VELIKI ČOVEK

Ne možeš biti veliki čovek dokle god sebe smatraš umrlim.

Ne možeš biti veliki čovek ni na jednom mestu na svetu i ni u jednom položaju u društvu;

-prvo, dokle god imaš strah ma od čega manjeg od Boga;

drugo, dokle god imaš ljubav prema čemu manjem od Boga, i

treće, dokle se god ne privikneš smatrati svoju smrt nečim bivšim, a ne nečim budućim.

SLABIĆ

Zločin je slabost, a ne snaga. Zločinac je slabić, a ne junak.

Zato smatraj svoga zlotvora uvek kao slabijeg od sebe, pa kao što se ne svetiš slabom detetu, ne sveti se ni zlotvoru. Jer on nije zlotvor po snazi, nego po slabosti.

Tim načinom gomilaćeš snagu u sebe i bićeš kao more, koje se ne izliva da potopi

svakoga derana, što se u nj baca kamenom.

BRILjANTNA ŠIMERA

Oko nije sito gledanja, niti je uho sito slušanja. Svet je ovaj u celini kao jedna briljantna šimera, no on je sama žalost u pojedinostima; ispolinska hrabrost u celini, a mišiji strah u pojedinostima; nepobedni zamah života u celini, a očajno umiranje u pojedinostima.

I sva ova briljantna šimera ne može zasititi nijedno oko, niti i jedno uho, još manje može zagasiti žeđ telesnih želja, a najmanje može ona zasititi žeđ duhovnu. Jer kao što jedna kap vode padne na vreo jezik ožednelog putnika i napoji ga, tako i cela ova vasiona - jedna vrela kap - pada na žedni duh i ne samo ne napaja ga, no upravo ta jedna vrela kap - vasiona - i stvara žeđ i razgoreva žeđ do bezumlja.

Zaista, svet je i postao da stvori žeđ kod čoveka, no ne i da je ugasi.

DUŠA VIDI

Naše oči, same po sebi, vide onoliko koliko i naše naočari. Naše uši, same po sebi, čuju onoliko koliko i metalna slušalica na njima. Naš jezik, sam po sebi, govori onoliko koliko i klatno u zvonu.

No, zato što naša duša vidi, oči naše vide. I zato što duša čuje, uši čuju. I zato što duša nosi smisao, jezik govori smisleno.

Da su oči naše kao jezero, bez duše one bi videle kao i jezero što vidi. Da su uši naše kao pećine, bez duše bi one čule koliko i pećine čuju. Da je jezik naš zvučan kao klatno u zvona, bez duše on bi govorio koliko i klatno govori.

INTERVJU

Jedini iskren intervju naučnika s prirodom jeste:

-  Prirodo, kaži mi ko si ti, da bih znao ko sam ja? Jedini iskren intervju istorika sa istorijom jeste:

-  Istorijo, kaži mi ko si ti, da bih znao ko sam ja? Jedini iskren intervju svetitelja s Bogom jeste:

-  Bože, kaži mi ko si ti, da bih znao ko sam ja? Nepogrešan odgovor u sva tri slučaja

jeste:

-  Čoveče, nađi mene u sebi!

DOBITAK I GUBITAK

Kad se dobitak gleda izbliza, vidi se kao dobitak. Kad se dobitak gleda izdaleka, vidi se kao gubitak.

Kad se gubitak gleda izbliza, vidi se kao gubitak. Kad se gubitak gleda izdaleka, vidi se kao dobitak.

Dobijanje Boga jedini je dobitak, koji je dobitak i izbliza i izdaleka.

IŠČEZNUĆE

Najveći ćeš biti onda, kada sebe mišlju pretvoriš u ništa;

kada se duhom uzdigneš do Duha beskrajnoga i bezdanoga i posmatraš sebe iz visine, iz daljine, kao jedan objekat, isto onako objektivno kao što sada, iz tela posmatraš sve ostale objekte oko sebe;

kada iz te visine, daljine, pogledaš na sebe kao na umrla, kao u prah razvejana iščezla i

osetiš sva ostala tela - sva i svačija - kao i svoja;

kada se uživiš u Besmrtnost i Život, te sagledaš ništavni i uzaludni posao smrti i

sagledaš samu smrt u prošlosti, velim u prošlosti, no bez sadašnjosti i budućnosti.

Tada će ti smrt, što neprestano preti da ti odnese telo, biti ne više strašna od vetra, što preti da ti odnese šešir.

Jer ćeš tada znati, da duša tvoja može biti bez tela kao i glava bez šešira.

OPET TO MALO DRUKČIJE

Svaka vrlina prouzrokuje samozaborav. Svaka vrlina u punoj meri svojoj prouzrokuje samoiščeznuće. Vrhovna vrlina, ljubav, označava najpotpuniji samozaborav i najpotpunije samoiščeznuće.

Samozaborav prelazi u samoiščeznuće, samoiščeznuće prelazi u večni život.

Kroz ono što je dugo mi poznajemo ono što je kratko, a kroz ono što je kratko mi poznajemo ono što je dugo. Kroz duge godine truda, dosade i samoljublja, mi poznajemo ovu kratku vremenost, a kroz kratke trenutke vrline mi poznajemo neizmernu večnost.

Kad bi ti ponudili zlatan pehar sa najboljim vinom u svetu i rekli: Pij, no znaj, da je na dnu skorpija - da li bi pio?

U svakom peharu slasti zemaljske nalazi se na dnu skorpija. I uz to, nažalost, pehari su ovi tako plitki, da je skorpija uvek blizu usana.