KALEŽ EKSTAZE
koji je Magička i Kabalistička
interpretacija Parsifalove Drame
Sastavio Družbenik Svetog Grala,
ponekad nazvan i Frater ACHAD
Legenda o Parzivalu nije do Vremena i Okolnosti; ona predstavlja odsjaj Večne Stvarnosti, uvek prisutno Ovde i Sada. Okolnosti njenog prikazivanja i mesto gde se svečanost održava ne treba tražiti izvan Ljudskog Srca, koje je naučilo da udara istovremeno i usklađeno sa Dušom Sveta. Svi koji su rođeni iz "Težnje Srca" verovatno moraju naći svoj put do one tačke gde se: "Jedva kreću, a ipak izgledaju kao da brzo trče" i postati jedno sa: "Putem, Istinom i Životom". Otkriće da se scene sveta, koje su smatrali toliko stvarnim, menjaju nestajući pred njima poput svečane povorke, dok Vizija Grala lično nije predstavljena njihovom čistom Razumevanju.
Nadajući se da će probuditi neku iskru vatre nezadovoljstva ove unutrašnje svesti u srcima onih koji bi mogli pročitati ove retke – a da prethodno nisu razumeli Legendu – i iz nje razviti veliku vatru što će zapaliti velove koji skrivaju čoveka od njega samog – od Boga – usudio sam se da dodam ove fragmente velikoj količini literature o Gralu, koja je već data svetu.
A onima koji su dremali zadovoljno, umotani u iluzije i snove iz njih nastale, njima vičem sa Gurnemanzom:
Tačka I
Dolazak Parzivala
Žalošću prosvetljena, nedužna Ludo, čekaj na njega, moje odabrano
oruđe.
Nije moja namera da napišem potpunu raspravu o Velikoj Muzičkoj Drami "Parzival" Richarda Wagnera, kojem neka bude posvećena sva moja hvala i čast, izvedenoj iz drevne legende o Parzivalu.
Oni koji nisu imali privilegiju da prisustvuju ovom festivalskom delu ili čak čitati dobar prevod libreta, trebalo bi da pomognu sebi studiranjem onog drugog, pre očekivanog ostvarenja razumevanja tumačenja ovde uspostavljenog.
Takođe ću pretpostaviti da student ima makar neko znanje o Mističkoj Stazi i Svetoj Kabali, mada ću se truditi da načinim tačke kojima se bavim, onoliko čitljivim, koliko je to moguće, neiniciranom istraživaču, koji je spreman da "ustane i odgovori na poziv".
Wagnerovu muziku vam ne mogu dati, čak neću ni pokušavati da objasnim ono što, u Operi, toliko pomaže pri otvaranju onih kanala svesti pomoću kojih možda možemo primiti sveobuhvatne Muzike Sfera.
Srećom, ovo nije do kraja neophodno, jer istinska Staza vodi do tačke u kojoj svaka osoba može da se oseća poput savršeno podešenog muzičkog instrumenta, čija Volja leti preko žica, uzrokujući potpune i harmonične vibracije njegovog vlastitog bića, koje će nakon toga težiti da daje neuobličenu, ali prekrasnu melodiju.
Šta je Ključ Parzivalovih nota?
|
"Ima jedna zemlja čistoga užitka, Gde sveci besmrtni vladaju."
"Tako su neki od nas imali običaj da pevaju u detinjstvu i mislili smo da je ta zemlja jako daleko, dalje čak i od same smrti koja nam se u tim danima činila tako dalekom. "Ali ja sada znam ovo: ta zemlja nije ništa dalja no što je moje meso mojim kostima! Ona je i Ovde i Sada. "Ako postoji i jedan oblačak na ovom mirnom plavetnilu, onda je to ova misao: da postoje svesna bića koja nisu tako beskonačno sretna, majstori ekstaze. "Da bih uklonio taj oblak, ja sam tom cilju posvetio sve što imam i sve što jesam. "Nema ničega u čemu vi možete da uživate, a da ja u tome ne mogu da uživam isto toliko koliko i vi; a svedok sam da ništa nije vredno u poređenju sa ekstazom. "Koji je put do te besmrtne zemlje? Istočnjaku, čiji um je, takoreći, statičan, meditacija nudi najbolji put, put koji se nama čini (a zaista i jeste) nepodnošljiv, zamoran i dosadan. Za Zapadnjaka, nema boljeg puta od ceremonijalnog. Jer, ekstaza je prouzrokovana iznenadnom kombinacijom dveju ideja, baš kao što se kiseonik i vodonik sjedinjuju eksplozivno. "Ali ova religiozna ekstaza dešava se u najvišim centrima ljudskog organizma; to se sama duša sjedinjuje sa svojim Bogom; i stoga je ushićenje neodoljivije, radost je postojanija, a proistekla energija čistija i sjajnija od bilo čega zemaljskog. "U ritualu, dakle, stalno nastojimo da sjedinimo um sa nekom čistom idejom putem čina volje. To radimo uvek iznova, sve strastvenije, sa sve više određenosti, dok na kraju um ne prihvati dominaciju volje i dobrovoljno se obruši ka željenom cilju. Ova predaja uma njegovom Gospodu daje nam svetu ekstazu za kojom tragamo." |
Ovde imamo jedan od najvažnijih ključeva interpretacije drame o Parzivalu, kao i ukazivanje na rezultat koji je Wagner pokušao da proizvede u umovima publike.
Ako predstava nije pravilno postavljena, a uloge preuzete od onih koji i sami makar nešto razumeju od "Svetog Puta", ovaj efekat neće moći da se ostvari u svesti gledalaca. To je, bez sumnje, jedan od razloga zbog kojih je Wagner ugovorio da ovo Delo može da se producira samo u Bayreuthu, sa pravom postavom i pod pravim okolnostima jer ono predstavlja vrhunac njegove Magičke Planine, čija je osnova Prsten. On je to nazvao Pozornici-Posvećena- svečanost, a njegovi efekti su bili namenjeni da upotrebi njihov uticaj na samu Dramu Života.
Preći ćemo preko zemaljskog dela Scene otvaranja sa uvodom Gurnemanza, Kundry i Amfortrasa, koncentrišući našu pažnju na ulazak Parzivala, najavljen padom Labuda, ubijenim njegovim vlastitim oružjem.
Šta je ovaj Labud?
Kako to znam? Nije važno, dopustite mi da citiram još jednom onoga koji je Majstor ekstaze:
|
LABUD
"Postoji Labud čije ime je Ekstaza; on leti sa pustinja na Severu; on leti kroz plavetnilo; on leti nad pirinčanim poljima; koja na njegov dolazak zazelene. U celom Univerzumu je jedino Labud nepokretan; izgleda kao da se kreće, kao što Sunce izgleda da se kreće; takva je slabost našeg oka. O ludo! Plačeš li? Amen.
Kretanje je relativno: ne postoji Ništa što je nepomično. Na ovog sam Labuda odapeo strelu; bela nedra su oblivena krvlju. Ljudi me udaraše; potom, primetivši da sam Čista Luda, pustiše me da prođem. Tako i nikako drugačije dođoh da Hrama Grala." |
Šta je ovo jezero? Kada je smireno i glatko, natkriljeno Labudom Ekstaze, to je ljudski um, izvežban ispravnim metodama do Pravog Razmišljanja. Jer jedino kada je um smiren, može Sunce istinskog Jastva biti viđeno, kako se odražava u Njegovim dubinama. Odatle je samo jedan korak do postizanja Prave Ekstaze, kada Sunce utone u dubine Uma i celo biće usplamti Svetom Vatrom Duha Svetoga.
Parzival je ciljao visoko; pogodio je znak svoje Težnje; nakon čega je njegova akcija prvi put shvaćena. Ipak ga je njegova Ludost spasila, a potom je on spasao druge.
Kada je bio upitan za svoj postupak, odgovorio je: "Nisam znao da je to pogrešno". Ipak je odbacio oružje, nemajući više koristi od njega u tom obliku.
Šta je bilo njegovo oružje? Luk Obećanja i Strela Čiste Težnje. Ali on je već težio, već je pogodio znamen i obećanje je do određenog stepena ispunjeno.
Kabalisti će odjednom prepoznati "Stazu Samekh ili Sagittariusa, Strelca na Drvetu Života". Ovo je staza Strele koja pristaje uz Dugu, vodeći direktno iz Yesoda – Osnove – do Tipharetha, Sfere Sunca, Lepote i Harmonije ili Ljudskog Srca, gdje su Misterije Ružinog Krsta i Svetog Grala prvobitno – mada nejasno – uočene.
Kojoj je drugoj potrebi Parzival – sin Heratove bolesti – prvobitno uputio svoje oružje? On je pucao u sve što leti. On je pucao u Orla, pticu koja se ne plaši da zuri u samo Sunce.
Šta je taj orao, a i šta je njegova sena?
Orao je ona Snaga Ljubavi, koja je ključ Magike, uzdižući Telo i njegove delove do Najviše Ekstaze na svojim Krilima.
Ovaj Orao je poznat Okultistima kao jedan od Četiri Kerubinske Zveri, on predstavlja jednu od Četiri Moći Sfinge. Isto tako, Eliphas Levi ga pridodaje Azothu, formuli Alfe i Omege, prvom i poslednjem.
Ispravnom upotrebom ove Snage Ljubavi, Parzival uspeva tamo gde su drugi promašili jer, ponovo, u Liber Aleph je zapisano:
|
"Razmisli o ljubavi. U njoj postoji sila koja razara i kvari. Zbog nje je mnogo ljudi nastradalo: celokupna Istorija svedoči o tome. Ali ipak, bez ljubavi čovek nije čovek.
Mi vidimo Amfortrasa, koji je dopustio da bude zaveden, ranjen bez mogućnosti ozdravljenja; Klingsora, koji se povukao pred tom opasnošću, zauvek izbačenog s Planine Spasa; i Parzivala, koji nije popustio, sposobnog da pokaže istinsku Snagu Ljubavi i tako izvede Čudo Spasa". |
Postoje mnoge stvari koje Parzival nije znao ili za koje je priznao da ih ne zna kada su ga pitali. On nije znao, niti još uvek zna vlastito Istinsko Ime – Reč Svoga Bića – mada je u prošlosti bio nazivan mnogim imenima. Određene stvari je znao i tačno zapamtio. Postojala je jedna stvar koju je želeo da zna i razume.
Šta je to Gral?
Na to Gurnemanz adekvatno odgovara:
Ne mogu reći; Ali ako ti dodele služenje njemu Znanje neće biti skriveno. I tako! Izgleda mi da znam te sada odista; Nikakva zemaljska staza do te tačke ne vodi, Niko ne može biti otkriven, Ko samog sebe ne izabere.
Na ovo Parzival bez daljih pitanja odgovara:
Jedva se mičem, Ipak izgleda kao da brzo trčim.
A Gurnemanz:
Moj sine, Ovde vidiš, PROSTOR i VREME su JEDNO.
Sada smo, zaista, stigli do početka istinske Staze, koja je u jasnom Svetlu jedno sa vlastitim krajem.
Šta kaže Blavatsky u "Glasu Tišine"?
Nateraj Pticu Života da snese jaje ako znaš kako!
A ova Ptica – ovaj Labud – izgleda li mrtav, sve dok njegova Snaga nije spoznata? Neki su ga uporedili sa Svetom Reči; Velikom Reči AUM. Jer je zapisano: AUM je hijeroglif Večnog. A je početno slovo, U njegova sredina, a M kraj. Zajedno tvore jednu Reč ili Trojstvo, ukazujući da Stvarnost mora biti posmatrana kao da je trostruke prirode. Rođenje, Život i Smrt, ne slede jedno drugo, već jesu jedno."
Lažna priroda Vremena i Prostora, koji su samo modeli našeg konačnog uma, opisani su vrlo jasno od Sidneya Kleina u njegovoj izvrsnoj knjizi "Nauka i Večno" ali to nije nikakva nova ideja. Postignuće Ekstaze je dokazano inicijatima bilo koje zemlje, da postoji stanje svesti u kojem su i vreme i prostor isključeni – makar privremeno – istovremeno ograničenja "ličnog ega" nas više ne opsedaju. U onoj Svetoj Knjizi znanoj kao Liber LXV, Poglavlje II, Stihovi 17-25, čitamo:
|
17. Takođe i Sveti izađe pred mene, te ugledah belog labuda kako plovi plavetnilom.
18. Među njegovim krilima sam sedeo i eoni prohujaše. 19. I tako, labud je leteo i spuštao se i uzletao, pa ipak ne dospesmo nigde. 20. Mali ludi dečak, što je putovao sa mnom, obrati se labudu i reče: 21. Ko si ti, koji ploviš i letiš i spuštaš se i dižeš uprazno? Vidi, mnogi eoni su prošli; odakle dolaziš? Kuda misliš poći? 22. I smejući se, ja ga ukorih, govoreći: Niotkuda! Nikuda! 23. A pošto je labud ćutao, on uzvrati: Tada, ako nema cilja, čemu ovo večito putovanje? 24. I ja naslonih svoju glavu na Glavu Labuda i nasmejah se, govoreći: Zar nije neizreciva radost u ovom besciljnom letu? Zar onaj koji želi postići neki cilj nije zabrinut i nestrpljiv? 25. A labud je i dalje ćutao. Ah! ali mi plovimo beskrajnim Ponorom. Radost! Radost! Beli labude, nosi me uvek uvis među svojim krilima! |
Postoji mnogo toga što Parzival mora da uradi pre prihvatanja olakšanja: on mora da dovrši misiju, na zemlji, mada to još uvek ne zna.
Upotrebom ovih primera, možemo početi da shvatamo šta se dalje desilo. Novo "kretanje bez pokreta" u delu sa Parzivalom i Gurnemanzom je sada simbolizovano okretanjem SCENE u Drami, na početku gotovo nevidljivo, s leva na desno. Šuma – u kojoj se dešava prva Scena – nestaje; otvaraju se vrata u stenovitim liticama i skrivaju njih dvoje; potom ih ponovo vidimo pred nakošenim prolazima u koje izgleda da ulaze. Na kraju stižu u veliku dvoranu, koja se gubi u visini plafona, odakle stiže svetlo. Sa visina stiže rastući zvuk hora.
Ponovo možemo pronaći direktnu vezu sa Istočnim Tehnikama, koje je opisala Madame Blavatsky u "Glasu Tišine". Ona piše:
Ne možeš putovati Stazom, dok ne postaneš sama Staza.
Nadalje, u Liber CCCXXXIII Fratera Perduraba, čitamo
| O Ti, koji stupaš na Stazu, lažna je Sablast koju tražiš. Kada to shvatiš, spoznaćeš svu gorčinu, sa zubima zarivenim u sodomsku Jabuku. Tako si bio mamljen duž Te Staze, čiji bi te užas inače oterao. O Ti, koji grabiš sredinom Staze, nijedna ti se sablast ne ruga. Jer ti koračaš radi koračanja. Tako si mamljen duž Staze, čija bi te fascinacija inače oterala. O Ti, koji ideš prema kraju Staze, nema više napora. Sve brže i brže padaš; tvoj umor se promenio u Neizreciv Odmor. Jer nisi Ti na Stazi: Ti si postao Staza. |
I svi moraju da nauče da putuju po ovoj Stazi, svi moraju prevazići svoje prepreke, razotkriti vlastite iluzije. Ipak, uvek postoji mogućnost da nam drugi pomognu da to uradimo, kao u slučaju Parzivala vođenog od Gurnemanza, koji je već prošao tim Putem, mi takođe možemo biti vođeni istinskom Stazom i naučeni da izbegnemo mnoge lažne stranputice, koje bi mogle da nas iskušavaju u našoj potrazi za hramom Svetog Grala. Ustvari, ako je naš trening bio ispravan, a naša težnja ostane čista, neizbežno moramo stići na kraj tog Puta; često se može učiniti da smo to uradili u treptaju oka, kada smo to najmanje očekivali.
Trebalo bi da zapamtimo da je svaka tačka ove Drame krajnje simbolična. Učenik može uspostaviti sopstveno objašnjenje prolaza koji otvara Hram Grala. Na dolasku ne možemo učiniti ništa bolje, negoli slušati savete Gurnemanza Parzivalu, koji u međuvremenu stoji vezan Željom prema onome što promatra:
Postani sada bistre glave i pusti me da vidim, Ako si Luda i čist, Koju mudrost možeš osigurati.
I ova MUDROST Parzivala čini na pravi način sigurnim, ali tek nakon što je prošao kroz mnoga iskušenja! Jer MUDROST je SVETO KOPLJE, odavno izgubljeno za vitezove Grala, ali možda ponovo nađeno kroz Čistu Ludu.
U međuvremenu, tokom Svetkovine Grala, Parzival stoji mirno i opčarano poput grubog gorštaka. On vidi razotkriveni PEHAR Grala, svedok je ceremonije Družbenika Grala i postiže određeno unutrašnje RAZUMEVANJE, koje nadilazi znanje. Jer PEHAR jeste RAZUMEVANJE, mada je na ovoj tački ono odvojeno od VOLJE ili MUDROSTI, Svetog Koplja, koje je jedino sposobno da ga savršeno osvetli.
Sada može biti izrečena reč koja se tiče prirode "Čiste Lude"; a s obzirom da je ovaj Ritual jedinstven za sva vremena, vratićemo se pre Hrišćanske Ere (kojoj je Misterija Grala uobičajeno naročito pridodata), nazad do Drevne Kine, gde Lao Tze daje siguran ključ svedočanstvu te Svete Sage. Put Taoa – Wu Wei – ostvarenje svih stvari radeći Ništa, je tačno jednako "Stazi" koju opisujem. Lao Tze kaže:
| "Većina ljudi izgleda veselo i zadovoljno kao da prisustvuju velikoj proslavi, kao da su se popeli na toranj u proleće. Jedino ja izgledam ravnodušno i nepokretno, moje želje kao da ne daju nikakvog znaka svoga prisustva. Ja sam poput deteta, koje se još nije nasmešilo. Izgledam potišteno i napušteno, kao da nemam svoga doma. Većina ljudi ima dovoljno i uštedi. Jedino ja izgledam kao da sam sve izgubio. Moj um je um glupana; ja sam u haosu. Obični ljudi izgledaju bistro i inteligentno, jedino ja izgledam neuko. Oni gledaju, shvatajući razlike, jedino sam ja otupeo i zbunjen. Izgledam kao da sam nošen uokolo po moru, plutajući bez mesta odmora. Svi ljudi imaju polja interesa, jedino ja izgledam nesposobno i nedoraslo, poput grubog gorštaka. Stoga sam JEDINO JA RAZLIČIT od drugih ljudi, ali ja cenim Majku Hraniteljicu (Veliki Tao)." |
Stoga, mi vidimo da ova Luda nije obična vrsta bedaste i zbrčkane osobe, što je uobičajeno tumačenje. U njegovoj Ludosti mi pronalazimo njegovu različitost od bližnjih; jer, uistinu, to je Božansko Ludilo Ekstaze, koje oslobađa od sve patnje. To je "ono što preostaje", nakon što su patnje i sene koje prolaze i nestaju napustile naše biće. Tada je Postojanje prepoznato kao Čista Radost.
Ali, Razumevanje bez Mudrosti je Čista Tama i u ovom stanju Gurnemanz otkriva Parzivala na kraju Ceremonije. Ovo je tama koju čak ni Gurnemanz nije u stanju da pojmi, jer on kaže:
Zašto stojiš ovde? Razumeš li to što vidiš?
Nakon što Parzival lagano zatrese glavom; on nastavlja:
Tada ti nisi ništa osim lude!
I gurnuvši Parzivala kroz malena vrata on vikne gnevno:
Odlazi, idi na put
I iskoristi moj savet:
Ostavi naše labudove zbog budućnosti same
I potraži sebi gusana, gusku.
I tako se desilo da se Parzival sam uputio u Svetu Potragu.
bglavac
irida
edin.kecanovic
