Kad god je tema prijateljstvo, uvek sam u dilemi, jer mi ta reč nije jasna i uvek kažem, da nemam prijatelje, već samo dobre znance, kolegice i dobre susede.

A ovde u našem dvorcu, za ovo vreme od kako sam njegova princeza, svakodnevno čitam o prijateljstvu, zagrljajima, poljupcima i o tome kako se treba voleti i poštovati. Poštovanje nekoga ne znači ne iskazati svoje mišljenje ili klimati glavom ili čekati, da neko drugi kaže, pa onda iza nečijih leđa bledo i sa "strahom"  napisati svoje mišljenje.

U zadnje vreme, primetim, da nešto nije uredu i to sam mislila napisati, a sačekala sam da prođe praznik i u intermecu do drugog, evo sada to činim.

                

Iz životnog iskustva, pa i iz knjiga i iz druženja sa vama, znam, da je jedini način razrešiti mogući nesporazum, tako da  poslušamo drugu stranu i u tolerantnom dijalogu postignemo dogovor.

Kao mala sam u školi mirila drugarice, u službi koordinirala među zavađenim kolegicama u braku uvek prva sela njemu u krilo i dok nisam razrešila konflikt, nisam ustajala.

Tako i ovde. Osećam, neku visoku napetost u zraku. Neću imenovati, a svi primetimo, da se neke osobe povlače, izbegavaju naše društvo, ne žele ili se "boje" iskazati svoje mišljenje, da se nebi nekome zamerili.

                        

Zato evo, uz kavicu želim porazgovarati sa vama i saznati, a verujem da i vas zanima, u čemu je problem? Zašto neki odlaze, povlače sa sobom druge članove, a da pri tom se ne pozdrave sa nama, što mislim, da bi bilo potrebno, jer kada se odlazi iz nečije kuće, treba reći doviđenja, ili zbogom, ili nije mi bilo lepo to i to pri tebi.

Jer očigledno je da nešto ne štima. Da, znam! Svako ima pravo doći i otići, družiti se ili se ne družiti. Pa ipak! Red je. Sve se može dogovoriti, razumeti. Sve se može u mirnom tonu i veoma bi bilo korisno i za nas i za redakciju, da se to rasčisti.

                    

Eto, ne mogu reći da ste mi prijatelji, niti da vas volim. Mogu samo reći, da ste moji virtualni znanci, kojima se trudim biti virtualna dobra znanka, a vi ste  meni, budite sigurni, ispunili i osmislili moju svakodnevnicu. I nije mi sve jedno, kada se sa nekim "rastanem" bez pozdrava ili objašnjenja.

Pitam se u čemu je problem? Dali smo sposobni svi se o ovome izjasniti, baš kao što svi čestitamo nekom rođendan. Izjasniti se tako, da damo svako svoje mišljenje o ovome. Naravno ne prozivam. Mislim da bismo iz toga i mi i redakcija izvukli neki pouk, bez obzira šta je u pitanju, a to bi nam sigurno u buduće poslužilo  kao smernica za kvalitetnije druženje. Samo mišljenje i ne prepucavanje.

Jer držati u sebi zameru, nije dobro u stvarnom životu, pa i ako hoćete, ni u virtualnom svetu. To je moje mišljenje, i ništa ne diktiram niti nekome želim nametnuti svoju volju. Ne postoji na ovom svetu osoba, koja sve voli i koja se sa svim slaže, jer posledica takve "ljubavi" je onda ovo što se sada događa ovde.

Ili ja ne razumem pravilno virtualu.

                  

Kroz nekoliko dana se završava ova godina, dolazi Nova i kažu, da je dobro sve nesporazume razrešiti do ponoći, kada ćemo puni nade, ljubavi do života, lepih želja, jedni drugima poželeti sretnu Novu 2010 godinu. Dobro bi bilo  do tada se "očistiti" i u Novu godinu uđemo bez dilema i sumnji u naše virtualne znanace, naravno, ako "problemi"postoje i ako ja sve pogrešno ne razume, a u tom slučaju želim vaše mišljenje.

Ovaj moj razgovor je iz srca i uzmite ga baš tako kako sam ga nespretno, nepismeno sa puno grešaka napisala. Molim ne tražite između redova ništa, jer ne postoji nikakva druga namena osim, da mi je stalo do vas i da mi nije sve jedno šta se sa nama događa. Očekujem vaše cenjeno mišljenje i mišljenje redakcije, naravno samo ako želite.

Srce