ČULA, RAZUM I UM
Razum ima na službi pet čula, um ima jedno čulo. Čulo uma jeste razum.
Razumni su oni ljudi, kod kojih razum gospodari čulima.
Umni su ljudi viši od razumnih, kao što su razumni ljudi viši od čulnih.
Umni su oni ljudi, kod kojih um potpuno gospodari razumom, to jest kod kojih um samo prima iskustvo, koje mu donosi razum, kao sirov materijal, koji on pretvara u nešto sasvim drugo, što i ne liči na razumom doneto mu iskustvo. Kao što stomak prima spolja hranu i pretvara je u krv, to jest u nešto što i ne liči na primljenu hranu!
Ljudi pak, kod kojih razum preovladava umom i iskustvo razuma ostane jedini - nesvareni - sadržaj uma, postaju bezumni. Kao što se govori o pokvarenom stomaku i nesvarenoj hrani, tako se može govoriti o pokvarenom umu i nesvarenom - neživotvorenom - iskustvu. I kao što jedan organizam mora da propadne pri ogromnoj količini hrane, no bez moći svarivanja, tako i um mora da se pomrači pri ogromnoj količini iskustva i znanja, kad izgubi moć kontrole obim i moć preobraćanja ovoga u nešto sasvim neslično.
ČIME SE HVALIŠ?
Čime se hvališ?
Zlatom? To isto zlato držala je planina u sebi i nije se hvalila. Odelom? Tu istu svilu nosila je gusenica u sebi i nije se hvalila. Zdravljem? Još bolje zdravlje ima vuk u gori, no ne hvali se.
Apetitom? Mravojed s apetitom jede mrave do smrti, a potom mravi njega jedu.
Srećom? Gle, lisica je nepoverljivija prema sreći. I kad stoti put uspe da uhvati kokoš, ona u strahu osluškuje s koje će strane pući puška.
Konjima? Kako možeš visoko misliti o svojim konjima, kad oni ne misle visoko ni o sebi, niti - o tebi?
NE VERUJ SREĆI
U bogatstvu misli, kako ćeš s dostojanstvom snositi siromaštinu. U sreći misli, kako ćeš s dostojanstvom snositi nesreću. Kada te ljudi hvale misli, kako ćeš s dostojanstvom snositi njihove poruge.
A celoga života misli, kako ćeš s dostojanstvom umreti.
SKRIVATI SEBE - SLABITI SEBE
Poneki čovek skriva svoje slabosti od onih, koji ga vole da ga se ne bi zgnušali. I skriva sebe od onih, koji ga hvale, da ga ne bi naružili.
Dvojako se greši. Prvo, jer ne zna da, kad bi otkrio svoje slabosti, oni koji ga vole i hvale
ne bi ga manje voleli i hvalili. Otkriju li pak ovi sami njegove slabosti, onda će neminovno doći gnušanje i poruga, kojih se on toliko boji.
Drugo, jer zaboravlja da jedno Oko sve vidi, sve zna i sve prokazuje.
Bolje, dakle, otkriti svoje slabosti ranije nego ostaviti ih da narastu i same se otkriju docnije. Jer je lakše podneti stid u mladosti, nego u starosti.