KADA ĆEMO BITI SREĆNI?

Srećom će nagraditi Bog verne svoje (to jest slične Sebi) i to ne srećom životinje, no srećom Boga.

Neće Bog odocniti sa nagradom, ali neće ni pohitati. Da li težak očekuje plod od pšenice čim poseje pšenicu? I trkač u kočiji - da li očekuje nagradu usred trke? I moreplovac - da li očekuje videti pristanište usred okeana? I domaćin njive - da li isplaćuje poslenike u njivi za vreme posla?

Zašto ti onda očekuješ nagradu usred trke, nasred okeana i usred posla? U ovaj život si poslat ne da imaš sreću, nego da je zaslužiš.

STRAH OD SMRTI

Nije svagda i svugde isti strah od smrti niti isto junaštvo pri umiranju.

Najteže je čoveku umreti usred vesele gomile, kada se ova veseli njegovoj smrti. Tu se

pokazuje najveće junaštvo ili najveći strah.

U takvim okolnostima umirali su hrišćanski mučenici u veselim rimskim amfiteatrima. Potom najteže je čoveku umreti kada mu se učini da on sam umire, a da ceo svet

netaknuto ostavlja u životu. Pa još kad uz to prijatelji plaču oko njega! Čovek tada oseća strah od smrti pomešan sa stidom. Mnogo je lakše čoveku umreti u dvoboju - teže u dvoboju sa zveri nego sa čovekom - kada daje udar i prima udar. I to je strah veliki, no manji nego u prva dva slučaja.

A najmanji je strah od smrti u velikim bitkama, gde čovek skače u smrt preko mrtvih

ljudi. I najmanje je pravih junaka u velikim bitkama, gde se umire u množini.

Jednom rečju, smrt je nesravnjeno strašnija, kada prstima čupa vlat po vlat na

prostranoj njivi života, nego kada kosom kosi otkose.

Ako želiš umreti kao junaci iz prva dva slučaja, onda ti se samo može reći: budi hrabar, svaki dan je velika bitka u vasceloj vasioni i ti umireš sa pola vasione. Jer kao što ti udišeš i izdišeš vazduh, tako sva vasiona neprekidno udiše i izdiše život.

RAZLIKA U SHVATANjU

Što je jedan predmet siromašniji u karakteristikama, to je među ljudima manja razlika u shvatanju toga predmeta. Što je jedan predmet bogatiji u karakteristikama, to je među ljudima veća razlika u shvatanju toga predmeta.

Pa kako je Bog nesravnjeno veći i bogatiji od svih predmeta na nebu i na zemlji, to postoji o njemu najveća raskoš u raznolikosti shvatanju među ljudima.

Lako je svima ljudima na zemlji imati istovremeno mišljenje o kamenu i vetriolu, ali nije im lako svima imati istovetno mišljenje o Bogu.

Osim neiscrpnog bogatstva duhovnih dobara i karakteristika moći, slave i veličine

Božije, raznolikost u shvatanjima Boga kod ljudi potiče i od raznoliko složenih i raznoliko naglašenih sposobnosti duševnih kod svakog čoveka na zemlji, kao i kod svake rase ljudske.

No, niko nije slep prema živom i preslavnom biću Boga zbog sposobnosti, nego zbog

nesposobnosti.