O SPASENJU DUŠE I RAJU

 

1.  Sada, u proleće, kada priroda oblači svoju najlepšu odeţdu, čovek oseća neizrecivu radost uporeĎujući tu prirodnu lepotu sa uzvišenim duhovnim stanjem. Uistinu je sveti Bog sve premudro stvorio (v. Ps. 104;25)! Duša ne moţe da se nasiti posmatrajući lepote prirode! O, kada bi čovek samo uzneo svoj um iznad ove zemne sfere, u višnji Jerusalim, u nepojmljivu lepotu raja, gde se u potpunosti prekida dejstvovanje ograničenog i ovozemaljskog uma!

Ako nam je i ovde, u izgnanstvu, u zemlji plača i prokletstva, sveti Bog dao toliko lepote kojom ćemo se naslaĎivati, pitam se kako će tek biti tamo gde obitava Sam Bog! Zaista, stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8;18).

Oboţenje na nebesima, čedo moje! Tamo će Gospod Bog izbrisati svaku suzu iz tvojih očiju, svaku ţalost, bol i uzdah. Tamo caruje angelski način ţivljenja, tamo se pevaju samo himne i duhovne ode (pohvale).

Tamo je večni Sabat (dan počinka)[1], gde ćemo radosno ţiveti sa našim Ocem Bogom, koji nas čeka da budemo spremni i da nas zauvek prizove k Sebi! Tamo će svaka spasena duša ţiveti u bezdanu ljubavi, sladosti, radosti, divljenja i iščuĎavanja.

2.  Doći će vreme, biće označen dan, nastaće trenutak da se zatvore ove telesne oči i da se otvore oči duše. Tada ćemo ugledati novi kosmos, nova bića, novu tvorevinu i novi ţivot koji neće imati kraja. Njegovo ime je "beskonačna besmrtnost", velika višnja otadţbina, nepropadiva i večna, nebeski Jerusalim, majka prvoroćenih, u kojem će obitavati iskupljene duše onih što se od nečistote opraše u krvi nevinog Jagnjeta.

Ko je u stanju da rečju ili perom iskaţe radost, ushićenje i sreću ovih blaţenih spasenih duša? Blaţeni su oni koji su se upokojili u Gospodu, jer ih očekuju bogatstva dobrote Boţije. Blaţeni su koji dobiše glavnu nagradu za nebeski praznik, za bogatstva koja ne mogu biti oduzeta, za slavu o kojoj Sam Bog kaţe: kad smo deca, i naslednici smo; naslednici, dakle, Boţiji, a sanaslednici Hristovi (v. Rim. 8;17).

Gospod je pred Stradanje preklinjao Nebeskog Oca za Svoje učenike i one koji će posredstvom njih poverovati: Oĉe, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja, da Gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio pre postanja sveta (Jn. 17;24).

Kolika je ljubav Isusova prema nama! Primio je ljudsku prirodu i bio prikovan na Krst, da bi nama podario slobodu i platio naš dug Nebeskom Ocu! Kao Svoju najvoljeniju braću, udostojio nas je da budemo sanaslednici beskonačnih bogatstava Nebeskog Oca!

O, kakva je Njegova ljubav prema nama! O, kako smo mi hladni prema Njemu! O, kako sam nezahvalan svom Dobročinitelju! Boţe moj, Boţe moj, saţali se na mene i nemoj me osuditi onako kako sam svojim delima zasluţio!

3.  Kao što nas je Bog duhovno sjedinio neraskidivim lancem, On nas isto tako moţe udostojiti i da budemo zajedno u Njegovom Nebeskom Carstvu, da večeramo za duhovnom trpezom i da se naslaĎujemo Njegovom boţanskom dobrotom, da budemo sjedinjeni s Nebeskim Ocem u kojem teku večne reke Njegovih boţanskih voda. O, kako uzvišeno predodreĎenje! O, kako su bogati plodovi privremenih patnji!

Čeda Boţija biće odevena u nebeske odeţde. Na njihovim licima prosijaće blistave boţanske crte. Ući će u očinsko nasleĎe, u večni počinak!

Dospeće u ona nebeska obitavališta i sozercavaće ono beskonačno bogatstvo, biće u ushićenju i neće ni primetiti da su protekli eoni! O, kako je veliko čovekovo predodreĎenje!

MeĎutim, turobne pomisli zamućuju ovo dobro sozercanje. Kao prvo, ja neću biti pričastan svom tom proslavljenom blaţenstvu. To je zasad samo pomisao, ali će kasnije dobiti telo i kosti, odnosno ta pomisao će se i ostvariti. Kao drugo, ljudi provode ţivot nesvesni tog velikog predodreĎenja, i usled tog neznanja bivaju mrtvi pred Bogom!

Greh označava prvobitnu propast čovekovog rajskog blaţenstva i on sve do danas nastavlja da uništava dela čovekova. Teško nama, nas napasa Ad!

Boţe moj Savaote, prosvetli tamu srca moga da bih gledao Tebe, istinsku svetlost, blaţenu svetlost koja ozaruje i raduje srca prijatelja Tvojih. Prosvetli nas da bismo Te sledili do večnog počinka. Amin.

4.  Sve će proći i okončati se kao da nikada nije ni postojalo, i jedino će dela učinjena u Bogu ostati uz duše poslenika, koji će se zahvaljujući njima naslaĎivati večnim ţivotom.

Blaţeni su duhovni filosofi Boţiji koji su se odrekli privremenog i obogatili večnim, a kada su se upokojili našli su svoje blago uvećano u riznicama Boţijim! Blaţeni su oni što su svoja srca očistili od korova greha i odgajili dobro seme, jer će za njih doći vreme da poţanju klasove večnog ţivota! Blaţeni su oni koji duhovnim postom zasejaše suze, odnosno oni što su uvek bili ţedni i gladni dobrih dela, jer će poţnjeti večnu radost!

5.  Ljubljena moja čeda, odrţite svoju reč! Vaša je ljubav ogromna. Ja sam sasvim nedostojan i ništavan.

Uprkos svoj svojoj nedostojnosti, molim se da vas zaštiti blagodat Boga i Presvetog Duha i da vas rukovodi ka svakom dobrom delu, sve dok ne udovoljite našem blagom Bogu i ne udostojite se da budete domaći, dok se ne nastanite na mestu Boţijem, u drugom ţivotu, tamo gde stoje angeli i neprekidno slavoslove u nepristupačnom primraku boţanske svetlosti nadboţanske Presvete Trojice.

Svi veliki svetitelji čeznuli su za ovom nebeskom slavom, zbog nje su se podvizavali i nju su zadobili. Ovo zemno (donje), u poreĎenju s onim nebeskim (višnjim), jeste tama. Ovo je isprazno, prolazno, privremeno, promenljivo, prevrtljivo, ništa. Ono je nebeska večnost, neprolazna, nepromenljiva, proslavljena, ozarena, zamirisana boţanskom blagodaću.

Zbog toga će onaj, koji prezre ispraznost ovozemaljskih stvari i ne poţeli ono što je ostrašćeno, postati pričasnik večnih dobara!

6.  Monaški ţivot je svakodnevni krst. Gospod Isus Hristos nas priziva da saraspeti s Njim budemo i svi mi koji ga ljubimo, da bismo se udostojili vaskrsenja duše i duhovne radosti. Oštra je zima, sumorni su mrazevi, ali je zato raj sladak. Podignite oči i ugledajte nebeski Jerusalim, tamo gde je sreća, radost i blaţenstvo koji će večno trajati u vekove vekova! O, kakva je radost i kakva sreća večno ţiveti u blizini Boţijoj!

Da, čeda moja, ljubimo jedni druge, jer je tamo sve ljubav, i oni koji nemaju ljubavi neće tamo ni stupiti.

7.  Sav trud, muka i iskušenja ovog ţivota, blagosloveno moje čedo, ne mogu se uporediti s tim blaţenim ţivotom. Čak i ako bismo imali hiljadu ţivota i ako bismo svaki od njih ţrtvovali, opet ne bismo učinili ništa značajno u poreĎenju s budućom slavom u kojoj Hristos Gospodar ţeli da nas utvrdi Svojom časnom i ţivotvornom Krvlju! Zbog toga apostol Pavle i kaţe da stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8;18).

Osim toga, pomisli da je svaki čovek kao trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski (Is.40;6) i da će na glas arhanĊela i sa trubom Boţijom najpre mrtvi u Hristu vaskrsnuti (v. 1.Sol.4;16) da bi susreli Hrista. Kada se otvore dveri budućeg veka i bude uništen sadašnji svet, naša priroda će biti vaspostavljena u svom prvobitnom stanju. Gospod he preobraziti naše poniţeno telo da bude saobrazno telu slave Njegove (Filiplj. 3;21). Naša priroda, koja zajedno uzdiše i tuguje sa vascelom tvorevinom (v. Rim. 8;22) ţudno očekuje proslavljeno otkrivanje dece Boţije: Ţarkim išĉekivanjem tvorevina oĉekuje da se jave sinovi Boţiji (Rim. 8;19).

Neuporediva je veličina čoveka, kojega je Bog uzneo do takvih visina i slave! Pa ipak, mi, ostrašćeni i grešni, nismo svesni tog velikog blaga i ravnodušni smo prema njemu, a naš način razmišljanja u potpunosti je ovozemaljski. Ovo telo, koje je zemlja i zlosmradije, udostojeno je  da se saobrazi slavi Boţijoj, da postane angelsko! Ljudi su sada veštastveni u poreĎenju s angelima, koji su čisto duhovna bića. MeĎutim, u poreĎenju s Bogom, angeli imaju nešto "veštastveno". Oni nisu čisto umna (noetička) bića kao što je Bog, Koji je nedostupna (nepristupačna) svetlost. Tako će i ljudi tada postati kao angeli. Tada će se otkriti jedinstvo punoće Crkve verujućih sa Hristom. Kako to blago i očinski kaţe naš Gospod: Oĉe, govori On Ocu, hoću da i oni koje si mi dao budi sa mnom gde sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao (Jn. 17;24).

Mogu li se svetovna blaga uporediti s ovim rečima Gospodnjim? Da budemo tamo gde je i naš Gospod i gde angeli strahuju i strepe da pristupe! O, skrivena premudrosti i beskonačno bogatstvo Boţije!

8.  Čedo moje, ne zaboravljaj svoj cilj. Pogledaj nebo i lepotu koja nas očekuje. Šta su sadašnje stvari? Zar one nisu samo prah i pepeo, samo snovi? Zar ne vidimo da je sve (ovdašnje) podloţno truleţnosti? MeĎutim, višnje stvari su večne, Carstvo Boţije je beskonačno i blaţen je onaj ko u njemu obitava, jer će gledati slavu lica Boţijeg!

Čedo moje, ne zaboravi da smo u ovom svetu samo privremeno, da naš ţivot visi o koncu i da su sve lepote ovog sveta isprazne. Prema tome, svako ko prezre sujetne ovozemaljske stvari, odnosno ko ih ne bude strastveno ţeleo, biće pričastan večnim dobrima.

Kada, dakle, posedujemo ovo poznanje istine, prirodno je da u svakom trenutku pogled svojih duševnih očiju okrenemo ka večnom ţivotu, ka višnjem Jerusalimu, gde horovi angelski s nepojmljivom sladošću i mudrošću pevaju himne Boţije. O, čeda moja, kakvu će slavu zadobiti vaše duše kada se nakon smrti uznesu na nebesa i pribroje angelima na nebu!

9.  Proslavimo vaskrslog Gospoda, koji nas je udostojio da praznujemo Njegovo sveto Vaskrsenje i pomolimo se da nas udostoji da slavimo večni Sabat na nebesima, u novom Jerusalimu i večnoj radosti, gde radost vašu niko neće uzeti od vas (v. Jn. 16;22). I zaista, čedo moje, zemaljsku radost smenjuje ţalost, dok je sasvim drugačije sa nebeskom radošću, jer ona neprestano ističe s neiscrpnog i ţivotodavnog Izvora.

Prisiljavajmo se u svojim hrišćanskim duţnostima da bismo slavili večnu Pashu u Hristovoj blizini i blaţeno se naslaĎivali gledajući Ga licem u lice, znajući da tu radost više neće prekidati ni iskušenje ni očajanje.

10.  Poslao sam vam jedno pismo u kojem sam nešto malo pisao o raju, i verujem da vas je obradovalo. O, kada biste mogli da vidite samo delić raja, kada biste samo na trenutak mogli da čujete pojanje slatkih angela koji blistaju nebeskom svetlošću i šire rajski miomiris! O, kakva krasota i lepota! Na ţalost, u pogledu svega toga mi se nalazimo u dubokoj pomrčini.

Tamo sve sija neizmernim blaţenstvom. Šta vam govori Hristov presto? Hristos Gospodar sedi na prestolu i, usled te svetlosti, niko ne moţe da razlikuje Njegovo sveto i najslaĎe lice. O, kakva

sladost i lepota! Šta je lepše od toga? To je istinski raj: gledanje lica Hristovog! Slava Krstu Tvome, Gospode, i Tvome Vaskrsenju!

O, dubino premudrosti Boţije! O, tajinstvo trosunčanog Boţanstva! Blaţen je onaj ko se smirio (ponizio) kao dete, i nezlobivom dušom postao poslušan svim zapovestima ljubavi Boţije radi! Teško onome koga je nadvladao sopstveni egoizam, kao što je mene. Kolikih je boţanskih darova sebe lišio takav čovek!

Čeda moja, smireno poţurite da dostignete Hrista, koji je nas radi unizio Samoga Sebe - našeg najslaĎeg, ljubljenog Hrista, svetlost naših ubogih duša!

Pogledajte kakva nas lepota očekuje! Kad biste samo mogli da vidite kako je to lepo! Sve biste odbacili, pretvorili biste se u blato po kojem će svi gaziti, samo de ne budete lišeni svega onoga što vam je priugotovila slatka ljubav Isusova! O tome nam je obično govorio moj starac i ja to sada prenosim vama, da biste se i vi naslaĎivali. Učinio sam - i oprostite mi!

11.  I opet pomišljam: ja nisam za raj, jer me dela moja u tome sprečavaju, i ja sam samo za pakao!

Apostol Pavle nam prekrasno govori o raju. Bio je uznesen do trećeg neba i video je lepote Carstva Nebeskog, zbog čega je u istupljenju (ekstazi) uzviknuo: Kako je lepo i prekrasno Carstvo Nebesko, i s njim se ne moţe uporediti nijedna ovozemaljska lepota!

Raj je toliko lep da oko ljudsko nikada nije bilo u stanju da sagleda toliku lepotu, niti je uho ljudsko ikada čulo slaĎe pojanje, jer nebeski horovi angela pevaju neuporedivo slaće i od najmilozvučnijih slavuja!

Apostol Pavle u nastavku kaţe da čovek svojim znanjem ne moţe da pojmi šta je Bog pripremio za Svoja čeda na nebesima, u raju. Istina je da bismo, spoznavši rajske duhovne naslade, bili trpeljivi u svakoj situaciji, samo da bismo ih zadobili. Sada pak zbog svog neznanja činimo sasvim suprotno i udaljujemo se od njih!

O, kada bismo samo znali šta je raj! Ljudski um nije u stanju da zamisli veličinu te lepote! Tamo neprestano pevaju horovi angela i svetih duša. To je večna, bezgranična Pasha!

Tamo duše radosno besede jedna s drugom. One besede o tome kako su prošle ovaj isprazni ţivot i koliko im je Bog pomogao da izbegnu pakao i da se upokoje na ovom blaţenom mestu Boţijem! One prinose Bogu beskrajnu blagodarnost za tu neizmernu milost, za darovanje Raja.

Šta je raj? To je mesto prepuno neuvelih cvetova, preispunjeno boţanskim miomirisima, angelska sladost, pashalni ţivot, bogočeţnjivost[2], neprestano slavoslovljenje Boga i večni ţivot!

To je vredno našeg podvizavanja! Ali, koliko su zanemarljivi naši podvizi u poreĎenju s ovim, da tako kaţem, "fantastičnim" rajem!

O, raju, kako si prekrasan! Tvoja lepota me privlači i pretvara u drugog čoveka! Zašto se nisam revnosno trudio i podvizavao da bih te zadobio? Moj Boţe, Gospode moj, oslobodi nas proklete gordosti da bismo, rukovoĎeni svetim smirenjem, postali ţitelji najslaĎeg raja! Amin! Neka bude!

NAPOMENE:

1.      Starac Jefrem kaţe "Εαββαηιζμος", što bi se doslovno prevelo kao "subotovanje." Sabat (Šabat) je bio najveći starozavetni praznik, a tom imenicom se ujedno označava i "sedmi dan", tj. dan kada je okončano Stvaranje sveta i kada je "Bog otpočinuo od dela svojih", zbog čega je i čoveku zapoveĎeno da tog dana ne radi. (Prim. prev.)

2.      U originalu: boţanski eros, grč. "ερος θειος". Ovaj izraz je u daljem tekstu prevoĎen kao "bogočeţnjivot", jer se u srpskom jeziku "eros" najčešće vezuje za telesnu ljubav. (Prim. prev.)