Meditacija nad hranom: kako da jedemo koliko god želimo

 

Ako jedemo s punom svešću o hrani i zahvalnošću za svaki zalogaj, dolazimo u zajedništvo s bezbrojnim bićima.

 

Vežba: Kad jedete, na trenutak zastanite i zagledajte se u svoje jelo ili piće kao da možete vidjeti unazad, njegovu prošlost. Upotrijebite moć mašte kako biste videli odakle ono dolazi i koliko je ljudi bilo uključeno u celokupan proces njegovog dopremanja do vašeg tanjira. Pomislite na ljude koji su posadili, plevili i požnjeli hranu, radnike koji su je zapakovali u ambalažu, vozače kamiona koji su je prevezli, magacionere, trgovce i blagajnike kao i članove porodice ili druge kuvare koji su jelo pripremili. Zahvalite svima njima prije nego što popijete gutljaj ili uzmete zalogaj.

Spoznaje o vrednosti hrane

U zen manastiru u kojem podučavam meditaciju izgovaramo molitvu pre obroka koja sadrži sledeću rečenicu: „Razmišljamo o naporu uloženom u dopremanje ove hrane do nas i o načinu na koji stiže do nas." Kao sa svime što se ponavlja više puta dnevno, izgovaranje ovih reči ne znači da kod svakog obroka zaista razmišljamo o svim ljudima koji su uključeni u dopremanje hrane u naše činijice. Možda smo nejasno svesni kuvara u kuhinji i zahvalni mu ako je jelo ukusno.

Jutarnja meditacija: 5 minuta za miran dan (uprkos svemu)...

 

 

 

 

Imamo tu prednost što većinu svoje hrane gajimo u manastiru. Rad u vrtu i stakleniku osveštava koliko je veliki trud potreban da se zelena salata i šargarepa nađu u našoj salati. Svatko ko je sudjelovao u našem godišnjem konzerviranju počne drukčije da doživljava slatki krem od jabuka; nakon berbe mnogo bačvi do vrha punih jabuka sa stabala naših komšija, zatim pranje, sečenje, kuvanje, gnječenje i konzerviranje stotina litara voća.

Iako smo u prisnijem dodiru od većine savremenih ljudi s radom koji je omogućio da poslužimo hranu na našem stolu, primenom ove vežbe otkrivamo da još uvek ima mnogo hrane koju uzimamo zdravo za gotovo kao, na primer, ono što nam stiže zapakovano u ambalažu, kao što su brašno, šećer, so, sir, zob ili mleko.

 

 

Zahvalnost u svesnom konzumiranju hrane

Često primenjujemo ovu vežbu kao deo našeg svesnog konzumiranja hrane. Pomaže nam da gledamo unutrašnjim okom kako bismo videli čitav niz ljudi čija je životna energija pridonela pripremi hrane na našem tanjiru: kuvaricu, blagajnicu, trgovce mešovitom robom, magacionere, vozače dostave, radnike na pakovanju ambalaže, poljoprivrednike i sezonske radnike.

Kada nastojimo proniknuti u svoju hranu, postanemo svesni svoje potpune zavisnosti o životnoj energiji bezbrojnih bića. Ako zastanete da se zagledate u jedno zrno suvog grožđa u svom jutarnjem obroku pahuljica i počnete da brojite ljude uključene u njeno dopremanje u vašu činijicu, vraćajući se na ljude koji su posadili, obrezivali i plevili vinovu lozu na kojoj je rasla, reč je o barem nekoliko desetaka njih. Vratite li se mnogo dalje, na početak gajenja grožđa na Mediteranu, stići ćete do nekoliko desetina hiljada.

Intuitivna ishrana: tri razloga da ne pojedemo sve iz tanjira...

Pridodate li neljudska bića - gliste, bakterije tla, gljivice, pčele - govorimo o milionima živih bića čija životna energija teče prema vama ogledajući se u obliku zrna suvog grožđa u vašoj činijici, a na kraju krajeva, kao život vaših ćelija. Doživeti to, znači u dubini duše razumeti pravi smisao zajedništva. Svaki put kad jedemo ili pijemo, dolazimo u zajedništvo s bezbrojnim bićima. Život umire, ulazi u naše telo i vraća se u život. Ovaj se proces uvek iznova ponavlja dok ne umremo, kada svu tu energiju predajemo natrag. Naše se tijelo raspršuje i ponovno se pojavljuje u mnogim novim oblicima života. Na koji se način možemo odužiti tolikom broju bića? Ne novčano. Kad bismo platili svakoj osobi koja se bavila ovoim zrnom grožđa samo jedan dolar, suvo grožđe bi sebi mogli da priušte samo carevi. Zašto ih ne bismo onda barem počastili zahvalnom svešću, trenutkom pažnje ispunjenim uvažavanjem njihovog napornog rada, pre nego što počnemo da jedemo?

Završna reč: Životna energija mnogih bića ulazi u nas dok jedemo. Kako ćemo im se najbolje odužiti? Potpunom prisutnošću tokom obroka.

Jan Chozen Bays, iz knjige "Kako pripitomiti divljeg slona"