NEGUJTE BESMRTNOST

Negujte deco, besmrtnost u sebi. Jer besmrtnost nije nešto što ima tek početi, no nešto

što stalno jeste u nama i što se ima na kraju samo obelodaniti u svoj krasoti svojoj.

Smrt će doći da sagori, ne besmrtnost našu no smrtnost.

Smrt neprestano steže za gušu smrtnost našu, dokle ne uspe da je sasvim udavi.

Nijedan atom besmrtnog bića i života u nama ne podležu smrti nikad za nikad. Ne podleže smrti naše biće i naš život, ali se može od nas uzeti, ako ga nedostojno nosimo. Kao što voda prođe kroz krečan breg ne mogući da se zadrži u njemu!

Zato negujte, deco, brižljivo besmrtnost u sebi, i radujte se. Još samo trenutak - dva i vi

ćete se naći na njenoj večitoj i slatkoj nezi.

ENTUZIJAZAM I FANATIZAM

I entuzijazam je oganj, i fanatizam je oganj. No prvo je oganj bez dima, drugo je gorenje sa dimom.

Entuzijazam znači: ceo čovek sabran i upućen na jednu stranu, bez osvrtanja. Kad um prosudi i srce zavoli i duša zahoće, onda se čovek ujedinjuje i kao ujedinjena sila polazi na veliko delo. A sabran i ujedinjen čovek je velika sila u ovome svetu, zaista veća nego što i on sam o sebi misli.

Entuzijast je čovekoljubiv. Čim se u entuzijazmu jednoga čoveka krije mržnja protiv izvesnih ljudi, to nije entuzijazam no fanatizam. Kad u proleće gori gomila đubreta, ispod đubreta se izvlači probuđena zmija. Takav je fanatizam.

Entuzijazam je uvek sila, koja zida i stvara. Sve velike društvene organizacije, svu veliku umetnost, svu uzvišenu poeziju, sve spasonosne i čiste humane pokrete - sve je to stvoreno entuzijazmom. Ne treba nikada zaboraviti, da entuzijazma bez čovekoljublja nema.

Fanatizam se pokazuje u najvećoj sili svojoj u tri slučaja: u partijskoj politici, u revoluciji i

u ratovima.

Kao dan od noći tako se razlikuje entuzijazam od fanatizma. Prvi se rukovodi ljubavlju i zida; drugi se rukovodi mržnjom i ruši. Prvi je saboran, katoličan, drugi je isključiv, sektantan.

Fanatiku uvek nedostaje nešto, čas um, čas srce. Entuzijasta je uvek ceo čovek. Čuvaj se dušo, da se ne okrnjiš, te da se tvoj entuzijazam ne iskrivi u fanatizam.

KADA CRKVA GOVORI.

Kada svi govore, crkva ne može da dođe do reči. Kada se namršti sudba i zaveže sve jezike, onda crkva dolazi do reči; onda jedina crkva sme i može da govori.

VERA U ŽIVOT

Posvednevno ljudi žive i opšte među sobom više verom nego ičim drugim.

U gostionici čovek ruča s verom, da u jelu nije otrov; spava u postelji s verom, da pod jastukom nisu skorpije; prima na pijaci banknotu s verom, da nije lažna; kupuje u  dućanu šibicu s verom, da nije vlažna; najmljuje kočije s verom, da će ga kočijaš odvesti tamo kuda treba; putuje železnicom s verom, da je vozovođa normalan čovek te da ne misli na samoubistvo. Težak seje žito s verom, da će seme nići. Čobanin goni stado u pašnjak s verom, da trava u njemu nije preko noći usahla. Žena žuri s krčagom na izvor s verom, da iz njega još voda teče. Škola počiva na veri učenika u učitelja. Država počiva na veri građana u građane i vlast. Brak postoji na veri u dobronamernosti obe strane. Prijateljstvo postoji na veri u iskrenosti obe strane.

Preko 50% našeg zemaljskog života i opštenja s ljudima i s prirodom, osnovano je na

veri. 50% našeg najpozitivnijeg znanja jeste čista vera.

SLOBODA

Hoćeš li slobodu, onda pokušaj prvo osloboditi se sebe samog. Ako je u pogledu znanja važilo kao vrhovno pravilo: poznaj sebe samog - to u pogledu morala važi kao vrhovno pravilo: oslobodi se sebe samog!

Hoćeš li da dođeš do slobode revolucijom, onda podigni revoluciju prvo protiv sebe samog i uvidećeš da su sve druge revolucije izlišne.

Hoćeš li da dođeš do slobode ratom, onda povedi prvo rat protiv sebe samog, pa ako ovaj rat uspešno okončaš, uvidećeš da su svi drugi ratovi suvišni.

Veliš da hoćeš slobodu? Onda moraš stati uz Boga protiv sebe i protiv sveta. Prvo protiv sebe, jer u tebi je i glavno bojište protiv sveta. Ako pobediš svet tu, u sebi, na glavnom bojištu, pobedio si ga na svim linijama. Ako ga pak pobediš na svim linijama, a ne pobediš ga u sebi, on će ostati nepobeđen u svojoj glavnoj tvrđavi.

Ako ne pobediš sebe, ti ćeš svima ostalim naporima uspeti jedino da uskačeš iz jedne tamnice u drugu, iz jednog kaveza u drugi. Sloboda društvena i sloboda nacionalna, i sloboda državna i sloboda internacionalna, bez oslobođenja od sebe samog, samo su zavodljiva i lažljiva imena raznih tamnica, raznolikih kaveza.

Oslobodi se sebe samog i bićeš van svih tamnica i svih kaveza.

SADRŽAJ ISTORIJE

Glavni sadržaj istorije čovečanstva jeste rešavanje i uređenje odnosa ljudi prema Bogu. Sve ostalo su epizode i šatiranja glavnog izgleda.

Periodi istorije čovečanstva predstavljaju ili plimu ili oseku u rastojanju čoveka i Boga. Kada je bivala plima, onda su veliki umetnici nalazili inspiraciju u Bogu; kada je bivala oseka, onda su veliki umetnici nalazili inspiraciju u prirodi. To se može nazvati umetnost iz prve ruke i umetnost iz druge ruke. Prva umetnost više je muženstvena i dramatična, druga više ženstvena i lirična. Kada je otac odsutan, onda majka dočekuje goste.

Svaka oseka, tj. padanje od divljenja Bogu na divljenje prirodi, označava podetinjenje ljudi. Plima je zdravlje duhovno, oseka je nezdravlje duhovno. Normalno je, da zreo čovek napušta sladunjavu privlačnost prirode i žuri ka uzvišenom regionu nadprirodnog, realnog carstva Božijeg. Kao što veli jedan persijski poet:

"Mladenac malen i nejak drži se skuta matere svoje.

No kad omuža i poraste

on hodi barabar sa ocem svojim. I ti se, gle, tako držiš matere: prirodnih tela i elemenata

dokle, porastao, ne udružiš

se sa Ocem svojim Svevišnjim".

Treba se setiti događaja sa dvanaestogodišnjim Isusom, kada ga je majka našla u

hramu posle dužeg lutanja i traženja.

-  Zašto ste me tražili? - upita Isus. Zar ne znate da meni treba u onome biti što je Oca mojega?

POVERENjE

Poverenje više vredi nego kapital. Veli trgovac. Poverenje u polarnu zvezdu više vredi nego znanje puta. Veli moreplovac. S poverenjem i ti daješ meni ruku, prijatelju, i ja te donekle vodim. No čovek može časom umreti i trgovac štetovati. Polarna zvezda može se časom sakriti za crni oblak, i moreplovac zalutati. A ja sam prijatelju pregršt prašine koju vetar smrti može časom razvejati.

Ko će te povesti dalje od stanice moga groba? Kome ćeš putovođi tada pokloniti

poverenje?

Pokloni ga i tada i sada Isusu, koji je razvejao smrt kao šaku prašine. On je prijatelj, koji

ne umire, i na koga nikakav crn oblak ne sme da naiđe.

SLUŽBA BOGU I LjUDIMA

Služba Bogu jeste u isto vreme služba ljudima; služba ljudima jeste u isto vreme služba Bogu.

Mi ne možemo istinski služiti Bogu, a da kroz to ne služimo ljudima; niti možemo istinski služiti ljudima, a da kroz to ne služimo Bogu.

Kada gorimo pred Bogom kao žrtvena sveća, mi i tada svetlimo ljudima; a kada gorimo u tamnici i svetlimo sužnjima kao lojana sveća, mi smo i tada žrtvena svetlost pred Bogom.