VLADIKA NIKOLAJ

MISLI O DOBRU I ZLU

DUŠA PRETEŽNIJA OD TELA

Vreme je tica, koja te kiti šarenim perjem, no, koja će doći i da počupa svoje. Ako budeš suviše vezao dušu svoju za perje, vreme će ti s perjem i dušu očupati. Ah, kako će tada ružna biti nagota tvoja!

BOG NAJVEĆI TOČAK

Veliki točak sporije se okreće no stiže mali točak koji se brže okreće.

Što veći točak to sporije okretanje i manje larme; što manji točak to brže okretanje i više larme. Ovo važi kako za stvari tako i za ljude.

Najveći točak u duši čovečijoj jeste Bog. Njegov se obim ne vidi, niti se Njegov hod čuje od množine i larme malih točkova.

No, kad se svi mali točkovi u duši utišaju, duša se tek onda vidi u neizmernom božanskom točku, kojim je obuhvaćeno nebo i zemlja. I pri toj iznenadnoj i retkoj viziji duša oseća neiskazanu radost.

BEZBOŽNIK JE SEBI DžELAT

Kad se čovek okrene licem k Bogu, svi putevi vode Bogu. Kad se čovek okrene licem od Boga, svi putevi vode u propast.

Ko se odsutno odreče Boga, i rečju i srcem, taj ne može ništa u životu učiniti, što ne bi

vodilo njegovom potpunom razorenju i telesnom i duševnom.

Zato se ne žuri da tražiš dželata bezbožniku. On ga je našao sam u sebi, pouzdanijeg nego što mu ga sav svet može dati.

JAKI DUHOVI

Nije dovoljna samo jačina volje, niti samo jačina osećanja, niti samo jačina uma. Niti je sve ovo ukupno dovoljno bez svetlog cilja.

Šta vredi atletu brzina nogu i jačina pluća, ako se svak u strahu sklanja od njega i ako niko ne želi pomoć njegovu?

Sve silne i burne stihije prirodne, obučene u mrak noćni, ispunjavaju putnika strahom.

No, kad ih jutarnje Sunce osvetli, putnik se prijatelji s njima.

Takvi su i takozvani jaki duhovi. Obučeni u tamu egoizma i sujete oni su strašilo i ljudima i prirodi oko sebe. No, kada se osvetle božanskom svetlošću, oni postaju istočnik radosti za sve oko sebe.

Jači je grad od kiše, ali zato ipak grad nema prijatelja na zemlji.

DOBROTA JE DALjNOVIDA

Dobrota je daljnovida i vidi najdalje uzroke. Zloba je kratkovida i vidi najbliže uzroke. Zloba i tica vide, da je potreban oblak, da bi pala kiša. Dobrota vidi, da je potreban Bog,

da bi pala kiša.

Zloba i magarac vide, da je potrebno đubre, da bi rastao kukuruz. Dobrota vidi, da je potreban Bog, da bi rastao kukuruz.

CELINA OČIGLEDNIJA OD DELA

Uvek je očiglednija celina nego deo celine. Ovo svakako zbog smislenosti i

celishodnosti celine.

Očigledniji je hrast nego žir na hrastu. Očiglednija su kola nego osovina kola. Očigledniji je čovek nego ruka čoveka. Celina prirode očiglednija je nego ma koja stvar u prirodi.

Bog je očigledniji od prirode i od svega u prirodi. No kad se čovek zagleda u žir na hrastu, žir mu postaje očigledniji od hrasta. Kad se zagleda u točak, točak mu postaje očigledniji od kola. Kad se zagleda u ruku, ruka mu postaje očiglednija od čoveka. Kad se zagleda ma u koju stvar u prirodi, ta stvar mu postaje očiglednija od prirode. Kad se zagleda u prirodu, priroda mu postaje očiglednija od Boga.

No ova očiglednost dela jeste trenutna, dok je očiglednost celine trajna.

Otuda Bog je najveća i najtrajnija očiglednost.

ĆUTANjE

O tri predmeta ne žuri da govoriš: o Bogu - dok ne utvrdiš veru u Njega, o tuđem grehu - dok se ne setiš svoga, i o sutrašnjem danu - dok ne svane.