PET MENTALNIH PREPREKA
I NJIHOVO UKLANJANJE
Izabrani tekstovi iz pali kanona i komentari
Sakupio i priredio:
Nyanaponika Thera
The Wheel publication No. 26
© 1993 Buddhist Publication Society
Prevod
Rastislav Kobac
Samo za besplatnu distribuciju.
Ovaj tekst možete kopirati samo za lične potrebe. Možete ga formatirati i distribuirati za korišćenje na računarima i računarskim mrežama, ukoliko ne uzimate nadoknadu za njegovu distribuciju ili korištenje. U suprotnom, sva prava su rezervisana.
Ovo izdanje je preuzeto iz štampanog izdanja iz 1994 pod okriljem DharmaNet Dharma Book Transcription projekta, sa ljubaznim dopuštenjem Buddhist Publication Society.
SADRŽAJ
Uvod
Pet prepreka
I. Osnovni tekstovi
II. Prepreke
1. Želja za čulnim zadovoljstvima
2. Ljutnja
3. Lenjost i tromost
4. Uznemirenost i kajanje
5. Sumnja
Iz Samanjaphala sute
I. Sutta
II. Komentari
Skraćenice:
AN – Anguttara nikaya
MN – Majjhima nikaya
SN – Samyutta nikaya
Vism – Visuddhimagga
Uvod
Nepokolebljivo oslobođenje uma je najveći cilj Budinog Učenja. Ovde oslobođenje znači slobodu uma od svih ograničenja, okova, i granica koje ga vežu za točak patnje, za krug ponovnih rođenja. Znači čišćenje uma od svih nečistoća koje mute njegovu bistrinu; uklanjanje svih smetnji koje sprečavaju njegovo napredovanje od uobičajene (lokiya) ka višoj svesti (lokuttara-citta), ka dosezanju stupnja svetosti (arahant).
Mnogo je teškoća koje blokiraju put duhovnog napretka, ali pet njih se pod imenom prepreke (nivarana) naročito često spominju u budističkoj literaturi:
1. Želja za čulnim zadovoljstvima (kamacchanda)
2. Zlovolja (byapada)
3. Tupost-i-tromost (thina-middha)
4. Nespokojstvo-i-kajanje (uddhacca-kukkucca)
5. Sumnja (vicikiccha)
Zovu se “prepreke” zato što ometaju i obavijaju um na mnogo načina, sprečavajući njegov razvoj (bhavana). Prema budističkom učenju, duhovni razvoj je dvostruk: kroz spokojstvo (samatha-bhavana) i kroz uvid (vipassana-bhavana). Spokojstvo se postiže potpunom koncentracijom uma za vreme meditativnih zadubljena (jhana). Za postizanje ovakvih zadubljenja prevazilaženje pet prepreka, makar privremeno, početni je preduslov. Upravo u kontekstu postizanja zadubljenja Buda u svojim govorima često spominje pet prepreka.
Postoji pet mentalnih činilaca koji su glavni reprezenti prvog meditativnog zadubljenja, i zbog toga su nazvani faktori zadubljenja (jhananga). Za svaki od njih postoji, prema budističkoj komentarskoj tradiciji, jedna od pet prepreka koja im posebno šteti i koja isključuje njihov viši razvoj i usavršavanje do stepena potrebnog za jhanu; na drugoj strani, negovanje ovih pet faktora izvan njihovog uobičajenog nivoa postaje protivotrov za prepreke, pripremanje puta za jhanu. Odnosi između ove dve petočlane grupe su u ovoj antologiji objašnjeni u poglavlju “Prepreke”.
Ovih pet prepreka ne ometaju samo meditativna zadubljenja, već i niže stupnjeve mentalne koncentracije. Isto je i sa “graničnom” (ili “pristupnom”) koncentracijom (upacarasamadhi), koja je početni nivo za potpuno zadubljenu koncentraciju (appana) dostignutu u jhani. Takođe, lišena prepreka je i trenutna koncentracija (khanikasamadhi), koja ima snagu granične koncentracije i potrebna je za razvijeni uvid (vipassana). Ali sem ovih viših stanja mentalnog razvoja, i bilo koji ozbiljniji pokušaj jasnog razmišljanja i harmoničnog življenja biće ozbiljno ometen prisustvom ovih pet prepreka.
Ovako široki štetan uticaj pet prepreka ukazuje na hitnu potrebu za slamanjem njihove moći kroz stalni napor. Niko ne bi trebalo da veruje kako je dovoljno da posveti pažnju preprekama jedino u momentu kada seda da meditira. Takav zakasneli napor u suzbijanju prepreka retko će biti uspešan ukoliko nije potpomognut prethodnim nastojanjima tokom svakodnevnog života.
Onaj ko ozbiljno stremi nepokolebljivom oslobođenju uma bi zato trebalo da izabere određeno “polje delovanja” koje za njega ima direktnu i praktičnu važnost: kammatthanu[1] u svom najširem značenju, na kojoj će struktura njegovog celokupnog života biti zasnovana. Čvrsto držanje za to “polje delovanja”, nikada zadugo ne gubeći ga iz vida, samo po sebi bi bilo značajan i ohrabrujući napredak u kontroli i razvoju uma, zato što bi na taj način energije koje usmeravaju i podstiču um bile značajno ojačane. Onaj ko je izabrao pobedu nad pet prepreka za svoje “polje delovanja” trebalo bi da ispita koja od njih je najsnažnija u njegovom slučaju. Zatim bi trebalo pažljivo da posmatra kako se, u kojim uslovima, one obično javljaju. Takođe bi unapred trebalo da upozna pozitivne sile u sopstvenom umu, kojima svaka od ovih prepreka može najbolje biti neutralisana i, konačno, pobeđena; i isto tako bi trebalo da ispita sopstveni život, tražeći šansu za razvoj onih kvaliteta koji su niže označeni imenima: duhovne sposobnosti (indriya), faktori zadubljenja (jhananga) i faktori prosvetljenja (bojjhanga). U nekim slučajevima dodani su objekti meditacije, što će biti od pomoći u prevazilaženju pojedinačnih prepreka.
“Zarobljenik života” (puthujjana)[2], ipak, jedino može postići privremeno uklanjanje i delimično slabljenje prepreka. Njihovo konačno i potpuno iskorenjivanje se dešava tek na različitim stupnjevima svetosti (ariyamagga) :
Sumnja se eliminiše na prvom stupnju, na putu ulaska u struju (sotapatti-magga).
Čulna želja, ljutnja i kajanje se elimišu na trećem stupnju, na putu sa koga više nema povratka u krug preporađanja (anagami-magga).
Lenjost i tromost, kao i uznemirenost se iskorenjuju na putu arhanta (arahatta-magga).
Prema tome, nagrada za borbu protiv prepreka nije ograničena samo na mogućnost kraće ili duže meditacije, već nas svaki korak u slabljenju ovih prepreka vodi bliže stanju svetosti, gde je oslobođenje od ovih prepreka konačno.
Mada je većina ovde citiranih tekstova, a prevedenih iz Budinih govora i kanonskih komentara, namenjena monasima, oni su takođe korisni za one koji žive svetovnim životom. Kao što kažu stari učitelji: “Monah (bhikku) je spomenut ovde kao primer onih koji su posvećeni vežbanju Učenja. Bilo ko da preduzme tu praksu je ovde obuhvaćen nazivom ‘monah’.”
PET PREPREKA
I. Osnovni tekstovi
Postoji pet smetnji i prepreka, “korova” uma koji osujećuju uvid. Kojih pet?
Čulna želja je smetnja i prepreka, “korov” uma koji osujećuje uvid. Ljutnja... Lenjost i tromost... Uznemirenost i kajanje... Sumnja je smetnja i prepreka, “korov” uma koji osujećuje uvid.
Bez prevazilaženja ovih pet prepreka nemoguće je za monaha, čiji uvid stoga gubi snagu i moć, da zna sopstveno dobro, dobro za druge, dobro i za sebe i za druge; niti će on biti sposoban da dostigne ono nadljudsko stanje osobitog postignuća, znanje i uvid koji omogućuju postizanje svetosti.
Ali ako je monah prevazišao ovih pet smetnji i poteškoća, ove “korove” uma koji osujećuju uvid, tada je moguće, da svojim snažnim uvidom zna sopstveno dobro, dobro za druge, dobro i za sebe i za druge; i on će biti sposoban da dostigne ono nadljudsko stanje osobitog postignuća, znanje i uvid koji omogućuju postizanje svetosti.
AN 5:51
Onaj čije je srce preplavljeno neobuzdanom željom radiće ono što ne bi trebalo da radi i zanemarivaće ono što bi trebalo da radi. I tako, njegovo ugled i njegova sreća će propasti.
Onaj čije je srce preplavljeno ljutnjom... lenjošću i tromošću... uznemirenošću i kajanjem ... sumnjom radiće ono što ne bi trebalo da radi i zanemarivaće ono što bi trebalo da radi. I tako, njegov ugled i njegova sreća će propasti.
Ali ako plemeniti učenik vidi ovih pet prepreka kao zagađivače uma, on će ih napustiti. Čineći tako, biće cenjen kao neko sa velikom mudrošću, neko prebogat mudrošću, sa jasnim shvatanjema, kao neko dobro opskrbljen mudrošću. To se naziva “opskrbljenost mudrošću”.
AN 4:61
Postoji pet nečistoća u zlatu, zbog kojih je ono teško za obradu i rukovanje, manje je blistavo, lomljivo je i ne može se dobro kovati. Kojih je to pet nečistoća? Gvožđe, bakar, kalaj, olovo i srebro.
Ali ako se zlato oslobodi ovih pet nečistoća, tada će ono biti lako za obradu i rukovanje, više će blistati, biće čvršće i moći će se dobro kovati. Kakve bilo ukrase neko želeo da napravi od njega, bilo da su to dijademe, naušnice, ogrlice ili zlatni lanac, ono će poslužiti svrsi.
Slično tome, postoji pet nečistoća uma, njegovih slabljenja usled kojih um nije lak za obradu i rukovanje, manje je blistav, jasan i nepokolebljiv, i ne može se dobro skoncentrisati na iskorenjivanje nečistoća (asava). A koje su to nečistoće? To su: želja, ljutnja, lenjost i tromost, uznemirenost i kajanje i, na kraju, sumnja.
Ali, ako je um slobodan od ovih pet nečistoća, on će biti lak za obradu i rukovanje, blistaviji, jasniji i nepokolebljiviji, i moći će se dobro skoncentrisati na iskorenjivanje nečistoća (asava). Kojem god stanju, ostvarivom višim mentalnim sposobnostima, da se usmeri takav um, u svakom slučaju će zadobiti sposobnost njihovog ostvarenja, ako su (drugi) uslovi ispunjeni.
AN 5:23
A kako monah praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka?
Tako što, kada se u njemu javi čulna želja, monah zna: ‘U meni je čulna želja’, ili kada čulne želje nema, on zna: ‘U meni nema čulne želje’. On zna kako se još nepostojeća čulna želja pojavljuje; on zna kako se postojeća čulna želja napušta; i on zna kako se napuštena čulna želja u budućnosti više ne pojavljuje.
Kada se u njemu javi ljutnja, monah zna: ‘U meni je ljutnja’, ili kada ljutnje nema, on zna: ‘U meni nema ljutnje’. On zna kako se još nepostojeća ljutnja pojavljuje; on zna kako se postojeća ljutnja napušta; i on zna kako se napuštena ljutnja u budućnosti više ne pojavljuje.
Kada se u njemu jave lenjost i tromost, monah zna: ‘U meni su lenjost i tromost’, ili kada lenjosti i tromosti nema, on zna: ‘U meni nema lenjosti i tromosti’. On zna kako se još nepostojeća lenjost i tromost pojavljuju; on zna kako se postojeća lenjost i tromost napuštaju; i on zna kako se napuštena lenjost i tromost u budućnosti više ne pojavljuju.
Kada se u njemu jave uznemirenost i kajanje, monah zna: ‘U meni su nespokojstvo i kajanje, ili kada nespokojstva i kajanja nema, on zna: ‘U meni nema nespokojstva i kajanja. On zna kako se još nepostojeća nespokojstvo i kajanje pojavljuju; on zna kako se postojeće nespokojstvo i kajanje napuštaju; i on zna kako se napušteni nespokojstvo i kajanje u budućnosti više ne pojavljuju.
Kada se u njemu javi sumnja, monah zna: ‘U meni je sumnja’, ili kada sumnje nema, on zna: ‘U meni nema sumnje’. On zna kako se još nepostojeća sumnja pojavljuje; on zna kako se postojeća sumnja napušta; i on zna kako se napuštena sumnja u budućnosti više ne pojavljuje.
Satipatthana sutta, MN 10
Pažljivo i blagovremeno registrovanje nastajanja neke ovih prepreka, kao što je preporučeno u prethodnom tekstu, jednostavan je ali i vrlo efikasan metod neutralisanja ovih i drugih zagađenja uma. Tako zaustavljamo nesmetano produžavanje štetnih misli i budnost uma u odnosu na njihov povratak jača. Ovaj metod je zasnovan na jednostavnoj psihološkoj činjenici naglašenoj u komentarima na sledeći način: “Dobra i zla misao ne mogu se pojaviti zajedno. Tako, u trenutku prepoznavanja čulne želje (koja se javila u prethodnom momentu), ta čulna želja više ne postoji (nego samo čin prepoznavanja).”
II Prepreke
Kao što, monasi, ovo telo preživljava hranjenjem, preživljava zaviseći od hranjenja, ne preživljava bez hranjenja – na isti način, monasi, pet prepreka opstaje hranjenjem, zavisi od hranjenja, ne preživljava bez hranjenja.
SN 46:2
1. Čulna želja
A. Hranjenje požude
Postoje prelepi predmeti; često im se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za nastajanje požude koja još nije nastala i hrana za povećanje i snaženje požude koja je već nastala.
SN 46:51
Izgladnjivanje požude
Postoje neprijatni predmeti (korišteni za meditaciju); često im se posvećuje odmerena pažnja – ovo je sprečavanje nastajanja požude koja još nije nastala, i sprečavanje uvećanja i snaženja požude koja je već nastala.
SN 46:51
Šest stvari vodi ka napuštanju čulne želje:
1. Učenje kako da se meditira nad neprijatnim objektima
2. Predanost meditaciji nad neprijatnim
3. Stražarenje na vratima čula
4. Umerenost u jelu
5. Prijateljstvo sa mudrima
6. Razgovor o korisnom
Komentar Satipatthana sutte
1. Učenje kako da se meditira nad neprijatnim objektima
2. Predanost meditaciji nad neprijatnim
(a) Neprijatni objekti
U onome ko je posvećen meditaciji nad neprijatnim objektima odbojnost prema privlačnim objektima je čvrsto utvrđena. Ovo je posledica.
AN 5:36
Pod “neprijatnim objektima” se, ovde, podrazumeva meditiranje[3] na groblju, kao što je opisano u Satipatthana sutti i objašnjeno u Visuddhimaggi; ali se ovo odnosi i na odbojne aspekte objekata čula uopšte.
(b) Odvratnost tela
Tako, monasi, monah razmišlja upravo o ovom telu, ograničenom kožom i punom različitih prljavština od tabana naviše i od vrha glave naniže: “U ovom telu su: dlake glave, dlake tela, nokti, zubi, koža, meso, mišići, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, rebra, slezina, pluća, creva, stomak, izmet, žuč, gnoj, krv, znoj, salo, suze, limfa, pljuvačka, sluz, tečnost u zglobovima, mokraća (i mozak u lobanji).”
MN 10
Od kostiju i tetiva ispleteno,
mesom i tkivom oblepljeno,
i kožom pokriveno, ovo telose
ne otkriva kakvo je stvarno...
Budala misli da je prelepo,
Neznanje njegovo ga je zavaralo...
Sutta nipata, v.194, 199
(c) Različite kontemplacije
Objekti čula daju malo užitka, ali mnogo bola i mnogo očaja; opasnost u njima prevladava.
MN 14
Neprijatnost savladava neobazrivog čoveka pričinjavajući mu se kao prijatnost, neugodnost ga obuzima pod maskom ugodnosti, a bolno pod maskom užitka.
Udana, 2:8
3. Stražarenje na vratima čula
Kako se stražari na vratima čula? Tako što se, monah, videvši oblik, ne vezuje za njegovu (varljivu) spoljašnjost u celini, niti u detaljima. Ukoliko mu je čulo vida bez kontrole, čežnja, tuga i druga rđava stanja će uploviti u njega. Zato on vežba da ga kontroliše, motri nad čulom vida, prihvata se njegove kontrole. Čuvši zvuk... miris... okusivši ukus ... osetivši dodir ... prepoznavši neki objekat uma, on se ne vezuje za njegovu (varljivu) spoljašnjost u celini... On se prihvata njegove kontrole.
SN 35:120
Postoje oblici vidljivi okom, koji su poželjni, ljupki, prijatni, dopadljivi, povezani sa žudnjom, izazivaju želju. Ukoliko monah nije njima zaslepljen, nije vezan za njih, ne raduje im se, tada se u onome ko nije zaslepljen njima, nije vezan za njih i ne raduje im se, uživanje (u ovim oblicima) prekida; ako uživanja nema, nema ni vezanosti. Postoje zvuci dostupni uhu... objekti uma dostupni umu... ukoliko uživanja nema, nema ni vezanosti.
SN 35:63
4. Umerenost u jelu
Kako je on umeren u jelu? Tako što monah uzima svoju hranu nakon razboritog razmatranja: ne radi uživanja, gordosti ili ulepšavanja tela ili njegovog ukrašavanja (mišićima); nego jedino u cilju održavanja i potpomaganja ovog tela, izbegavanja oštećivanja i kao potporu svetačkom življenju, razmišljajući: “Ovako ću uništiti staro bolno osećanje i neću dopustiti novom da se razvije. Imaću dug život, besprekoran i blagosloven.
MN 2; MN 39
5. Prijateljstvo s mudrima
Ovde je naglasak posebno na takvim prijateljima koji imaju iskustvo i mogu biti uzor i pomoć u prevazilaženju čulne želje, posebno u meditaciji o neprijatnom. Takođe se ovo odnosi i na plemenito prijateljstvo opšte. Isto ovo dvostruko objašnjenje, uz odgovarajuće izmene, važi i za druge prepreke.
Celokupni svetački život, Ananda, jeste plemenito prijateljstvo, plemenito drugarstvo, plemenito savezništvo. Za onog monaha, Ananda, koji ima plemenitog prijatelja, plemenitog druga, plemenitog saveznika, može se očekivati da će negovati i praktikovati plemeniti osmostruki put.
SN 45:2
6. Razgovor o korisnom
Ovde je naglasak, konkretno, na razgovaranju o prevazilaženju čulne želje, posebno o meditaciji nad neprijatnim. Takođe se ovo tiče i svakog razgovora koji je koristan za naše napredovanje putem. Uz odgovarajuće izmene, ovo objašnjenje važi i za druge prepreke.
Ukoliko je karakter monaha sklon pričanju, on (bi trebalo da zapamti sledeće): “Razgovor koji je nizak, grub, neplemenit, nekoristan, koji ne vodi udaljavanji, niti oslobađanju od strasti, ne vodi utrnuću, niti spokojstvu, niti višem znanju, niti prosvetljenju, niti nibbani, konkretno, razgovor o kraljevima, o razbojnicima i ministrima, o armijama, opasnostima i ratu, o hrani i piću, odeći, ležajevima, vencima, mirisima, rođacima, kolima, selima, varošima, gradovima i provincijama, o ženama i vinu, o glasinama, o precima, raznim sitnicama, pričama o nastanku sveta i okeana, pričama o onome što se desilo i što se nije desilo – u takvim i sličnim razgovorima ja neću učestvovati.” U njemu oko ovoga nema nikakvog kolebanja.
Ali razgovor o isposničkom životu, razgovor koristan za oslobađanje uma, razgovor koji je koristan za potpunu nevezanost, za slobodu od strasti, utrnuće, spokojstvo, više znanje, prosvetljenje i nibbanu, konkretno, razgovor o umerenom životu, smirenosti, samoći, izdvojenosti iz društva, ohrabrivanju, razgovor o vrlini, koncentraciji, mudrosti, oslobođenju, o uvidu i znanju koje donosi uvid – u takvim i sličnim razgovorima ću učestvovati.” U njemu oko ovoga nema nikakvog kolebanja.
MN 122
Sledeće stvari su, takođe, korisne u obuzdavanju čulne želje:
Usredsređenost uma, kao jedan od faktora zadubljenja (jhananga);
Sabranost pažnje, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);
Sabranost pažnje, kao jedan od faktora prosvetljenja (bojjhanga).
A. Poređenje
Ukoliko je voda u loncu pomešana sa crvenom, žutom, plavom ili narandžastom bojom, čovek sa normalnom sposobnošćui vida, gledajući u lonac, ne može da prepozna i vidi sopstveni lik. Na isti način, kada je nečiji um opsednut čulnom željom, preplavljen čulnom željom, tada on ne može pravilno da uoči izlaz iz čulne želje koja je nastala; tada on pravilno ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih; takođe, pouke davno zapamćene mu ne dolaze u svest, da se i ne spominju oni koje i nisu zapamćene.
SN 46:55
2. Ljutnja
A. Hranjenje ljutnje
Postoje objekti koji izazivaju odbojnost; često im se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za nastajanje ljutnje koja još nije nastala i hrana za povećanje i snaženje ljutnje koja je već nastala.
SN 46:51
Izgladnjivanje ljutnje
Postoji oslobođenje srca ljubavlju; često mu se posvećuje odmerena pažnja – ovo je sprečavanje nastajanja ljutnje koja još nije nastala, i sprečavanje uvećanja i snaženja ljutnje koja je već nastala.
SN 46:51
Razvijajte meditaciju ljubavi! Razvijanjem meditacije ljubavi, ljutnja nestaje. Razvijajte meditaciju saosećanja! Razvijanjem meditacije saosećanja, okrutnost nestaje. Razvijajte meditaciju radosti nad srećom svojom i srećom drugih! Razvojem meditacije radosti, neraspoloženje nestaje. Razvijajte meditaciju spokojstva! Razvijanjem meditacije spokojstva, bes nestaje.
MN 62
Šest stvari pomaže u savladavanju ljutnje:
1. Znanje kako da se meditira o ljubavi;
2. Predanost meditaciji ljubavi;
3. Razumevanje da je svako gospodar i naslednik svojih dela (kamma);
4. Često razmišljanje o tome (na sledeći način):
Ovako bi trebalo razmišljati: “Ljut si na nekoga, šta možeš da mu učiniš? Možeš li uništiti njegovu vrlinu i njegove druge dobre osobine? Zar nisi dospeo u sadašnje stanje zahvaljujući sopstvenim delima, i neće li i ubuduće tako biti? Ljutnja spram drugog isto je kao i kada neko želi da udari drugoga, pa se maši za vreli kamen ili užareno gvožđe ili za izmet. Na isti način, ukoliko je druga osoba ljuta na tebe, šta može da ti učini? Može li uništiti tvoju vrlinu i tvoje dobre osobine? I ona je dospela u svoje sadašnje stanje zahvaljujući sopstvenim delima i tako će biti i ubuduće. Kao i neprimljen poklon ili kao šaka prljavštine bačena nasuprot vetru, njegova ljutnja će mu se vratiti pravo u lice.
5. Prijateljstvo s mudrima;
6. Razgovor o korisnom
Komentar Satipatthana sutte
Sledeće stvari su takođe od pomoći pri kroćenju ljutnje:
Ushićenje, kao jedan od faktora zadubljenja (jhananga);
Vera, kao jedna od duhovnih sposobnosti (indriya);
Ushićenje i staloženost, kao jedan od faktora prosvetljenja (bojjhanga).
Poređenje
Ukoliko se lonac vode greje na vatri, voda kipi i ključa, i čovek sa normalnom sposobnošću vida, gledajući u nju, ne može da prepozna i vidi svoj lik. Na isti način, kada je nečiji um opsednut zlovoljom, preplavljen zlovoljom, tada on ne može pravilno da uoči izlaz iz zlovolje koja je nastala; tada on pravilno ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih, niti dobro i svoje i drugih; takođe, pouke zapamćene pre mnogo vremena mu ne dolaze u svest, da se i ne spominju one koje i nisu zapamćene.
SN 46:55
3. Lenjost i tromost
A. Hranjenje lenjosti i tromosti
Tu nastaje mlitavost, klonulost, lenjo protezanje tela, pospanost nakon jela, mentalna usporenost; često im se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za nastajanje lenjosti-i-tromosti koja još nije nastala i hrana za povećanje i snaženje lenjosti-i-tromosti koja je već nastala.
SN 46:51
B. Izgladnjivanje lenjosti-i-tromosti
Postoji element pobuđenja nečije energije, element delovanja, element neprekidnog delovanja; često mu se posvećuje odmerena pažnja – ovo je sprečavanje nastajanja lenjosti-i-tromosti koja još nije nastala, i sprečavanje uvećanja i snaženja lenjosti-i-tromosti koja je već nastala.
SN 46:51
“Može da ništa ne ostane osim kože i mišića i kostiju; mogu meso i krv da se sasuše u telu! Pre nego što se dostigne ono što se može dostići odvažnom snagom, odvažnom energijom, odvažnim delovanjem – neka moja energija ne utrne!”
MN 70
Šest stvari je korisno za napuštanje lenjosti-i-tromosti:
1. Znanje da je prejedanje njen uzrok.
2. Menjanje poloћaja tela.
3. Razmiљljanje o percepcepciji svetlosti.
4. Ostajanje na sveћem vazduhu.
5. Prijateljstvo s mudrima.
6. Razgovor o korisnom.
Sledeće dve stvari su, takođe, korisne u nadvladavanju lenjsoti-i-tromosti:
bglavac
irida
edin.kecanovic
