KO MOŽE OSVETLITI GROB?

Sva svetlost u vasioni da se slije u jedno Sunce, ne bi mogla osvetliti tajnu jednog groba.

Naprotiv, što više svetlosti oko nas, što više raskoši prirodne i kulturne, što više smeha i cveća, to nam se grob čini mračnijim. Najveći pesimizam u svetu pojavio se, ne u siromašnoj Palestini ili u Grčkoj, nego u Indiji, u zemlji najveće prirodne raskoši.

Sve ono, što ovaj život čini ugodnijim, svetlijim i slađim, sve to pooštrava žalac smrti. Kroz prozor lije se na nas svetlost Sunca, a kroz vrata šiba nas hladan vetar. Takav je ovaj život u kome se kroz jedan otvor izliva na nas zaprepašćujući blesak prirode, a kroz drugi šiba nas hladan vetar smrti.

Ide vesela družina drumom i sva nakićena nasmejana vasiona, rekao bi, učestvuje u njenom veselju. Najedanput pojavljuje se pred veselom družinom - svež grob ukraj druma! Sladi se čovek najslađom ribom i čini mu se da njegova slast preobražava slašću sve ljude i stvari unaokolo. Najedanput kost u grlu!

Da li je bio i da li postoji neko, ko može ući s lampom u grob, a ne izgubiti osmeh života? Neko, ko može ono što sva ova smrtna vasiona ne može? Sva druga pitanja sustižu se u ovom čvoru.

Obziri se koliko hoćeš na mudre ljude, i na one koji su bili i one koji sada jesu, niko ti od njih ne može pomoći da zaviriš u grob i sačuvaš životni osmeh osim - Hrista.

MUČENIŠTVO HRISTOVO

Trostruko je bilo mučeništvo Hristovo za života njegova na zemlji, trostruko je

mučeništvo njegovo i kroz svu istoriju.

Jedno je mučeništvo njegove ličnosti, drugo je mučeništvo njegovih dela, treće je mučeništvo njegove nauke.

On je ubijen kao "varalica" i "bezbožnik" - i stotine hiljada njegovih sledbenika mučeni

su i ubijani kao takvi kroz vekove i istoriju. Kroz ove je Hristos ponovo mučen i ubijan.

Njegova dela su ili odricana kao nepostojeća ili osuđivana kao mađioničarska. Tako je bilo za njegova života na zemlji, tako se evo, do u sami dvadeseti vek njegova dela od raznih ljudi i raznih grupa kao takva kvalifikuju i osuđuju.

Njegova nauka je osuđena u Jerusalimu ili kao zanesenjačka, ili kao izlišna jer već

sadržana u staroj mudrosti i starim zakonima ili pak kao štetna.

I sve je to bilo i biva "kako je pisano". "Neka se ne uplaše srca vaša". "Hristos ne bi bio Hristos, kada ne bi mirno i sigurno mogao hoditi po burnome moru, nego dete, koje se vozi u karlici po mirnoj vodi".

Tako je moralo biti, no teško onima kroz koje je to bivalo. Oni su skakali u oganj, da ga ugase, no oganj ih je gutao i sve se većma razgorevao. Da će se to sve desiti - "tako je pisano" unapred.

Često se baca sneg u vatru, da se vatra većma razgori.

BITI ČOVEK TO JE MALO

Učini dobro i zakopaj pod kamen, ono će od kamena načiniti sebi jezik i objaviti se.

Ako si u tamnici zbog pravde, sve zvezde će sijati nad tvojom tamnicom i raditi za tvoju

slobodu.

Ako si na vešalima zbog pravde, sva nebesa uskomešaće se i radiće da tvoju smrt obrate u život.

Budi čovek, to je malo rečeno.

Budite bogovi, veli Sveto Pismo. Budi čovek, to je kratak program. Budite bogovi, to je najviši program.

Ogladneli, nijedan vas program neće nasititi osim najvišega.

Ožedneli, nijedan vas program neće napojiti osim najvišega.

Oni, koji vam rumore u uši: Budite ljudi - ustvari rumore vam: Budite to što jeste malo

drukčije.

A Bog vam, s verom u vas šapće najvišu i najmiliju tajnu: Budite bogovi!

I više od ovoga ništa se ne može reći. Iznad ovoga reči se gube i ćutanje postaje rečito.

JAKOVLjEVO HRVANjE S BOGOM

Ako si čovek, moraš se u ovome životu hrvati s Bogom kao što se i Jakov hrvao. Blago tebi, ako Bog odnese pobedu nad tobom. Teško tebi, ako ti Boga pobediš i ostaneš - sam na megdanu. Jer u tom slučaju nisi ti pobedio nego smrt.

GROM I GROMOVNIK

Kada voda ispari i kao para postane nevidljiva, tada izgleda najnemoćnija. No baš tada stvara gromove.

Tako i Hristos. Kada je bio položen u grob i uništen za oči ljudske izgledao je najnemoćniji. No, baš tada je on postao grom i gromovnik za istoriju sveta.