DIMENZIJE ČOVEKA

Nije ono čovek, što se može smestiti u jedan grob, no ono što se ne može smestiti ni u vasionu.

Misli naše u istini znaju se na onolikoj daljini na koliko se pružaju.

Osećanja naša rasprostiru se i objavljuju u onolikim bićima i svetovima, na koliko su upućena.

Naša dobra volja, ako doseže do angelskih krugova, stvara oko nas krug od vasione,

tako da sve što je u tom krugu oseća je.

Ako ne svesno, a ono podsvesno duša svih bića oseća naše misli, naša osećanja i našu dobru volju, u većoj ili manjoj meri, što zavisi i od tih bića i od nas samih.

Vaistinu, nije ono čovek, što se može smestiti u jedan grob, no ono što se ne može

smestiti ni u vasionu.

OPET TO MALO DRUKČIJE

Ne možeš poznati deo, dok ne poznaš celinu.

Ko ne zna kola, ne može znati ni točak. Ko poznaje kola, poznaće i točak.

Ko ne zna kola, pa nađe točak u polju, trudiće se da pozna točak. On će meriti točak, brojati mu sastojke, probati mu osobine, u ležanju i u pokretu i čuditi se nad njim. On može ispitati točak bolje i detaljnije nego i sam vozar kola, ali on ne može poznati točak, ako nikad nije video kola. A vozar će, sa manje ispitivanja točka, poznati točak na prvi pogled. Jer vozar poznaje kola.

Ne možeš poznati bubreg, dok ne poznaš celu ovcu.

Ne možeš poznati ni ogradu oko svoje kuće, dok ne poznaš svet.

Kako li ćeš tek poznati čoveka, dok ne poznaš jednu celinu više od sveta, jednu celinu, preko koje ni misli čovekove ne mogu ići dalje? Jer dokle se god prostiru misli čovekove, dotle se prostire čovek.

Ne preskaču li i tvoje misli, Anatole, svaki dan i svaki čas sve granice i ograde vasione?