1.      Podsećanje na smrt

 

Danas bi napor trebalo uložiti,

ko zna hoće li možda sutra smrt nastupiti?

MN 131

 

 

 

2.      Uočavanje patnje u nestalnosti

 

U monahu koji je navikao da vidi patnju u nestalnosti i koji je često predan ovoj kontemplaciji, učvrstiće se takvo revnosno shvatanje opasnosti od lenjosti, dokolice, klonulosti, nehata i neobazrivosti, baš kao da mu preti ubojica sa izvučenim mačem.

AN 7:46

3.      Saradost. Radost zbog sreće svoje i onih oko nas

 

Razvijajte meditaciju saradosti! Razvijajući je, mlitavost će nestati.

MN 62

Usmerena misao o faktorima zadubljenja (jhananga)

Energija duhovnih moći (indriya)

Istraživanje stvarnosti, energija i ushićenje nad faktorima probuđenja (bojjhanga)

Kada je um lenj, nije pogodno vreme za razvijanje sledećih faktora probuđenja: smirenost, koncentracija i ravnodušnost, jer lenj um njima teško da može biti inspirisan.

SN 46:53

4.      Razmišljanje o duhovnom putovanju

 

Hodaću putem kojim su Bude, Paccekabuddhe i veliki učenici nestali; ali nehajna osoba tim putem ne može da hodi.“

Vism. IV,55

5.      Razmišljanje o Učiteljevoj veličini

“Maksimalno ulaganje energije propovedao je naš Učitelj, i on je nenadmašiv u svojim poukama i velika nam je pomoć. Iskazujemo mu poštovanje praktikovanjem Dhamme i nikako drugačije.

 

Ibid.

6.      Razmišljanje o veličini nasledstva

“Steći ću posed nad Velikim nasledstvom, zvanim Dobra Dhamma. No onaj ko je nehatan ne može postati njen vlasnik .

 

Ibid.

7.      Kako podstaći um?

Kako se podstiče um onda kada um treba podstrek? Ako usled sporosti u primeni mudrosti ili usled nepostizanja sreće spokojstva um postane tup, tada bi ga on trebao pobuditi kroz razmišljanje o osam podstičućih objekata. Tih osam objekata su: rođenje, propadanje, bolest i smrt; patnja u nižim svetovima; patnja prošlosti ukorenjena u krugu postojanja; patnja budućnosti ukorenjena u krugu postojanja; patnja sadašnjosti ukorenjena u potrazi za hranom.

 

Vism. IV,63

8.      Kako prevazići pospanost?

 

Jednom se Uzvišeni ovako obratio Uvaženom Maha-Moggalani: “Da li si pospan, Moggalana? Da li si pospan Moggalana?”

 

”Da, uvaženi gospodine.”

(1)    “Onda, Moggallano, kakva god otupljujuća misao ti se javila, takvoj misli ne bi trebalo poklanjati pažnju, ne bi joj se trebalo često vraćati. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

 

(2)    “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebalo bi da misliš i promišljaš o Dhammi o kojoj si slušao i učio, i trebalo bi je ponovo preispitati. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

 

(3)    “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebao bi srcem naučiti Dhammu, o kojoj si slušao i učio, u svoj svojoj potpunosti.Tada je moguće, da čineći tako, učmalost nestane.”

 

(4)    “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, tada bi trebalo da protrljaš svoje uši i dlanovima izmasiraš svoje udove. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

 

(5)    “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebalo bi da ustaneš sa svoga mesta, i nakon umivanja vodom, trebalo bi da pogledaš oko sebe u svim pravcima, kao i gore ka zvezdama na nebu. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

 

(6)    “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebalo bi da čvrsto utvrditi (unutrašnju) percepciju svetla: kako po danu, tako i po noći; kako po noći, tako i po danu. Tako sa umom čistim i neometenim, trebalo bi da razvijaš svesnost koja je puna svetlosti. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

 

(7)    “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, trebalo bi da, svestan onoga što je napred i nazad, hodaš gore-dole, sa čulima okrenutim ka unutra i sa umom koji se ne usmerava van. Tada je moguće da, čineći tako, tromost nestane.”

 

(8)    “Ali ako, čineći tako, tromost ne nestane, mogao bi leći dole na svoju desnu stranu, i zauzeti lavlji položaj, prekrivajući nogu nogom – pažljivo, jasne svesti, držeći u umu misao o ustajanju. A kad se opet probudiš, trebalo bi brzo da ustaneš, s mišlju: “Neću se prepustiti užitku ležanja i počivanja, užitku spavanja!”

 

“Tako bi, Moggalano, trebalo da vežbaš!”

AN 7:58

1.      Pet opasnosti

 

“Ukoliko, monasi, monah uviđa ovih pet opasnosti, to mu je dovoljno da živi obazrivo, predano, sa srcem rešenim da dostigne nedostignuto, da dosegne nedosegnuto, da shvati neshvaćeno. Kojih su to pet opasnosti?”

 

(1)    “Tako, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada sam mlad, mladić, mlad po godinama, crnokos, u cvetu mladosti, u prvoj fazi života. Ali doći će vreme kada će ovo telo ščepati starost. A onaj ko je obuzet starošću ne može lako da se udubljuje u učenje Bude; nije mu lako da živi u divljini, u šumi, u džungli ili u usamljenom boravištu. Pre nego što se ova neželjena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupit ću svoju energiju za dostizanje nedostignutog, za dosezanje nedosegnutog, za shvatanje neshvaćenog, i tako, posedujući ova stanja, živeću srećno čak i u starosti.”

 

(2)    “I dalje, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada sam slobodan od iznurenosti, slobodan od bolesti, moje probavne sposobnosti rade ujednačeno, moja telesni sklop nije ni previše hladan ni previše vruć, on je urazvnotežen i sposoban za napor. Ali, doći će vreme kada će ovo telo biti obuzeto bolešću. I onaj ko je bolestan nije u stanju da se bez poteškoća udubljuje u Učenje Bude; nije mu lako da živi u divljini, u šumi, u džungli ili u usamljenom boravištu. Pre nego što se ova neželjena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupit ću svoju energiju za dostizanje nedostignutog, za dosezanje nedosegnutog, za shvatanje neshvaćenog, i tako, posedujući ova stanja, živeću srećno čak i u bolesti.”

 

(3)    “I dalje, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada je tu izobilje hrane, dobre žetve, lako je dostupan isprošeni obrok, lako je živeti od sakupljene hrane i darova. Ali doći će vreme kada će zavladati glad, loša žetva, biće teško isprositi obrok, biće teško živeti od sakupljene hrane i darova. U oskudici ljudi se sele u naselja gde ima hrane u izobilju, i takva naselja postaju prenaseljena i pretrpana. Ali u naseljima pretrpanima i prenaseljenim ne može se lako udubljivati u Učenje Bude. Pre nego što se ova neželjena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupit ću svoju energiju za dostizanje nedostignutog, za postizanje nepostignutog, za shvatanje neshvaćenog, i tako, posedujući ova stanja, živet ću srećno čak i u oskudici.”

 

(4)    “I dalje, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada ljudi žive u skladu i prijateljstvu, u skladnom društvu, kao da teče med i mleko, i gledaju jedni druge sa naklonošću. Ali doći će vreme opasnosti, vreme nemira između plemena kada će ljudi upregnuti svoja kola i odvesti se dalje i kada će se strahom obuzeti pomerati ka mestu sigurnosti, i tada će takva naselja postati prenaseljena i pretrpana. Ali u naseljima pretrpanim i prenaseljenim se ne može lako udubljivati u učenje Bude. Pre nego što se ova neželjena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupit ću svoju energiju za dostizanje nedostignutog, za dosezanje nedosegnutog, za shvatanje neshvaćenog, i tako, posedujući ova stanja, živeću srećno čak i u vreme opasnosti.”

 

(5)    “I dalje, monasi, monah razmišlja ovako: “Sada zajednica monaha živi u slozi i prijateljstvu, bez svađi, živi sretno pod jednim Učenjem. Ali doći će vreme kada će nastati razdor u zajednici. I kada je zajednica u razdoru ne može se lako udubljivati u učenje Bude; nije lako živeti u divljini, u šumi, u džungli ili u usamljenom boravištu. Pre nego što se ova neželjena stanja, tako neugodna i neprijatna, pojave, sakupiću svoju energiju za dostizanje nedostignutog, za dosezanje nedosegnutog, za shvatanje neshvaćenog, i tako, posedujući ova stanja, živet ću srećno čak ako dođe do rascepa u monaško jzajednici.” [4]

 

AN 5:78

Ove stari su, takođe, korisne u prevladavanju lenjosti-i-tromosti:

Primenjena misao, kao jedan od faktora zadubljenosti (jhananga);

Energija, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);

Istraživanje realnosti,energija i ushićenje, kao faktori prosvetljenja (bojjhanga).

Kada je um lenj, nije pravo vreme za razvijanje sledećih faktora prosvetljenja: spokojstva, koncentracije i staloženosti, zato što lenji um teško može biti pokrenut njima.

 

Kada je um lenj, pravo je vreme za razvijanje sledećih faktora prosvetljenja: istraživanja realnosti, energije i ushićenja, zato što lenj um može lako biti pokrenut njima.

SN 46:53

A.    Poređenje

Ukoliko je posuda sa vodom prekrivena mahovinom i vodenim biljkama, čovek sa normalnom sposobnošću vida, gledajući u vodu, ne može da prepozna i vidi sopstveni lik. Na isti način, kada je nečiji um opsednut lenjošću i tromošću, preplavljen lenjošću i tromošću, on ne može pravilno da uoči spasenje od lenjosti i tromosti koji su se razvili, tada on ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih; takođe, pouke zapamćene pre mnogo vremena mu ne dolaze u svest, da se ne spominju one koje i nisu zapamćene.

 

SN 46:55

4. Uznemirenost i kajanje

A.    Hranjenje uznemirenosti i kajanja

Postoji nemir uma; često mu se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za nastajanje uznemirenosti i kajanja koje još nije nastalo i hrana za povećanje i snaženje uznemirenosti i kajanja koje je već nastalo.

 

SN 46:51

B.     Izgladnjivanje uznemirenosti i kajanja

Postoji utihnulost uma; često mu se posvećuje odmerena pažnja – ovo je sprečavanje nastajanja uznemirenosti i kajanja koje još se nije razvilo, i sprečavanje uvećanja i snaženja uznemirenosti i kajanja koje se već javilo.

 

SN 46:51

Šest je stvari korisnih za napuštanje uznemirenosti i kajanja:

1. Poznavanje budističkih spisa (učenja i discipline);

2. Postavljanje pitanja o njima;

3. Bliskost sa Vinayom (pravilnik monaške discipline, kao i za sledbenike,
            sa principima moralnog ponašanja );

4. Povezanost sa zrelima po godinama i iskustvu, koji poseduju dostojanstvo,
            uzdržanost i smirenost;

5. Prijateljstvo s mudrima.
6. Razgovor o korisnom.

Sledeće stvari su, takođe, od pomoći u prevladavanju uznemirenosti i kajanja:

Ushićenost, kao jedan od faktora zadubljenosti (jhananga);

Koncentracija, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);

Spokojstvo, koncentracija i ravnodušnost, kao faktori prosvetljenja (bojjhanga).

 

Kada je um uznemiren, tada nije pravo vreme za razvijanje sledećih faktora prosvetljenja: istraživanje učenja, energija i ushićenost, zato što uzbuđen um teško da njima može biti smiren.

 

Kada je um uznemiren, tada je pravo vreme za razvijanje sledećih faktora prosvetljenja: spokojstva, koncentracije i ravnodušnosti, zato što uznemireni um može lako biti smiren njima.

SN 46:53

C.    Poređenje

Ukoliko se voda u posudi, uskomešana vetrom, pokreće, mreška i talasa, čovek sa normalnom sposobnošću vida ne može da prepozna i vidi sopstveni lik. Na isti način, kada je nečiji um opsednut uznemirenošću i kajanjem, preplavljen uznemirenošću i kajanjem, tada on ne može pravilno da uoči izlaz iz uznemirenosti i kajanja koji su nastali; tada on ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih; takođe, pouke davno zapamćene mu ne dolaze u svest, da se i ne spominju one koje i nisu zapamćene.

 

 

 

1.      Sumnja

A.    Hranjenje sumnje

Postoje stvari koje prouzrokuju sumnju; često im se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za nastajanje sumnje koja još nije nastala i hrana za povećanje i snaženje sumnje koja je već nastala.

SN 46:51

B.     Izgladnjivanje sumnje

Postoje stvari koje su korisne ili nekorisne, besprekorne ili iskvarene, plemenite ili niske, i (drugi) kontrasti između tame i svetla; često pridavanje pažnje njima – to je sprečavanje nastajanja sumnje koja još nije nastala, i sprečavanje uvećanja i snaženja ljutnje koja je već nastala.

 

Od šest stvari korisnih za odbacivanje sumnje, prve tri i poslednje dve su identične sa onima datim za uznemirenost i kajanje. Ovo je četvrta:

4. Čvrsto poverenje u Buddhu, Dhammu i Sanghu.

Kao dodatak, sledeće je korisno u pokoravanju Sumnje:

Razmišljanje, kao jedan od faktora zadubljenja (jhananga);

Mudrost, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);

Istraživanje realnosti, kao jedan od faktora prosvetljenja (bojjhanga).

C.    Poređenje

Ukoliko lonac sa vodom koja je mutna, uskomešana i prljava stavimo na mračno mesto, tada čovek sa normalnom sposobnošću vida ne može da prepozna i vidi sopstveni lik. Na isti način, kada je nečiji um opsednut sumnjom, preplavljen sumnjom, tada on ne može pravilno da uoči izlaz iz sumnje koja je nastala; tada on ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih; takođe, pouke davno zapamćene mu ne dolaze u um, da se i ne spominju one koje i nisu zapamćene.

 

SN 46:55

 

 

 

 

 

 

Iz Govora o plodovima isposničkog života
Samanna phala sutta (DN 2)
[Ceo text Govora]

 

 

 

I. Sutta

Oplemenjen tom cjelinom vrline, oplemenjen zaštitom osjetila, oplemenjen pažnjom i promišljenošću, oplemenjen zadovoljstvom skromnosti, isposnik odabire osamljeno boravište u podnožju stabla u šumi, na obronku brijega, u planinskoj spilji, na groblju, na proplanku, pod vedrim nebom uz plast sijena. Poslije jela, kad se vrai iz prošnje hrane, tu sjedne skrštenih nogu, tijelo drži uspravno, a pažnju ustaljenu pred sobom.

Pošto se riješio čežnje za svijetom, ćud mu ostaje odvraćena od čežnje, duh mu se pročišćava od čežnje.

Pošto se riješio mrzovolje, duh mu ostaje bez zlih namjera. Milosrdan prema svim živim bićima, pročišćava duh od mrzovolje.

Pošto se riješio krutosti i učmalosti, ostaje istrgnut iz krutosti i učmalosti, razbistren, pažljiv i razborit; duh mu se pročišćava od krutosti i učmalosti.

Pošto se riješio nemira i brige, ostaje neuzbuđen; u unutarnjem spokojstvu duh mu se pročišćava od nemira i briga.

Pošto se riješio kolebljivosti, postaje nepokolebljiv, bez sumnje o onome što je dobro pročišćava duh od kolebljivosti.

Kao kad se, maha-rađa, neki čovjek zaduži da poduzme neki posao, pa mu taj posao uspije, te ne samo da može da otplati raniji dug, nego mu još i pretekne zarada, tako da može izdržavati i ženu,... pa se tom uspjehu raduje i veseli.

Ili, maha-rađa, kao čovek koji se razboli, muči ga teška bolest, ne može da jede, tijelo mu iznemogne; ali nakon nekog vremena se oporavi od te bolesti, hrana močne da mu prija, a tijelo mu ojača,... pa se tom oporavku raduje i veseli.

Ili, maha-rađa, kao kad čovjek zatvoren u tamnici nakon nekog vremena bude pušten na slobodu, živ i zdrav, a ni imanje mu nije pretrpelo štetu,... pa se tome raduje i veseli.

Ili, maha-rađa, kao čovjek u ropstvu, koji nije svoj gospodar, nego je pod tuđim gospodstvom i ne može da ide kudakuda želi; ali se nakon nekog vremena oslobodi ropstva i postanesvoj gospodar, i nezavisan od tuđeg gospodstva slobodno pođe kuda želi,... pa se toj slobodfi raduje i veseli.

Ili, maha-rađa, kao čovjek koji se uputi s novcem i i metkom na put koji vodi kroz pustinju gdje će teško doći do hrane i naići na razne opasnosti; ali u predviđenom roku prođe kroz tu pustinju i sretno stigne na odredište gdje se osjeća mirno i sigurno,... pa se tom uspjehu raduje i veseli:

Isto tako i isposnik smatra sam sebe dužnikom, bolesnikom, zatočenikom, robom, patnikom na opasnom putu tako dugo dok se ne riješi tih pet prepreka. Ali kad se riješi tih pet prepreka, onda se smatra nedužnim, zdravim, puštenim iz tamnice, slobodnim čovjekom na pouzdanom tlu.

 

VI

Kad uvidi da se riješio tih pet smetnji, osjeti radost. Iz te se radosti rađa prijatan osjećaj. Kad se duh osjeća prijatno, smiruje se i tijelo. Smireno tijelo oseća zadovoljstvo. Ko je zadovoljan, postiže i postojanu sabranost duha.

Tako razdružen od strasti, razdružen od neispravnih postupaka, postiže i zadržava prvi stepen zadubljenja (jhanam), na kojem (još) postoji zamišljanje i razmišljanje. To zadubljenje izvire iz osame, a obilježja su mu prijatnost i zadovoljstvo.

 

 

 

 

II. Komentari

A. Poređenja koja se odnose na prepreke

U Govoru se kaže: “Isto tako i isposnik smatra sam sebe dužnikom, bolesnikom, zatočenikom, robom, patnikom na opasnom putu tako dugo dok se ne riješi tih pet prepreka.”

 

Ovim Blaženi pokazuje da nenapuštena prepreka čulne želje jeste slična dugovanju; a druge prepreke su slične bolovanju, i tako dalje. Ova poređenja bi trebala ovako biti shvaćena:

 

1. Čulna želja

Postoji čovek koji je dužan, ali je propao. Njegovi zajmodavci kada mu govore da im vrati dug, obraćaju mu se grubo ili ga zlostavljaju i tuku, a on je nemoćan da se suprostavi i treba sve da podnese. Njegov dug prouzrokuje ovakvo podnošenje.

Na isti način, ukoliko je čovek ispunjen čulnom čežnjom za određenom osobom, on će, pun strasne žudnje za objektom svoje čežnje, biti vezan za njega. Čak i ako mu se ta osoba obraća grubo ili ako bude mučen ili pretučen, on će sve to podneti. Njegova čulna želja prouzrokuje ovakvo podnošenje. Na taj način, čulna želja jednaka je dugovanju.

 

2. Ljutnja

 

Ukoliko čovek pati od mnogih bolesti, i ponudi mu se čak i med i šećer, on neće uživati u njihovom ukusu, zbog svoje teške bolesti; on će sve odbacivati žaleći se: “Gorko je, gorko!”

Na isti način, ukoliko je neko srditog temperamenta čak i neznatno opomenut od svoga učitelja ili nastavnika koji mu želi najbolje, on ne prihvata savet. Govori : “Previše me mučiš!”, pa će napustiće monaški red ili će se otići i jadikovati. Kao što bolesna osoba ne uživa u ukusu meda i šećera, tako i onaj koji ima bolest ljutnje neće uživati u ukusu Budinih darova, koji se sastoje od sreće meditativnog zadubljenja itd. Na ovaj način, zlovolja odgovara bolesti.

3. Lenjost i tromost

Osoba je zadržana u zatvoru za vreme prazničnog dana, tako da nije mogla videti niti početak, niti sredinu, niti kraj praznika. Ukoliko ona bude oslobođena sledećeg dana i čuje ljude kako govore: “Oh, kako je prekrasna bila jučerašnja svečanost! O, ti plesovi i pesme!” neće dati bilo kakav odgovor. Zašto neće? Zato što lično nije uživala u slavlju.

Slično, čak i ako sluša vrlo rečit govor o Dhammi, monah obuzet lenjošću i tromošću neće znati ni za početak, ni za sredinu, ni za kraj. Ukoliko nakon govora, čuje njegovu pohvalu: “Kako je prijatno bilo slušati Dhammu! Kako je interesantna bila tema i kako su dobra poređenja!” on neće biti sposoban da kaže ni jednu jedinu reč. A zašto neće? Zato što, zahvaljući svojoj lenjosti i tromosti, nije uživao u govoru. Na taj način, lenjost i tromost su uporedivi sa zatočeništvom.

1.      Uznemirenost i kajanje

Robu koji želi da se provede na dan praznika reče gospodar: “Idi brzo na to i to mesto! Ima hitan posao da se obavi. Ukoliko ne odeš, odseći ću ti i ruke i noge, kao i uši i nos!” Čuvši tako, rob će brzo požuriti kao što mu je naređeno, i neće biti u mogućnosti da uživa u bilo kom delu festivala. To je zbog njegove zavisnosti o drugima.

Slično je i sa monahom neupućenim dobro u Vinayu (monaška pravila ponašanja), koji je otišao u šumu imajući u vidu osamljivanje. Ukoliko u bilo čemu, pa makar i u pitanju dozvoljenog mesa (npr. svinjetina) on pomisli da ono nije dozvoljeno (zamenjajući ga medveđim mesom), on mora da prekine svoju osamljenost i, da bi pročistio svoje ponašanje, ode do nekoga dobro upoznatog sa Vinayom. Stoga on neće biti u mogućnosti da uživa u sreći usamljenosti zato što će biti savladan uznemirenošću i kajanjem. Na taj način su uznemirenost i kajanje isti kao i ropstvo.

5. Sumnja

Čovek što putuje kroz pustinju, uplašen da bi putnici mogli biti opljačkani ili ubijeni ili orobljeni, na svaki zvuk grančice ili ptice, postaće nespokojan i pun straha, obuzet razmišljanjem: “Pljačkaši su došli!” On će hodati nekoliko koraka, a zatim u strahu stati, i tako će se celim putem ponašati; ili će se možda čak i vratiti. Stojeći više nego hodajući, sa mnogo umora i teškoća će dostići bezbedno mesto ili ga čak neće ni dostići.

Slično je i sa onim u kome se sumnja razvila u vezi sa jednim od osam objekata sumnje[5]. Sumnjajući da je Učitelj prosvetljen ili ne, on ne može da ga prihvati sa pouzdanjem, sa poverenjem. Nesposoban da to učini, on ne postiže puteve i plodove svetosti. Stoga, kao što je i putnik u pustinji nesiguran da li su pljačkaši u okolini ili ne, on proizvodi u svom umu, ponovo i ponovo, stanje kolebanja i premišljanja, pomanjkanja odlučnosti, stanje napetosti; i stoga stvara u sebi prepreku za postizanje sigurnog tla svetosti (ariya-bhumi). Na ovaj način, skeptična sumnja jeste kao i putovanje kroz pustinju.

B. Prevladavanje prepreka

 

U Govoru se kaže: “Ali kad se riješi tih pet prepreka, onda se smatra nedužnim, zdravim, puštenim iz tamnice, slobodnim čovjekom na pouzdanom tlu.”

1.      Napuštanje čulne želje

Čovek, uzevši pozajmicu, koristi je za svoj posao i dolazi do napretka. On razmišlja: “Ovaj dug je uzrok neprijatnosti.” On vraća pozajmicu zajedno sa kamatom i ispunjava svoje obećanje. Nakon toga on niti šalje glasnika niti pismo svojim zajmodavcima; čak ako ih i sretne, od njegove volje zavisi da li će ustati sa svoga mesta da ih pozdravi ili ne. A zašto? On im više ništa ne duguje, niti zavisi od njih.

Slično tome, monah razmišlja: “Čulna želja je uzrok smetnji.” On tada razvija šest stvari koje vode ka njenom napuštanju i uklanja prepreku čulne želje. Kao što i onaj koji se oslobodio dugovanja više ne oseća strah i nervozu pri susretu sa svojim nekadašnjim zajmodavcima, tako i onaj koji je ostavio čulnu želju više nije vezan i zarobljen objektima svoje čežnje; čak ako i ugleda prelepe oblike, strast ga neće obuzeti.

Stoga je Blaženi uporedio napuštanje čulne želje sa slobodom od dugovanja.

2.      Prevazilaženje ljutnje

Kao što će osobi koja pati od teških bolesti, izlečenoj uzimanjem lekova, biti povraćen ukus za med i šećer, slično i monah razmišlja: “Ova zlovolja prouzrokuje mnogo štete” i razvija šest stvari koje vode ka napuštanju i uklanjanju prepreke ljutnje. Isto kao što izlečeni pacijent uzimajući med i šećer razlikuje ukus, tako i monah prima sa poštovanjem pravila obučavanja i posmatra (njihovu vrednost) sa poštovanjem. Stoga je Blaženi uporedio napuštanje ljutnje sa oporavljanjem zdravlja.

3.      Napuštanje lenjosti i tromosti

Postoji pojedinac koja je jedanput, na praznični dan, bio u zatvoru. Ali kada oslobođen bude slavio praznik sledećom prilikom, razmišljaće ovako: “Ranije, zbog greške mog bezumlja, bio sam u zatvoru na dan praznika i nisam mogao da uživam u slavlju. Sada ću biti razuman.” I pojedinac ostaje razuman u svom ponašanju tako da ništa štetno ne pronalazi put do njegovog uma. Uživajući u slavlju govori: “O, kako je prekrasan praznik bio!” Slično i monah shvativši da lenjost i tromost čine veliku štetu, razvija šest stvari koje im se suprostavljaju i tako uklanja prepreku tuposti i tromosti. Isto kao što čovek oslobođen iz zatvora uživa u celom trajanju praznika, čak ako i traje sedam dana, tako je i monah koji je napustio lenjost i tromost sposoban da uživa u početku, u sredini, i na kraju Praznika Dhamme (dhamma-nakkhatta) i konačno postiže stanje arahanta, zajedno sa četvorostrukim znanjem uvida (patisambhida). Stoga je Blaženi govorio o napuštanju lenjosti i tromosti, poredeći ga sa oslobođenjem iz zatvora.

4.      Napuštanje uznemirenosti i kajanja

Rob, koji uz pomoć prijatelja, plati otkup svom gospodaru i postane slobodan čovek, ubuduće je u mogućnosti da radi šta želi. Slično i monah, razumevajući veliku smetnju prouzrokovanu uznemirenošću i kajanjem, razvija šest stvari koje im se suprostavljaju i tako prevazilazi uznemirenost i kajanje. Prevazišavši ih, on je kao istinski slobodan čovek sposoban da radi ono što želi. Kao što niko ne može sprečiti slobodnog čoveka da radi šta želi, tako i uznemirenost i kajanje ne sprečavaju više monaha u hodanju sretnim putem samoodricanja (sukhanekkhamma-patipada).

Stoga je Blaženi objasnio prevazilaženje uznemirenosti i kajanja kao slično oslobođenju iz ropstva.

5.      Prevazilaženje sumnje

Snažan čovek, koji sa svojim prtljagom u rukama i dobro naoružan, putuje sa društvom kroz divljinu. Ukoliko ga pljačkaši vide, makar i iz daleka, oni će pobeći. Prošavši bezbedno kroz divljinu i stigavši na bezbedno mesto, on će se obradovati svom sretnom dolasku. Slično i monah, videvši da je sumnja uzrok velike štete, razvija šest stvari koje su njen protivotrov i napušta sumnju. Kao što će snažan čovek, naoružan i u društvu, koji razmišlja o pljačkašima koliko i o travi na zemlji, bezbedno izaći iz divljine ka sigurnom mestu; slično će i monah, prošavši kroz divljinu lošeg ponašanja, konačno dostignuti stanje najviše sigurnosti, besmrtno područje Nibbane. Stoga je Blaženi uporedio prevazilaženje sumnje sa dolaskom na sigurno mesto.

[1] Tj. objekat meditacije: doslovno “polje delovanja”.

[2] “Zarobljenik života” ili puthujjana, koji može biti monah ili laik, jeste onaj koji još nije dosegnuo prvi stupanj svetosti, put ulaska u struju (sotapatti-magga).

[3] Misli se na kontemplaciju nad leševima u raznim fazama raspadanja. (prim. prev.)

[4] Ovaj govor je jedan od sedam kanonskih tekstova preporučenih od cara Ašoke u drugom bhiaratskom klesanom ediktu: "Uvažena gospodo, ovo su odlomci Zakona: -- Strahovi od onoga što se može desiti (anagata-bhayani) ... na koje je ukazao poštovani Buda, -- o njima, uvažena gospodo, želim da mnogi monasi i monahinje često slušaju i kontempliraju; isto tako bi i laici, bilo muški ili ženski, trebalo da rade (Vincent A. Smith, Asoka. 3rd ed., p. 54)

[5] To su, prema Vibhangi: sumnja u Buddhu, Dhammu, Sanghu, trostruko uvežbavanje, u prošlost, budućnost, i prošlost i budućnost, i  u uslovljavanje zavisno od nastalih fenomena.