BOG I GREH

Bog i greh leže na dve protivpoložne strane.

Niko ne može okrenuti lice k Bogu, dok prvo ne okrene leđa grehu. Niko ne može

zavoleti Boga, dok prvo ne omrzne greh.

Leđa ne vide, te i onaj, ko je okrenut licem ka grehu, ne može videti Boga.

I naš duh, kao i naš glob, ima dva antipoda: istok i zapad, svetlost i senku, sinovstvo i slugarstvo, blagodat i zakon.

No ljubav, kog duhovnog čoveka, briše antipode i sve čini svetlošću, sinovstvom i blagodaću.

ČOVEK ČOVEKU SLIKA

Neka ti svi ljudi koje sretneš, budu žive slike onoga dobra i zla, koje je u tebi.  Zadržavaj se mislima i ljubavlju stalno na dobrim slikama, da bi i ti postao slikom dobra

za braću svoju.

PROVIĐENjE

Proviđenje se pokazuje i u pravilima i u izuzecima. No za ljude ono izgleda očiglednije u

izuzecima.

U vreme jednog pira cara Valtazara, kada gosti pijahu vino, i hvaljahu bogove zlatne i srebrne i mjedene i drvene i kamene, pojavi se ruka i napisa na zidu tri sudbonosne reči: Mene, Tekel, Ufarsin. Iste noći bi ubijen Valtazar, car Haldejski (Dan. 5).

Prorok Danilo bi bačen u jamu lavovsku i prenoći s lavovima. I sutradan ga živa izvadiše

i netaknuta.

U izuzetno srećnim i u izuzetno nesrećnim slučajevima ljudi osećaju odsutnu akciju Proviđenja, onda akcijy pravde, onda akcijy milosti.

Vazduh je uvek oko nas i uvek u akciji. No, mi jako osećamo vazduh samo kad vetar

dune, i tada najviše govorimo o vazduhu.

Kao što jehtičav čovek pak stalno misli o vazduhu tako i čovek, svestan svoje grešnosti, stalno misli o Bogu. Jer, gle i jedan i drugi prinuđeni su da misle neprestano o leku i lekaru.

BEZ BOGA KAO BEZ VAZDUHA

Kao što bi tica, kad bi naišla na bezvazdušni prostor, brzo se okrenula ka vazduhu, tako i ti brzo se okreni i beži od društva neverujućih, jer među njima nećeš se moći održati na krilima, no moraćeš pasti.

Ovo ti još jedanput ponavljam:

Kao što bi tica, kad bi naišla na bezvazdušni prostor brzo se okrenula ka vazduhu, tako  i ti brzo se okreni i beži od društva neverujućih, jer među njima nećeš se moći održati na krilima, no moraćeš pasti.

Bog je vazduh tvoje duše. Van tog vazduha duša tvoja mora pasti u prašinu i kao zmija puziti po prašini.

CARSTVA

Jedno niže carstvo ima pravu realnost u jednom višem carstvu.

Carstvo prirodno ima svoju realnost u carstvu moralnom. Carstvo moralno ima svoju realnost u carstvu duhovnom. Carstvo duhovno ima svoju večitu realnost u Onome, koji nema koga ni šta da vidi iznad sebe.

Svako više carstvo je ćutljivo, i može naći izraza sebe u jednom carstvu nižem od sebe. Otuda se može reći, da je svako niže carstvo priča o carstvu iznad sebe. Ili: svako niže carstvo je reč, kojoj je smisao skriven u jednom višem carstvu. I kao što je smisao i duh jedne reči uvek prostraniji od svakog carstva nižeg.

Nijedno carstvo ne može imati adekvatnog izraza sebe nigde van sebe. Otuda jedno niže carstvo jeste perfektan ali ne i adekvatan izraz jednog višeg carstva.