VERA - OSNOV LjUBAVI
Vera je osnov ljubavi.
Bde neprestano, da držiš veru, i bde neprestano da seme ljubavi, koje vera nosi u sebi, poraste i donese ti radost. Jer sama vera bez ljubavi, ostala bi hladna i bezradosna. No i kad ljubav u tebi ohladi, te ne poraste i ne donese plod radosti, drži veru i čekaj.
Drži veru pošto poto. I čekaj, ma i godinama, dok ljubav iz vere ne nikne. Izgubiš li ljubav, izgubio si mnogo, no izgubiš li i veru, izgubio si sve. Izgubiš li ljubav, izgubio si plod s drveta, no izgubiš li veru, posekao si drvo.
Kada jedne godine njiva ne rodi, strpljiv domaćin obrađuje njivu sa dvostrukim trudom, da bi druge godine rodila. Govore mu susedi da njivu proda, a on ćuti i radi. Kad i druge godine njiva ne rodi, strpljiv domaćin obrađuje njivu sa trostrukim trudom. Još jače mu susedi viču da njivu proda, a on ćuti i radi. Pa kad njiva rodi treće godine, trostruka je radost domaćina. Tada njegovi susedi ćute, a on se raduje. A da je prodao njivu prve godine, čemu bi se radovao?
PRIRODNI ZAKONI
Nikada se nije toliko govorilo o prirodnim zakonima kao u moderno vreme i nikada se
ljudi nisu osećali toliko robovi tih zakona kao u moderno vreme. Česte revolucije i ratovi
- dokaz rečenog - jesu kao provaljeni čirevi pod pritiskom čeličnih obručeva. Česte revolucije i ratovi i zločini i samoubistva, najjasniji su demant svih modernih oracija o slobodi i napretku.
Nikad se nije toliko propovedalo poštovanje prirodnih zakona kao u moderno doba. No zašto se niko ne usudi propovedati ljubav prema prirodnim zakonima? Zato, što bi svi ljudi osećali odvratnost prema takvoj propovedi. A duhovni ljudi znaju, da su prirodni zakoni samo sluge večite ljubavi, i da je čovek viši od prirodnih zakona.
Ma koliko da se poštovanje smatra vrlinom, ono je ipak vrlina niža od ljubavi. Pa kada se ova niža vrlina zahteva za jedan tako veliki predmet kao što su zakoni prirode, onda gde je i koliki li je tek predmet najviše vrline, ljubavi? Predmet ljubavi je tamo gde zakoni gube svoju moć i odakle dobijaju svoju moć.
REČ LjUBAVI
Bog je dao ljudima reč ljubav, da tom rečju imenuju svoju vezu sa njim.
Kada ljudi zloupotrebe tu reč i njenu namenu, pa počnu njom imenovati svoju vezu sa zemljom, onda ta reč slabi u odnosu prema Bogu.
Reči gube svoju magičnu i božansku moć, kada se zloupotrebe i postaju kao mrtve. Isto kao jedno severno drvo, presađeno na jug, što svene i osuši se.
OTIMANjE OD PRIRODE
Kada ljudi žedno otimaju zlato od prirode, priroda im daje otrov pod vidom zlata.
Kada ljudi žedno otimaju znanje od prirode, priroda im daje igračku mesto pravog
znanja.
A kada ljudi krotko, i u Božije ime, u ime Domaćina prirode, traže ono što im je
potrebno, priroda im daje ono što traže.
Mudra majka daje detetu sve što dete, po potrebi od nje traži. A kada dete zatraži nešto
iz puste radoznalosti, majka mu daje neku igračku (surogat) u zamenu za ono što ište.
Tako postupa i Mudrost Božija sa ljudima.