У свету је све моћнија индустрија зла и око зла. И више је готово немогуће борити се против зла а тиме не изазвати тешке економске и социјалне потресе.

Статистичари ће вам доказати да је зло веће добро од самог добра. Дуванје, на пример, тешко бранити али још теже нападати, због неколико хиљада породица које живе од њега. Алкохолизам је зло. Али, од тога зла живе: произвођачи, посредници, продавци...

Затим: лекари, болнице, индустрија лекова, новине. Од једног алкохоличара живи четворо здравих и трезних. Ако буде пронађен лек против смрти, на њега неће пристати они који живе од смрти.

Тако ће ускоро бити и са порнографијом. Нећемо јој се моћи супротстављати, сада из нових, оправданијих, социјалних разлога: већ данас и код нас од порнографије живи неколико хиљада породица. Модела, фотографа, графичких радника, продаваца и уредника.

Ти парадокси екологије јесу друштвени контекст одговора на ваше питање. Свлачење на сцени је, пре свега, трагање за новим леком против досаде, све теже болести наше цивилизације.

Детерџентска психологија стигла је и у позориште... Дођите да видите оно што још никад нисте видели!... Представа са оксиланом!... Биће вам мање досадно него на Хамлету.

Данас се свлаче, док и то не досади. Сутра ће се убијати. То ће, такође, бити шокинг, за извесно време. Борећи се против једног зла, човек је створио ново зло. И није увек умео да изабере мање.

И поново смо пред основним питањем: да ли човек може да мења себе и свет, свесно и према пеком циљу? Не знам. Знам да је све више људи који своје понашање објашњавају и правдају понашањем других. И све је више оправдања за све јер „живимо у таквом времену". Мало је оних који не пристају да живе у туђем времену.

Мало их је, јер је то све теже.