Kada kažemo „kolektivna svest“, a pogotovu „kolektivna karma“ (za one koji veruju u taj koncept) deluje to apstraktno. Međutim, kada osmotrimo konkretne manifestacije, onda nam taj uticaj postaje jasniji.

 Što su naši stavovi, vrednosti, naš duh, bliži ljudima koji nas okružuju, što se više utapamo u prosečnost sredine i zemlje u kojima živimo, to manje možemo da govorimo o nekakvom negativnom uticaju kolektivne svesti,  jer smo im po vibracijama svoje svesti - bliži. Što smo udaljeniji, po svojim stavovima, vrednostima, ciljevima... to jači sputavajući uticaj osećamo. Na primer: ako su novac i karijera, dobri provodi, isprazni razgovori, kupovine svega i svačega, itd, i naše životne vrednosti, životne navike, stil života - nećemo imati probleme, odlično ćemo se spolja i iznutra uklapati u sredinu u kojoj smo. Što su nam u ovim vrednostma, ciljevima, stilu življenja odstupanja veća, sve više ćemo se osećati da ne pripadamo tu gde jesmo. Ali, kako iz svoje kože ne možemo - počećemo da osećamo pritiske, da osećamo kako nas sredina guši, ili, osećaćemo se izolovanima...

 Odnosno, uzmimo uži konkretan primer...

 Nalazimo se u društvu desetak osoba koje su dobro raspoložene, koje se šale, koje su optimistične, koje imaju stav da se svaki problem lako može rešiti...?

 I suprotan primer: nalazimo se u društvu desetak osoba, mrgodnih, potištenih, depresivnih, koji u svemu vide opasnosti, probleme, zatvorenu perspektivu...?

 Kako na mikroplanu izgleda energetski uticaj kolektiva, mini-kolektivne svesti, jasno ćemo osetiti u ovakva dva slučaja. Odnosno, najjasnije ćemo tu vrstu uticaja osetiti AKO U NEKOME OD TAKVIH DRUŠTAVA, KOLEKTIVA RADIMO, ako smo po osam sati dnevno sa njima.

 Uticaji su brojni i različiti...

 Uzmimo šire uticaji koji se nekako podrazumevaju.

 Marfi, Zeland, Karnegi... daju primere uspešnosti, uspešnih primena modela upravljanja sopstvenom sudbinom, ali - u okviru zemalja koje su sa stabilnom političkom i ekonomskom situacijom.

 Kako bi izgledala primena tih istih njihovih modela, na primer, u današnjoj Grkoj?

 Ako vektori sila misli hiljade i hiljade ljudi imaju jedan isti smer (imamo princip slaganja sila), ako emituju informacije i emocije: „Propadamo, u ovoj zemlji nema boljitka, ne može se ovde dostojno živeti, ovde ti je svaki pokušaj da napreduješ unapred osuđen na neuspeh, gledamo samo kako da preživimo“, itd, a jedna osoba u toj masi emituje misli sa suprotnim težnjama i sa vektorom suprotnog smera, MOŽE LI ONA DA NADJAČA SILE MISLI MASE? Ne kažem da nekim pojedincima to neće poći za rukom i u kolektivno nemogućim uslovima, ali - što je neko karmički čvršće vezan za neku sredinu, to mu je sudbinsko „iskakanje“ iz nje manje moguće. „Čvršće karmički vezan“ - ako neko, nakon brojnih pokušaja nikako ne uspe da promeni sredinu u kojoj živi, kolektiv u kojem radi, znači da ga za njih vezuju jake karmičke veze.

 I suprotno: u sredini u kojoj se cene i nagrađuju kreativnost, preduzimljivost,  kakav-takav društveni red, prilična socijalna sređenost, itd. (uzmimo skandinavske zemlje kao primer), podrazumeva se da će tu svaki individualni napor, usmeren ka preuzimanju sudbine u svoje ruke - padati na plodno tle.

 Dakle, ne možemo primenu bilo kojeg modela upravljanja sudbinom izolovati od kolektivnih uslova i uticaja u kojima pojedinac takve pokušaje izvodi.