvatimo da je drami dosao kraj
Svi smi imali iskustva sa zivotom punim stresa i trauma. Ako
zelimo da se duhovno razvijemo, moramo da prihvatimo da
drami mora doci kraj. Neki pocnu da se koprcaju kada stvari
krenu previse dobro. "Znaci, mislis da bas uvek mogu da
dobijem sve sto pozelim? Pa sta sada da radim sa sobom?"
Stanite i porazmislite sta ste sve naucili u zadnjih pet stotina
svojih zivota. Kreativnoist, isceljenje, samoispunjenje, najbolji
ste na planeti. Medjutim, tu se ipak radi o karmickom treningu.
On se desio u intervalu od hiljadu vasih prethodnih zivota. Sada
se pojavljuje u vidu intuitivnog znanja. A sto se tice ostalog
sveta, to nije konkretno.
Ako je to u cemu ste dobri intuitivno, onda to nije nauceno. Vi
ste kao Betoven. Vezbate, ali niste postali talenat tako sto ste se
upisali u muzicku skolu. Izgleda da se nasa karmicka strucnost
bazira na onim stvarima za koje su nasi roditelji rekli da su
nekorisne. "Ti treba da budes lekar". "Ali, tata, ja zelim da
sviram gitaru!" "Sine, to je neodgovorno, moras da postanes
doktor". Ako ste slucajno reinkarnirani Segovija, a ne daju vam
da svirate gitaru, bicete veoma nesrecni. Morate da sledite svoj
put. Opustite se, planetarna podsvest se tako brzo menja da je
veoma lako naci sopstveno blazenstvo.
Jedan od nacina da otkrijete koji put je vas je da stalno vezbate
osecaj blazenstva. Uvek se ujutru zapitajte: "Sta bi me danas
najvise obradovalo?" Blazenstvo vam nece biti servirano na
tanjiru kada jednoga dana Bog odluci da ste vi na redu. Nece
vam ni univerzum dati uputstvo kako da se preokrenete za sto
osamdeset stepeni i postanete blazeni. Nece vas iz vase kuce
baciti na neki deseti kraj planete da iznenada postanete bozji
sluga. Vase blazenstvo je nesto sto vi radite na vas nacin po
sopstvenoj volji a sto vas tera da prestanete da se povinujete
onome sto treba, sto se mora itd. To sto vam preostane je vase
blazenstvo.
Za vecinu ljudskih bica je veoma riskantan korak da slusaju
svoje srce, ali jedino se tako moze izraziti licni genije. Svi
umetnici, pronalazaci, muzicari iz enciklopedija su bez izuzetka
bili buntovnici. Svi su oni izabrali da slede svoje blazenstvo, a
ne ono sto su im roditelji rekli.
Jedini nacin da se oslobodi planeta je da prvo oslobodimo sami
sebe tako sto cemo postovati svoje zelje. Slusajte zelje svog
srca i odbacite ono sto vas uce autoriteti i ostatak drustva.
Setite da vam je drustvo reklo da ne mozete da lecite ukoliko
nemate diplomu lekara. Da je to tako, Isus ne bi mogao da
isceljuje. On tehnicki nije imao kvalifikacije da leci ljude, on je
samo sledio svoje blazenstvo.
Setite se vase zute sveske. Zapisite sve sto ste oduvek najvise
zeleli na prvoj strani sveske, zatim sve sto vas cini srecnim, pre
nego sto vas racionalni um pocne da vas ubedjuje kako je to
nemoguce ostvariti. "Zelim da budem umetnik!" A ego ce reci:
"Ti ne znas da slikas! Nisi skolovan, ne razlikujes akvarel od
akrilika!" Ostavite ove komentare za drugu svesku.
U tu drugu svesku zapisite sve razloge koji vas sprecavaju da
sledite svoje blazenstvo. Sve "treba" i "mora" sto su vam rekli
roditelji i ucitelji, sve cega se setite. Zapisite svako objasnjenje
koje su vam dali. Pisite dok ne iscrpite sve mogucnosti. Sada
procitajte sta ste zapisali i oseticete mizerno stanje bica u kome
obitavaju svi ti vasi autoriteti. Zapalite tu drugu svesku. Ostala
vam je samo prva zuta sveska, vase blazenstvo.
Kada pocnemo da sledimo svoje blazenstvo, cesto sebi
postavljamo pitanja da li smo na pravom putu, da se nije
slucajno usunjao neki strah i sl. Lako je proveriti. Kada sledimo
ego, svaka situacija deluje neverovatno slozeno. To nas
podseca da zastanemo, usporimo, duboko udahnemo i
potrazimo svetlo. Kada pronadjemo blazenstvo, nalazimo se u
stanju kada vreme prestane da tece. Nema napetosti. Ta
aktivnost moze biti sivenje, penjanje na drvece, pranje sudova,
pisanje kompjuterskih programa.
Ne postoji osoba na Zemlji koja ne zna kakav je osecaj kada
vreme stane. Kompleksnost je uvek u suprotnosti sa
blazenstvom. Ona kaze da je to sto radimo toliko vazno da ne
smemo da odemo da uzivamo na obali jezera. To je trenutak
kada znamo da neizostavno treba da se odmorimo. Ovo je u
potpunoj suprotnosti sa starim pristupom i zahteva punu veru i
poverenje u univerzum.
Razmotrite u svom umu svoju situaciju. Recite: "Dobro, oduvek
sam voleo da radim?ali?moj izgovor je bio?" Obavezujte se da
cete dozvoliti univerzumu da vam pokaze kako da krenete u
zeljenom pravcu. Dozvolite vasoj kreativnosti da tece. Vasa
inspiracija ce doprineti mnogo vise nego sto mozete da zamislite
evoluciji covecanstva onda kada pocnete da zivite po
sopstvenim pravilima.
Kreatori matrica- radite svoj posao!
Uzivao sam na koncertu pijaniste Peter-a Nera i filharmonije iz
Tulse. (Dobio sam mesto u orkestru). Tek sto je orkestar poceo
da svira, Peter je poceo da improvizuje kao lud. Dirigent je
posizeo i cekao je da se ovaj vrati izvornim notama, ali je
pijanista nastavio da svira svoju velicanstvenu miziku. Nikada
ranije je nije svirao. Povremeno ga je publika ohrabrivala. Kada
sam ga pogledao, video sam levak sa mnogo radijacije koji se
sirio iz njegove ledjne srcane cakre. Pruzala se sve do nebesa i
sva se muzika ulivala u levak i kruzila po njegovom telu. Nije
imao pojma odakle je sve to dolazilo i da je zastao da istrazuje,
sve bi momentalno prestalo. Sedeo sam tu i tog trenutka dobio
intuitivni uvid da se u stanu pijaniste izlila kanalizacija! Da li ga
je bilo briga? Naravno da ne. Nije imao vremena da ostane kod
kuce i popravlja kanalizaciju jer je morao da svira. Bio je u
izvoristu, ziveo je svesno i sledio je zelje svog srca. Kada dodje
vase blazenstvo, jednostavno ga sledite.
Kako da napravite matricu za spas planete? Sta da preporucite
ljudima da rade? Znate da ljudi ne veruju da mogu slobodno da
rade ono sto zele, ali vi razumete kako sistem fumkcionise.
Nikada ne zaboravljajte ko ste i da ste normalni, po kriterijuma
univerzuma. Univerzum je pun dobrih ljudi koji normalno zive
bez ogranicenja. Jedino u Zemljinoj skoli ljudi veruju da je borba
normalna stvar. Vi ste ovde da im pomognete da prevazidju taj
stari sistem verovanja. Kada borba prestane, ostaje samo
uzivanje. Jednostavno je tako. Niko nije bio jednostavniji od
Bude. On se stalno smesio. Omogucio je drugim bicima da
postignu prosvetljenje tako sto je uzivao u sopstvenom.
Vas posao je da se zabavljate. Svaki majstor pokusavao je
ljudima da objasni da to treba da rade kako bi se oslobodili.
Svrha svih aktivnosti u vasem zivotu je uzivanje. To se poklapa
sa spasavanjem planete. Ako ste srecni i ushiceni ko ce to da
primeti? Svako! Cak i ne mora da bude prisutan, jer smo svi
telepatski povezani. Ako radite samo ono sto vas najvise
zabavlja, iniciracete nove pronalaske, budjenje, inspiraciju i
isceljenje. Toliko cete napuniti baterije Zemlje da se nece
zaustaviti sve dok ne dodje do svetla! Ali, to ce se desiti samo
ako donesete odluku da sledite svoje blazenstvo. Blazeni su oni
koji vise ne traze dozvolu da budu ono sto su, jer, oni su
spasioci planete. Tako to funkcionise.

Zoran Tomanić (skinuto sa facebooka)