Često me pitaju šta je to Rekonekcija,osim što je isceljivanje? 

Pronašla sam tekst koji daje približan odgovor na ovo pitanje.

Naravno da je proces individualan ali svako dobije "vetar u leđa" da krene u susret svojim željama ili iskustvima kroz koje svi prolazimo,tragajući za smislom života.

Svi smo tragaoci i idemo ka istom cilju,samo što je neko udaljen a neko je bliže - Buđenju!


1. Kako izgledaju ljudi koji su probuđeni? Pa, neki su muškog, neki ženskog pola. Možete ih naći u manastiru ili u kući na periferiji, u šumi ili u selu. Tačno je da ih nema mnogo, ali je je više nego što ljudi obično misle da ih ima. Probuđenje samo po sebi nije teško; tužna je istina da većina ljudi ne želi da se gnjavi izvlačenjem samih sebe iz gliba neznanje i žudnje.

2. Na prvi pogled ne biste primetili probuđenu osobu u grupi ljudi, zato što je ona sasvim mirna i povučena. Ali kada situacija postane napeta, tada ona upada u oči. Kada se svi prže na vatri besa, ona će stajati puna ljubavi. Kada su drugi uskomešani zbog neke teške situacije, ona će ostati podjednako mirna kao što je i do tada bila. U očajničkoj jurnjavi da se zgrabi što je više moguće, ona će biti neko ko stoji na uglu sa izrazom zadovoljstva na licu. Ona lako klizi po neravnom, postojana je kad se sve okreće naglavce. Ne radi se o tome da ona hoće da pokaže kako je drugačija od ostalih, već ju je odsustvo pohlepe učinilo nezavisnom. Ipak, što je čudno, iako drugi ne mogu da je pomere, ona može da pokrene njih, svojim mirnim prisustvom dopire do njih. Njene blage, razumne reči spajaju zavađene i čine još bližim već bliske. Postradali, uplašeni i zabrinuti osećaju se bolje pošto su sa njom porazgovarali. Divlje životinje osećaju blagost u srcu probuđene osobe i ne plaše je se. Čak i mesto na kojem boravi, bilo da je to selo, šuma, planina ili dolina, izgledaju lepše samo zato što je i ona je tu.

3. Ne izražava uvek svoje mišljenje, niti brani svoje gledište. U stvari, čini se kao da ona i ne zastupa bilo kakvo gledište. Otuda je ljudi često smatraju za budalu. Kada se uzbudi, niti se sveti za uvrede i ismevanje, ljudi opet misle da nešto nije u redu sa njom. Ali ona jednostavno ne mari šta oni misle. Izgleda kao da je gluva, ali stvar je u tome da više voli da ćuti. Ponaša se kao da je slepa, ali u stvari vidi sve što se događa. Ljudi je smatraju slabićem, ali je ona zapravo vrlo snažna. Uprkos tome kako izgleda, oštra je poput oštrice brijača.

4. Lice joj uvek blista i zrači vedrinom, jer nikada ne brine zbog onoga što se dogodilo juče ili što se može dogoditi sutra. Njezino držanje i pokreti su graciozni i pribrani, zato što ima prirodnu svesnost u odnosu na sve što radi. Glas joj je prijatno čuti, a reči su joj s merom, jasne i direktne. Lepa na način koji nema bilo kakve veze sa fizičkim izgledom ili elokvencijom, već po onome što dolazi od unutrašnje dobrote.

5. Možda ima kuću, ali ako ona sutra izgori u požaru, preseliće se negde drugde ili tamo se osećati podjednako dobro. U stanju je da svuda bude kod kuće. Čak i oni koji pokušavaju da smanje broj stvari koje poseduju, uvek izgledaju kao da imaju previše. Koliko god malo da probuđenoj osobi date, čini se kao da ima taman koliko joj treba. Istina je da su i njoj neophodne osnovne stvari kao i svakome drugom, ali se ona na tome i zaustavlja, a to je vrlo malo. Njen život je neprenatrpan i jednostavan, zadovoljna je šta god da ima. Njena prava hrana jeste radost, pravo piće jeste istina, pravi dom svesnost.

6. Obični ljudi su bučni poput vodopada, dok je probuđeni tih poput dubina okeana. On voli tišinu i govori u pohvalu tišine. To ne znači da on nikada ne otvara usta. S radošću govori samo o Dhammi, onima koji su zainteresovani da o njoj slušaju, tako da on nikada ne propoveda, niti se upušta u ubeđivanje i rasprave. Takođe, pošto govori samo o onome što zna, sve što kaže ima pečat autentičnosti koju "eksperti" jednostavno ne mogu da dostignu.

7. Um probuđenoga nije pretrpan mislima, niti je neaktivan. Kada mu trebaju misli, on razmišlja, a kada mu ne trebaju, ostavlja ih da se stišaju. Za njega, one su alat, a ne problem. Još uvek ima sećanja, emocije i ideje, ali njima nije uzdrman. Sve su to za njega tek predstava. Posmatra ih dok nastaju, dok traju i kad nestaju. Um mu je nalik vedrom nebu – oblaci plove preko njega, ali ono samo ostaje prostrano, neokrznuto i nepromenjeno.

8. Iako je čist u svakom pogledu, probuđeni o sebi ne misli kao boljem, jednakom ili lošijem od bilo koga drugog. Drugi su ono što jesu i nema potreba za njihovo kritikovanje ili upoređivanje. Nije ni za ni protiv bilo koga i bilo čega. On više ne vidi stvari kao dobre i loše, čiste ili nečiste, uspeh ili neuspeh. Razumeo je svet dualnosti i otišao iza njega. Otišao je čak iza ideje samsare i nirvane. Pošto je izvan svega, on je i oslobođen svega. Nema žudnji, ni strahova, nema kocepata, ni briga.

9. Ne tako davno probuđeni je bio konfuzan i nesrećan isto koliko i svako drugi. Pa kako je onda stigao do toga gde je sada? Zaista jednostavno. Prestao je da uzrok svakom od svojih bolova traži izvan sebe i počeo da gleda unutar sebe. Dok je tako posmatrao, uvideo je da sve stvari sa kojima se identifikovao: telo, osećaji, emocije, pojmovi, problemi, ne pripadaju njemu. I zato ih jednostavno pušta(od sebe). Nezarobljen više nestvarnim, ugledao je stvarno, Nerođeno, Nenastalo, Nesačinjeno, Neuslovljeno. Sada boravi u tog praznoj, neznakovitoj slobodi i srećan je sve vreme. Zbog ovoga je vrlo teško kategorizovati probuđeno biće. Drugi pokušavaju da ga smeste u neku od fioka nazivajući ga svecem, arahatom ili, ponekad, budalom. No, on se osmehuje na sve ove etikete i sebe označava kao "nikog". Kakvu etiketu staviti na nekog ko je prevazišao sve granice?

10. Zato što je izvršio svoj zadatak i nije mu ostalo bilo šta drugo da uradi, probuđeni najveći deo vremena provodi mirno sedeći i gledajući svoja posla. Za obične ljude ovakav život probuđenoga se može činiti kao neizdrživa monotonija. "Dajte nam malo uzbuđenja, malo promene", kažu. Ali ,naravno, kada i dobiju uzbuđenja ili onakve promene kakve ne žele – bolest, neuspeh, odbacivanje ili smrt – tada očajavaju. To je trenutak kada probuđeni tiho istupa da leči i isceljuje. I pošto ima mnogo vremena, može sebe do kraja da dâ drugima. Do svakoga dopire svojom ljubavlju.

11. Srećan je da tako proživi ostatak svog života, a kada smrt konačno pristigne, prihvata je bez straha i odlazi svojim putem bez trunke žalosti. Šta se sa probuđenim događa posle smrti? Proučavaoci su se o tome raspravljali vekovima. Ali nije moguće utvrditi kuda je probuđeni otišao, kao što nije moguće pratiti ni trag ptice što leti visoko. U smrti, kao i u životu, utihnuli mudrac ne ostavlja trag.

http://uspensky-onotobitrebalidaznamo.blogspot.com/2013/01/kako-izgledaju-probueni.html