OPTIMIZAM

Ovaj svet je gori od sviju svetova, koje čovek kao čovek može podneti. Još gori svet od ovoga nije za ljude nego za demone.

Svi ljudi osećaju, no beže od tog svog osećanja kao što nevešt plivač, uplašen od dubine morske, okreće leđa moru i pliva ka obali.

Svi ljudi ovo osećaju, zato svi podozrevaju lake optimiste u šarlatanstvu. I zaista, više je šarlatanstva no pravog optimizma kod onih koji veselo gledaju u ovaj svet, a međutim smatraju smrt tačkom našeg života.

Jedini optimist, bez šarlatanstva jeste onaj, ko ima hrabrosti da prizna svu strahotu ovog života, no i pronicljivost, da vidi smrt ne kao tačku, no kao zapetu našeg života - zapetu, posle koje će nam se dati čist list, po kome se neće više pisati krvlju i suzama no

zlatnim zracima božanske svetlosti i radosti.

NAD AMBISOM

Kao što bezbrižna deca i ne slute surovu borbu života, u kojoj se nalazi svet oko njih, tako i mnogi odrasli ljudi i ne slute, kao i deca, strašnu duhovnu borbu, koju Hristos, sa svojom angelskom i svetiteljskom vojskom vodi protiv tamnih sila u svetu.

Samo za duhovna čoveka može se reći da je izašao iz doba detinjstva, ma koliko da je on veliko dete u drugom jednom smislu. Zato duhovni čovek gledajući vidi čovečanstvo

-  kao majka nerazumno dete - okruženo strašnom opasnošću.

I kao što su detetu često nepojamni saveti i opomene roditelja, koji budnim okom prate dete u opasnosti, tako su mnogim i mnogim ljudima nepojamni saveti i opomene duhovnih ljudi. Jer za mnoge ostaju za vazda nevidljive i neverovatne vizije, koje imaju duhovni ljudi i nevidljiv ambis, nad kojim spavaju.

OPTIMIZAM I PESIMIZAM

Samo optimističko rešenje zagonetki života može zadovoljiti dušu čovekovu.

Svaki gladan pas ima pesimističnu filozofiju. A gladni isposnici hrišćanski držali su se pozitivnih i optimističkih rešenja zagonetki života.

Dostojanstvo čoveka i jeste u tome, da se stalno drži optimizma bez obzira na svoje stanje u ovome svetu. Dan za danom, i noć za noći demantuju optimizam, no tajanstveni zraci iz onog sveta podstiču ga i razgorevaju.

Optimizam ili pesimizam jednog čoveka ne zavisi od njegove sitosti ili gladi, no od broja

i kakvoće svetova koje on doseže svojom vizijom.

Ko vidi samo materijalni svet i nijedan više, on mora biti pesimista. Ko pak vidi još više svetova, boljih od ovog, taj ne može biti optimista, bio on sit ili gladan.

INTELEKTUALNOST

Intelektualno razviće jednog čoveka je najlakše, najbrže i - ako je odvojeno od

istovremenog uzvišenja uma, očišćenja srca i duše - najopasnije.

Ono je najlakše zato, što zavisi samo od množine čulnih utisaka i razumne klasifikacije i kombinacije istih. Za razviće svoga intelekta mi imamo pet čula, a za razviće ostale tri četvrti čoveka imamo četiri Jevanđelja. Da bi postali intelektualci, za to nam služe hiljade učitelja, a da bi postali potpuni ljudi, za to nam stoji na usluzi samo - Hristos.

Reći: Ja sam intelektualac - znači isto što i reći: Ja sam četvrtina čoveka.

Otuda je ime "intelektualac" jedno nečovečno ime i jedna optužba sebe samog.

JEDAN BOLjI SVET

Bog je veliki bogataš, koji u ovome svetu igra ulogu velikog siromaha. On dopušta svim svojim stvorenjima da se bogate onim što žele i da tako izgledaju bogatiji od njega.

No ljudi duhovni, čiji je duh probuđen za viziju svetova boljih, osećaju se siromašno sa svim bogatstvom ovoga sveta i znaju pouzdano da ih čeka jedno dragocenije i trajnije bogatstvo u tim višim i boljim svetovima, gde se Bog vidi kao veliki bogataš.

Toliko je Stvoritelj milostiv i čovekoljubiv da u slučaju i da on baš nije stvorio u početku jedan bolji svet od ovog, on bi ga stvorio sada zbog plamene želje miliona ljudskih bića, koja su platila i plaćaju cenu toga sveta.

No najviši duhovi, najplemenitiji ljubitelji Boga, ne čeznu ni za jednim stvorenim svetom

no za Onim, koji stvara svetove.