EVA I MARIJA
Eva i Marija praktično znače za nas telesnu mudrost i duhovnu mudrost. U crkvenim
pesmama peva se: "Žena bi pričina stradanja, žena i pričina spasenja".
Eva je zaželela više nego što su joj muž i Bog smeli dati bez opasnosti po nju. I ona je, s đavolom, skočila u ambis i povukla sa sobom ceo Raj. Taj ambis je istorija. Usred tog ambisa buktećih strasti, gde se drvo iskušenja bilo razmnožilo kao crv, Marija je uzdigla svoju dušu visoko iznad istorije i obručila se Duhu Svetom.
Plod Evinog zaigravanja sa đavolom bio je njen prvenac - čovek krvnik. A plod Marijinog obručenja sa Duhom Svetim bio je njen prvenac - čovek Bog.
Eva je otkotrljala točak života naniže, Marija ga upravila naviše.
Sva drama Eve i Marije ne bi za mene i tebe, prijatelju, bila dovoljno značajna kad ona
ne bi bila najistinitije predstavljena drama naše sopstvene duše.
IZMEĐU ČOVEKA I BOGA
Što je čovek bliži Bogu, to mu se Bog čini većim, a čovek manjim; što je čovek dalje od Boga, to mu se čovek čini većim, a Bog manjim.
Postoji jedna razdaljina između čoveka i Boga na kojoj se čovek gubi, a Bog ostaje; i postoji druga jedna razdaljina, na kojoj se Bog gubi, a čovek ostaje.
Odricanje Boga ne dokazuje savršeno ništa o Bogu nego pokazuje dužinu razdaljine između odricatelja i Boga. Kada jedan odricatelj Boga poveruje ponovo u Boga time pokazuje samo da je dužina razdaljine između njega i Boga skraćena.
Da bi jedan čovek došao do saznanja o piramidama egipatskim, mora ili poverovati onima, koji su bili u neposrednoj blizini piramida, ili mora sam doći u neposrednu blizinu piramida. Trećeg načina nema.
Tako i svaki čovek može doći do saznanja o Bogu ili verujući onima, koji su stajali i stoje u neposrednoj blizini Boga, ili mora se potruditi da sam dođe u neposrednu blizinu
Bogu.
Tebi izgleda smešan i žalostan onaj, ko odriče postojanje piramide na tom osnovu, što on lično nije video piramide? Još smešniji i žalosniji izgleda onaj ko odriče Boga na tom osnovu. Smešniji i žalosniji izgleda ovaj drugi od onog prvog zato što:
Prvo, jer piramide se mogu lično poznati samo na jednom mestu u celom svetu, dok se Bog može lično poznati na svakom mestu širom celog sveta i drugo, jer hiljade i hiljade puta veći je broj onih svedoka koji su lično poznali Boga, od broja onih koji su lično poznali piramide.
VIZIJA BOGA
U neposrednoj blizini Božijoj i pri intenzivnoj viziji Boga, kao sve u svemu, ovaj svet iščezava kao nepostojeći. Ovo su osetili i nekoliki moćni duhovi i u drugim religijama, kao: Patandžali i Šankara u Indiji, muslimanski Sufi u Persiji, Plotin među Rimljanima i drugi. U hrišćanstvu je broj ovakvih duša u transu ogroman. U Zapadnoj crkvi karakteristični su primeri ove vrste Sveti Franja, Sveta Tereza i Madam Gijon.
Kako bi se mogla opisati ova vizija Boga, ovo viđenje Boga kroz sve predmete u
vasioni? Kao gledanje Sunca kroz staklo, pri čemu staklo ostaje neviđeno.
Pri intenzivnoj viziji Boga ustrašeni - najpre ustrašeni - jedan čovek pita Boga: Kuda bih
otišao od duha Tvojega, i od lica Tvojega kuda bih utekao? (Psalam, 139).