KADA SE ČOVEK MORA SETITI BOGA?
I najgori čovek mora se tri puta u životu setiti Boga:
- kada vidi pravednika da strada zbog njegove krivice;
- kad on sam strada zbog tuđe krivice, i
- kada mu dođe čas smrti.
Tri puta u životu mora se zaplakati i najtvrđi grešnik:
- kada ga, gonjena od ljudi kao divljeg zvera, pomiluje majčina ruka;
- kada ga bolesna i osamljena poseti njegov protivnik, donoseći mu darove i oproštaj, i
- kada mu na samrti sveštenik kaže: Ne boj se, Božija milost je veća od tvojih grehova! Tri puta čovek liči sam sebi na Boga:
- kada mu se rodi sin;
- kada shvati i usvoji Hrista, i
- kada se pomiri sa svojim stradanjem za pravdu.
SRCE I JEVANĐELjE
Od blata je i tvoje srce, od blata je i papir, na kome je ispisano Jevanđelje. Po jednom i po drugom blatu pisao je Duh životvorni. Zato jedno pismo korespondira drugom, jedno lomi pečate na drugom, jedno tumači drugo. Kada svet jedno sagori svojom strašću i drugo je u opasnosti od požara.
LAŽ DELI OD BOGA
Od Boga nas ne dvoji istina nego laž, i samo laž. Reći, da nas istina dvoji od Boga znači isto što i reći, da nas Bog dvoji od Boga.
Lažne misli i lažne reči, lažni osećaji i lažna hotenja - to je suma laži, koja nas vodi ka nebiću, iluziji i bogoodrečenju. Sa tvoga puta, rasputa, avaj, nema povraćaja bez velikog zemljotresa u životu čovekovom, kada čovek pada slep na zemlju, kao Savle i kada ga Bog podiže iz prašine i nemoći i otvara mu oči za obratni put.
FIGURA OD PRAŠINE I DIMA
U času kad se čovek odreče Boga svesno ozbiljno i zlobno - a svako ozbiljno bogoodrečenje je zlobno - on prestaje biti čovek, prestaje biti životinja i postaje jedan bezimeni fenomen prirodni bez kategorije. Jer božanski duh, koji je Bog udahnuo u njegovu figuru od zemlje, ostavlja ga.
Kakav je čovek, tada? To je tada prazan praporac, koji se kotrlja i od kotrljanja zveči.
Bog je uzeo svoj dah sebi. Šta je preostalo? Jedna figura od prašine i dima, koja stoji van stvorenog sveta.
Ako ikada ta figura od prašine i dima ponovo postane čovekovom, to jest ponovo primi u sebe dah Božiji, to je ponovno stvaranje čoveka. Bukvalno - ponovljeno čudo stvaranja!
MRŽNjA
Ko mrzi ceo svet, taj ne može voleti ni sebe.
Ko mrzi ceo svet, taj prezire samog sebe. I baca samome sebi dnevna uživanja kao što baca komade psu.
Ko mrzi ceo svet, taj oglašava rat celom svetu. Na strani sveta stajaće i Bog.
Takvome bi bolje bilo da kaže planini: Lezi na mene!
KRAJNjA POBEDA DOBRA
Sve vodenice melju u Božiju korist.
Greh na jednoj strani budi dobrodetelj na drugoj. Pritupljena kradljivost na jednoj, nesebični heroizam na drugoj. Bolesna fantazija na jednoj, božanska vidovitost na drugoj.
Bog ne stvara iz zla dobro, nego probuđenim zlom budi uspavano dobro.
Nikakvo zlo ne možeš učiniti, što neće, bilo tebi samom, bilo nekom drugom, otvoriti oči za odgovarajuće dobro.
Pa kako je drama ovoga sveta počela grehom i kako svakom dobru prethodi zlo, znači, da će se drama sveta završiti dobrom.
Kada zlo izbaci i poslednju kartu, dobro će držati još jednu u rukama. I dobro će onda zgrnuti svu dobit, a zlo će ostati prazno i - bankrot.
JEDNAKOST
Bog nije Bog jednakosti, no Bog ljubavi.
Jednakost bi isključila svu pravdu i svu ljubav - isključila bi sav moral. Ljubi li muž ženu svoju zbog jednakosti? I majka ljubi li svoje dete zbog jednakosti? I prijatelj ljubi li prijatelja zbog jednakosti? Nejednakost je osnov pravde i podstrekač ljubavi. Dok traje ljubav, niko ne zna za jednakost. Dok caruje pravda, niko ne govori o jednakosti. Kad se izgubi ljubav, ljudi govore o pravdi i misle o jednakosti. Kad s ljubavlju iščezne i pravda, ljudi govore o jednakosti i misle o nemoralu.
To jest, kad iščezne moral zamenjuje ga nemoral.
Iz groba ljubavi niče pravda, iz groba pravde niče jednakost.
TRANS
Kad se čovek uzdigne do Boga, on je u transu. Kad se Bog spusti u svet, on je u transu. U svome transu čovek je pasivan. U svome transu Bog je aktivan. Ono je najpotpunija
pasivnost čovekova, ovo je najpotpunija aktivnost Božija.
U Isusu Hristu pokazan je individualiziran trans Boga u svetu i sveta u Bogu.