Ideja o upravljanju sopstvenom sudbinom, o uticaju na sopstveno telo, po smernicama koje sami postavimo, svakako potiče iz neke daleke prošlosti. I svakako je refleks sećanja na naše realne prikrivene moći, moći KO-KREATORSKOG, na našem nivou postojanja, delovanja sa Tvorcem, Izvorom, Beskonačnim Kreatorom, Bogom, itd. Iz nama bliže prošlosti svakako je bar jedan od začetnika te linije mišljenja i delovanja - Emil Kue, sa svojim poznatim principima autosugestije.

Od nama bližih teoretičara i delatnika na ovom polju svakako je najpoznatiji Džozef Marfi, sa delom „Moć podsvesti“, u kojem daje mnoštvo primera primene svog modela. A ruski delatnik Vadim Zeland je verovatno ovakve modele izdigao na najviši nivo, povezujući ga sa kvantnom fizikom. Mnogi od tih modela, posebno ovaj Zelandov, dosta su komplikovani (na primer, on je njega razradio u pet tomova), ali, nezavisno od toga, njihova suština se može iskazati u nekoliko prinicipa.

1) Mi formulišemo promenu koju želimo da izvršimo, promenu u vezi sa svojm karakterom, sa psihološkim ili fizičim problemima, sa sudbinskim dešavanjima (obično je ovo, po vrednostima starog mišljenja, vezano za priliv novca i za poželjna dešavanja u karijeri).

2) Te promene formulišemo u vidu zapisa, zamišljene slike ili sleda događaja, kao na filmu, u kojem se promene dešavaju.

3) Važan princip je da se o promenama govori, razmišlja, da se one zamišljaju - kao da se već dešavaju, još bolje - kao da su se već desile. Uz isključivanje potencijala - ako bude moglo, voleo bih da, itd.

4) Takođe važan princip je da se iz zapisa ili slika eliminiše negacija: ne govorimo-zamišljamo ono što NE želimo da se desi, već ono što ŽELIMO. Npr.: ne - ja NEMAM određene probleme, bolesti, već - ja IMAM... pa se onda definiše ono što nam je namera da postignemo ili promenimo.

5) Forme svega ovoga mogu biti različite: kod Kuea je to rečenica koju ponavljamo (što podseća na istočnjačke mantre), u vizualizaciji je to slika izvedenih promena, koju zamišljamo, ili - „slajd“ slika, kao na filmu.

6) Važno je ponavljanje „rituala“ izgovaranja rečenica odnosno zamišljanja slika. I to - u stanju što dublje opuštenosti, jer smo u tom stanju najprijemečiviji za prosleđivanje, kao što Marfi kaže, tih slika-sadržaja u podsvest, koja je povezana sa Bekonačnom Inteligencijom, koja radi u našu korist (Zeland i drugi imaju drugačija tumačenja ovih fenomena, npr. zalaženje u prostranstvo varijanti, ali, suština je ista). Sve ovo je vrlo jednostavno, jednostavno je i lako ove principe primenjivati u praksi. A dobit je ogromna...!

Mnoštvo primera, možda su najzanimljiviji i najpopularniji oni koje Marfi daje u svojoj knjizi, govori o uspešnosti ovih modela, od, na primer, devojke koja je poželela da ima tašnu, koju je videla u izlogu, a nije imala para da je kupi, pa je onda dobila na poklon, do čudesnih ozdravljenja i rešavanja drugih egzitencijalnih pitanja, a pri čemu su ljudi, pre primene ovih modela, bili u obeshrabrujućim, nezavidnim pozicijama. E. Karnegi daje principe i primere uspešnosti u svetu biznisa... Itd.

Naravno, ne možemo, a da ne verujemo svim tim ilustracijama iz prakse primene modela upravljanja sudbinom... Posebno zato što se često radi o kursevima koje je pohađao veći broj ljudi, o navođenju imena i davanju dokumenata u vezi sa mnogim slučajevima primene tih modela.

Međutim... ... Ako malo pročešljamo izvore, primetićemo ONO ŠTO I SAMI VRLO BRZO MOŽEMO DA UOČIMO, UKOLIKO POKUŠAMO DA PRIMENJUJEMO NEKI OD OVIH MODELA, da poslednje možda dve-tri godine nešto ne štima sa njihovom efikasnošću. To ne znači da nekima ne bi pošlo za rukom da ostvare sve ono što se u modelima upravljanja sudbinom opisuje, ali - procenat uspešnosti primene poslednjih godina kao da se približava nuli. Uostalom, da nije tako, broj onih koji primenjuju ove modele rastao bi eksponencijalnom brzinom, posebno zato što su ovi modeli razrađivani i popularizovani (komercijalizovani) poslednjih godina kroz razne „recepte uspešnosti“, a takođe su i sva vredna dela iz ove oblasti uveliko prisutna na internetu (pa i kroz video zapise, od Vadima Zelanda, pa nadalje).